GODINE KOJE SU PROMENILE AMERIKU Zlatna groznica u Kaliforniji 1849-1855

Najpoznatija od svih zlatnih groznica bila je ona u Kaliforniji sredinom 19. veka. Bila je to velika osvajačka avantura koja nije prošla bez velikih zločina. Prvi globalni i multikulturni događaj. Pratila ga je prva moderna medijska kampanja. A prvi put u istoriji kopanja zlata važilo je pravilo – ko ga nađe, njegovo je. Zlata je bilo puno, samo ga je trebalo pokupiti. Ranije su nalazišta zlata neke zemlje pripadala državi, ili još češće vladaru lično. U Kaliforniji nije postojalo ograničenje količine zlata koju pojedinac može da sakupi i odnese kući. Nisu postojale ni takse i porezi. Svaki zlatni grumen bio je neto dobitak.

Kalifornija je do 1848. pripadala Meksiku, a posle dvogodišnjeg Američko-meksičkog rata prešla je na drugu stranu. Povod za rat bila je američka aneksija Teksasa. Kalifornija po završetku rata nije bila država, nego je svrstana u neorganizovane teritorije na zapadu kontinenta. Iste godine u planinama Siera Nevade nedaleko od Sakramenta, Džejms Maršal je nehotice nagazio na zlatno kamenje. Veliko grumenje bljesnulo je na zimskom suncu. Vest nije dugo ostala tajna. Odjednom su pristigli ljudi iz cele Kalifornije. Tako je počelo.

Na teritoriji današnje Kalifornije živelo je oko 160.000 ljudi, od kojih su ogromna većina bili starosedeoci, Indijanci. Oni su živeli daleko u brdima i u principu ih nije zanimalo materijalno bogatstvo. Svih drugih stanovnika bilo je manje od 10.000. Ne računajući žene i decu, bilo je ne više od 3.500 potencijalnih lovaca na zlato. U tadašnjem San Francisku, gde je 1848. takođe pronađeno zlato, živelo je 900 stanovnika. Bila je to godina iz snova za lokalno stanovništvo. Konkurencije nije bilo, a za zlatom nije moralo da se naporno traga, bilo ga je u izobilju. Kopalo se kašikom, jer je zlato bilo ispod prvog sloja prašine. Baš tako su pisale novine tog doba.

Prva godina bila je čudesna. Bogatstva su sticana preko noći. Novine su pisale o čoveku koji je iskopao 17 unci zlata za dva sata, što je više od pola kilograma, dok je drugi za tri dana nakupio više od 3,5 kilograma, a treći je našao grumen zlata veći od svoje glave. Antonio Franko Koronel, bivši oficir meksičke vojske iz Los Anđelesa među prvima se stvorio u brdima na severu Kalifornije. Nije bilo gužve kada je stigao. Vladala je harmonija, radilo se uz pesmu. Nije bilo striktne podele terititorije, jer je zlata bilo dovoljno za sve. Tokom leta 1848. Koronel je sakupio zlato u vrednosti oko 500.000 današnjih dolara i vratio se kući. Kada je idućeg proleća ponovo došao da kopa, ništa više nije bilo isto.

„Stigao sam u martu 1849. i počeo redovno da kopam. Na toj lokaciji, pored nas iz Kalifornije bilo je mnogo Čileanaca, Peruanaca, Meksikanaca, Amerikanaca iz svih delova zemlje, Nemaca i drugih. Kampovi su bili podeljeni po nacionalnostima. Svi su profitirali, neki manje, neki više. Kruže vesti da je rešeno da se svi oni koji nisu američki državljani deložiraju sa parcela, jer se veruje da stranci nemaju pravo da eksploatišu zlato“, zapisao je Koronel.

Za to vreme vesti o zlatu raspaljivale su maštu. Ushićenost je porasla do euforije. Više od 300.000 ljudi zaputilo se u Kaliforniju. Bila je to najveća migracija stanovništva u SAD. Zaprežnim kolima putovalo se brzinom dve milje na sat. Putovanja od više hiljada milja trajala su mesecima. Brodovima se brže stizalo. Mladi ljudi nisu mogli da odole zovu avanture. Više od polovine pridošlih bili su mlađi od 30 godina, a devet od 10 bili su muškarci. Oštra konkurencija promenila je ambijent. Počele su nevolje u raju.

