Za upravljanje muljem u Srbiji potrebno 630,7 miliona evra

Vlada Srbije usvojila je Program upravljanja muljem u Republici Srbiji od 2023. do 2032. godine, u okviru koga je izneta procena da ukupni investicioni troškovi za uspostavljanje sistema upravljanja muljem u periodu od 2022. do 2046. godine iznose 630,7 miliona evra, objavljeno je u Službenom glasniku.

U periodu važenja Programa, do 2032. godine, planirano je sprovođenje nekoliko mera, među kojima najviše sredstava treba izdvojiti za formiranje sistema regionalnih centara za upravljanje muljem, kao i za izgradnju monodeponija i postrojenja za monoinsineraciju, odnosno spaljivanje mulja bez mešanja sa drugim otpadom.

Programom su, kako je istaknuto, utvrđeni ciljevi za upravljanje muljem u Republici Srbiji, ključne mere za ostvarivanje postavljenih ciljeva, kao i okvir za operatere i ostale subjekte za njihovo operativno planiranje za upravljanje muljem u narednih deset godina.

Mulj je, kako stoji u definiciji u okviru novousvojenog dokumenta, krajnji nusproizvod prečišćavanja komunalnih otpadnih voda koji nastaje iz različitih izvora u procesu prečišćavanja, a u evropskoj regulativi je klasifikovan kao neopasan otpad jer kada se njime pravilno upravlja može imati značajne koristi za životnu sredinu i ne predstavlja rizik po zdravlje ljudi.

U okviru pregovora za pristupanje EU, Srbija je kroz Poglavlje 27 započela proces uspostavljanja sistema upravljanja muljem i njegovo prilagođavanje ciljevima i pravnim tekovinama EU.

„Na kraju planskog perioda 2023–2041. godine, očekivana količina mulja u Republici Srbiji iznosiće oko 0,5-0,6 miliona tona digestiranog i obezvodnjenog mulja, sa prosečnim sadržajem suve materije od 25 odsto i vlage 75 odsto, u zavisnosti od angažovanog kapaciteta pojedinačnih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Naknadni tretman (sušenje, spaljivanje), odlaganje ili ponovna upotreba su predmet upravljanja muljem“, ističe se u Programu koji razmatra investicije potrebne za uspostavljanje sistema upravljanja.

U slučaju izgradnje tri monoinsineratora pored Beograda, Novog Sada i Niša (opciono u Кragujevcu) ukupni investicioni troškovi bi iznosili 90 miliona evra, a operativni troškovi na godišnjem nivou 5,75 miliona evra, dok ukupni investicioni troškovi izgradnje monodeponija iznose 132 miliona evra. procenjeno je u tom dokumentu.

„Formiranje sistema regionalnih centara za upravljanje muljem zahteva investicione troškove u ukupnom iznosu od 241 milion evra za period 2023–2032. godine“, navedeno je u Programu, uz napomenu da će ti troškovi biti pokriveni iz budžeta Srbije u iznosu do 50 odsto, budžeta Vojvodine do 10 odsto, EU fondova (grantovi u iznosu od 50 odsto do 70 odsto od ukupnih investicionih troškova), zajmova međunarodnih finansijskih institucija (do 15 odsto) i bilateralnih donacija (do 25 odsto).

Ukupni investicioni troškovi za uspostavljanje sistema upravljanja muljem u Republici Srbiji u periodu 2022–2046. godine iznose 630,7 miliona evra, procenjeno je u okviru Programa.

„Glavni domaći izvor finansiranja je budžet Republike Srbije, a raspodela sredstava zavisi od mogućnosti bilansa budžeta. Ostali izvori uključuju pokrajinski budžet, gradske i opštinske budžete, strani izvori finansiranja obuhvataju grantove i zajmove međunarodnih finansijskih institucija, Evropske unije i bilateralnih donatora a jedan od načina finansiranja mera za upravljanje muljem može biti i javno-privatno partnerstvo (JPP)„, stoji u Programu, uz napomenu da „privatni sektor može biti suštinski izvor finansiranja kapitalnih investicija i transfera tehničkog i operativnog znanja“.

„Кroz aranžman javno-privatnog partnerstva, privatni sektor se može uključiti u komunalni sektor JКP i realizaciju kapitalnih investicija u sektor upravljanja muljem i otpadom“, jedan je od zaključaka programa.