Goldman Sachs kritikuje Trampovu ideju za dalje povećanje carina na kinesku robu

Naglo povećanje američkih carina na uvoz iz Kine — koje je predsednički kandidat Donald Tramp (Donald Trump) obećao da će nametnuti ako bude izabran — sputalo bi domaću ekonomiju i podstaklo inflaciju, saopštila je grupacija Goldman Sachs.

Svaki procentni poen povećanja efektivne carinske stope smanjilo bi rast SAD za 0,15 odsto ako Kina uzvrati, rekli su analitičari Goldmana u svojoj analizi koju je preneo Bloomberg. Čak i kada bi Tramp iskoristio nastali prihod od uvećanih carina za finansiranje eventualnog smanjenja poreza koji bi podstakli potrošnju i investicije, udar na bruto domaći proizvoda bi iznosio minimalnih 0,05 odsto.

To bi takođe podiglo osnovne potrošačke cene za nešto više od 0,1 odsto, jer bi kompanije prenele veće troškove uvoza na potrošače, dok bi neki domaći proizvođači oportunistički podigli svoje cene, a rezultat bi bila veća inflacija za godinu dana.

Tramp je uveo carinske stope do 25 odsto na više od 300 milijardi dolara kineskog uvoza dok je bio u Beloj kući – što je zauzvrat izazvalo odmazdu Pekinga – a aktuelni predsednik Džo Bajden (Joe Biden) ih je uglavnom zadržao. Njih dvojica će se boriti u “revanšu” na predsedničkim izborima u novembru, pa između ostalog zauzimaju stavove o oštrijem odnosu prema Kini. Tramp kaže da bi povećao stope carinjenja robe iz Kine da čak 60 odsto ako bude izabran.

Efektivna carinska stopa na kineski uvoz porasla je za 1,5 procentnih poena između 2017. i 2019. godine, a Trampovi predlozi bi mogli da je povećaju mnogo značajnije, ističu u Goldmanu.

Iako bi svaki procentualni poen u kineskim carinama povećao prihode vlade SAD za oko 30 milijardi dolara godišnje, ili 0,1 odsto BDP-a, ukupan efekat ne bi bio pozitivan za ekonomiju, smatra stariji ekonomista u banci Goldman Sachs, Roni Voker (Ronnie Walker).

„Direktan uticaj viših carina na BDP će verovatno biti umereno negativan, sa udarom rasta cena na stvarne prihode i potrošnju koji će nadmašiti pad trgovinskog deficita“, napisao je Voker u izveštaju. Postoje i neizvesni indirektni efekti, kao što su udar na poslovno raspoloženje i preokret u lancu snabdevanja, koji bi mogli da pojačaju negativan efekat, rekao je ekonomista investicione banke.