Zlatna groznica u Kalifornija počela je velikom seobom 1849, pa su došljaci u medijima bili poznati kao „forti najnersi“ (četdeset devetke) – forty niners (49-rs). Po tim ljudima naziv je dobio popularni NFL klub iz San Franciska. Potraga za zlatom pretvorila se u rudarenje i težak fizički napor. Radilo se po 10 sati dnevno, povijene kičme i često u vodi do kolena, a nedelja je bila slobodan dan. Sloboda ničim nije bila ograničena. U Kaliforniji nije bilo crkava, škola i sudova koji oblikuju i čuvaju norme ponašanja. Rudari su nedeljom mogli da rade šta god požele, a to se uglavnom svodilo na pijančenje, kockanje i provod sa prostitutkama. Nasilja je bilo sve više. Svađe oko parcela eskalirale su do oružanih sukoba, pa su rudari organizovali svoje snage reda, takozvani Odbor za budnost. Vladao je zakon linča, vešalo se bez suđenja. Divlji zapad.

Pronalaženje zlata bilo je stvar sreće, a ne pitanje rada, kako se uskoro pokazalo. Mnogi nisu uspevali da se obogate. Čvrstu veru u uspeh, koja ih je poput vetra nosila na putu za Kaliforniju, zamenile su frustracije i nezadovoljstvo. „Ljudi će nakon nekog vremena naučiti da neće svaki čovek koji dođe u Kaliforniju postati bogat. Ova zemlja se brzo puni Kinezima, stalno dolaze u hiljadama. Na velikom broju mesta rudari im ne dozvoljavaju kopanje. Ovde su rudari oterali 200 Kineza pre dve nedelje, ali oni su se vratili, kao i uvek“, pisao je svojima na istočnoj obali jedan od „forti najnersa“.

Neki su pisali kući da im je teško, da su očajni i da iskreno žale što su napustili sve i došli u Kaliforniju, gde nisu pronašli sreću. Mnogi među njima bili su porodični ljudi, trgovci, zanatlije i farmeri, koji su napustili sve što su imali da bi na brzinu zgrnuli bogatstvo i vratili se. Ljudi koji su zapadali u takvu situaciju, teško su se oporavljali i retko su se vraćali kući. Bilo im je teško da priznaju da su žrtve pohlepe, pa su ostajali da pokušavaju još. Do samog kraja, koji obično nije donosio olakšanje.

Mnoge žene čiji muževi su se zaglavili u Kaliforniji preuzele su porodične poslove kod kuće, a neke su došle u Kaliforniju. U novinama je pisalo da će biti lako, a bilo im je preteško. Neko je morao biti kriv za to. Prvi na meti bili su kopači latinoameričkog porekla. Taksa za strance uvedena je 1850. godine, zbog čega je za godinu dana 10.000 Meksikanaca napustilo Kaliforniju. Drugi Meksikanci sklonili su se u brda i nastavili da kopaju, braneći svoje kampove i rudnike kao tvrđave.

Najgore su ipak prošli Indijanci, među kojima su veoma retki tražili zlato. Iako su od 1853. bili zakonom zaštićeni u rezervatima, rudari su se u potrazi za novim nalazištima širili na njihove lokacije u brdima. Isušivali potoke, trovali ribu hemikalijama, ispirali zemljište i činili druge teške ekološke štete. Pokušaji Indijanaca da sačuvaju svoju zemlju i stil života nisu uspevali. Njihova sela su paljena, a oni ubijani. Kao rezultat toga na popisu 1880. u Kaliforniji ih je bilo svega 16.277, što je 90 odsto manje nego na početku Zlatne groznice. Izvinjenje je Indijancima uputio posle 170 godina aktuelni guverner Kalifornije Gevin Njuson, rekavši: „To je bio genocid“.   

