Građani sve teže dolaze do keš i stambenih kredita

Narodna banka Srbije odlučivaće u četvrtak o novoj vrednosti referentne kamatne stope. Na poslednjoj sednici održanoj 8. septembra Izvršni odbor NBS povećao je ključnu kamatu za 50 baznih poena, na nivo od 3,5 odsto.

Ovo je bilo šesto uzastopno povećanje referentne kamate od aprila ove godine kada je centralna banka počela sa zaoštravanjem monetarne politike, u nameri da obuzda rastuću inflaciju. Tako je ključna kamata za šest meseci povećana ukupno 250 procentnih poena – tri puta po 50, dva meseca po 25 baznih poena i septembarski rast od 0,5 odsto.

Dekan FEFA fakulteta Milan Nedeljković ocenjuje da će centralna banka i ovog puta ići na isto povećanje od 50 baznih poena i da će se takva praksa zatezanja monetarne politike nastaviti i u narednom periodu.

“Ako pogledamo ne samo trenutnu visoku inflaciju već i projekcije koje je Narodna banka Srbije imala u avgustovskom izveštaju, inflacija bi u granice cilja trebalo da se vrati 2024. godine. Ako bismo posmatrali kako bi trebalo pravilno da se vodi monetarna politika, evidentno je da je potrebno dodatno zatezanje. Imajući u vidu kretanja i u ostalim ekonomijama ja očekujem da će NBS barem za 50 baznih poena povećati kamatnu stopu na narednom sastanku Izvršnog odbora, i to takođe možemo da očekujemo da će se dešavati i u narednom periodu”, ističe Nedeljković u razgovoru za Biznis.rs.

Naš sagovornik podseća da je inflacija koja se pojavila prošle godine bila primarno izazvana poremećajima na strani ponude i da je tada bilo neophodno da se spreči da dođe do prelivanja cena na one proizvode koji nisu bili pod ovim pritiskom, ali da je evidentno da su cene svih proizvoda otišle „gore“ i da je zbog toga potrebno zatezanje monetarne politike kako bi se smanjila agregatna tražnja.

Podizanje referentne kamatne stope, prema Nedeljkovićevom mišljenju, odraziće se pre svega na uslove zaduživanja, koji će biti stroži.

“Mi već sada vidimo da banke pooštravaju uslove zaduživanja. Dakle, ako je pre godinu i po dana bilo lako dobiti keš ili stambeni kredit sa veoma malim učešćem, jer je od strane NBS bio dosta relaksiran zahtevani procenat udela prilikom ulaska u kredit, sada će već biti teže da se ‘povuče’ takav zajam ukoliko nemate odlične finansijske pokazatelje”, smatra dekan FEFA fakulteta.

Kako kaže, to je poenta smanjivanja agregatne tražnje – da se kroz zatezanje monetarne politike pooštravaju kreditni uslovi.

“Ako se, sa jedne strane, pooštravaju kreditni uslovi, to znači da će biti manje zainteresovanih i stanovnika i privrednika za uzimanje kredita, zato što su skuplji. Sa druge strane, banke će manje biti spremne da odobravaju bilo kome zajmove jer postaju selektivnije zbog potencijalno većeg rizika. Iz te perspektive zatezanje monetarne politike trebalo bi da smanji kreditnu aktivnost i poveća troškove zaduživanja na strani i privrede i stanovništva”, dodaje Nedeljković.