San Francisko od 1849. više nije bio zabit u zalivu na Pacifiku. Dobio je luku. Za godinu dana postao je grad sa više od 20.000 stanovnika. Kalifornija je 1850. postala 31. američka država. Ministar finansija nove savezne države postao je Antonio F. Koronel. Posle velikog požara 1851. nisu više pravljene drvene kuće, nego je počelo je da se zida u San Francisku. Unca zlata (31 gram) koštala je oko 20 dolara, što je oko 1.850 današnjih dolara, a mesto za šator koštalo je 150 dolara mesečno. Bila je to prva zajednica bliska današnjem pojmu potrošačkog društva. Kopačima zlata bilo je potrebno sve. Hrana, obuća, odeća, alat, pokućstvo, zabava. Gradili su se hoteli i gostionice, otvarane su banke. San Francisko je 1853. imao 12 dnevnih novinskih izdanja, devet osiguravajućih društava i 27 konzulata.

Semjuela Brenana Zlatna groznica zatekla je u Kaliforniji. Bio je biznismen, novinar, po veri mormon, osnivač prvih novina u San Francisku 1847. Lista California Star, On je postao prvi kalifornijski milioner i dugo je bio najbogatiji njen žitelj, a nije kopao zlato, nego je imao drugi plan. Prvi je počeo da javlja spektakularne novosti. Smatra se da je novinskim vestima pokrenuo zlatnu groznicu. Spremno je dočekao 1849. Otvorio je radnje mešovite robe na dve lokacije, u San Francisku i Sakramentu. Prodavao je sve što je trebalo kopačima zlata, a njima je trebalo sve, uključujući viski. Mehanizacija za vađenje zlata bila je sve složenija. I nje je bilo u radnji.

Jedna prodavnica donosila je Brenanu mesečni profit od 150.000 dolara. Bila je to vrednost 7.500 unci ili 230 kilograma zlata. Pored toga Brenan je organizovao prvu kalifornijsku poštansku službu. Najpoznatija bogatašica u Kaliforniji bila je Lizena Vilson, koja je kuvala za rudare pre nego što je otvorila hotel u San Francisku. Ona je sa mužem i dvoje male dece došla 1849. Na migracionom cunamiju Zlatne groznice 1853. u grad stiže još jedan čovek sa planom. Levi Štraus, poreklom iz Bavarske. Sa sestrom je otvorio radnju Levi Strauss & Co. za prodaju garderobe, posteljine, tašni i kućne galanterije. Robu su dobavljali preko braće iz Nujorka, a 1873. napravili su prvi par radničkih pantalona od džinsa sa oznakom Levi’s. Model 501 počeli su da proizvode 1891.   

Samo tokom 1852. u San Francisko se doselilo 20.000 Kineza. Bili su čvrsto povezani i za kratko vreme stvorili su prvu Kinesku četvrt u Americi. Strateški su se pozicionirali u centru grada. Tamo se najbolje prodavalo, a tako grupisani mogli su da se brane. Raspoloženje prema Kinezima u početku je bilo prijateljsko, ali se pretvorilo u rasnu netrpeljivost. Kinezi nisu želeli da plaćaju taksu za rudarenje, pa su se okrenuli zanatima, trgovini, ugostiteljstvu i uslugama. Prvi kineski milioner postao je vlasnik perionice veša iz Kineske četvrti u San Francisku.  

Zlatna groznica trajala je do 1855. Procenjuje se da je za tih nekoliko godina pronađeno 340 tona zlata, ukupne vrednosti oko 220 miliona dolara, ili oko 7,5 milijardi današnjih dolara. Iako su neki ostali kratkih rukava, veliki broj ljudi se obogatio, što je bila prekretnica. Pokrenuti su poljoprivreda i industrijski razvoj Kalifornije. SAD su proširile teritoriju na zapad. Izgrađena je železnica i stvoren je mit o kalifornijskom snu, koji je ključno motivisao preduzetništvo u SAD. Bio je to stimulans i za ukupnu američku i svetsku ekonomiju. U Građanskom ratu (1861-1865) Kalifornija je bila na strani Unije. Od svog nastanka ona se smatra najliberalnijom od američkih saveznih država i obećanom zemljom za nove preduzetničke ideje.     

U NASTAVKU: ISTORIJAT TRGOVINE ZLATOM