Građani za štednju mesečno izdvajaju 5.516 dinara

Skoro 70 odsto građana Srbije smatra da je ostavljanje novca na stranu veoma važno, ali bi voleli da mogu više da uštede – tek četvrtina je zadovoljna iznosom koji mogu da sačuvaju.

Prosečna mesečna ušteđena ili uložena suma ove godine iznosi 5.516 dinara, što je malo manje nego prošle godine, ali je skoro 1.400 dinara više u odnosu na period pre sedam godina, pokazalo je godišnje istraživanje Erste Grupe o štednim navikama građana Srbije.

U kontekstu globalne ekonomske krize, formiranje fonda za teška vremena i hitne slučajeve se sasvim očekivano izdvojilo kao primarni motiv štednje (53 odsto), dok je na drugom mestu stvaranje finansijskih rezervi za porodicu (45 odsto). Fond za starije životno doba pravi 22 odsto anketiranih, a za obrazovanje i obuku pet odsto.

Štediše motiviše i čuvanje novca za odmor (23 odsto), nabavku telefona ili televizora (11 odsto) i veće kupovine poput auta ili stana (10 odsto). Broj onih koji uopšte ne štede iz godine u godinu se smanjuje. Takvih je trenutno 43 odsto, skoro deset odsto manje nego 2018. godine.

Sve zastupljenija štednja u “slamarici”

Najzastupljeniji štedni ili investicioni proizvod i dalje je životno osiguranje – koristi ga 13 odsto građana. Slede štednja po viđenju i oročena štednja sa 11, odnosno osam odsto. Međutim, dok svaki od navedenih proizvoda beleži blagi pad popularnosti od 2020. godine, sve je zastupljenija štednja u gotovini kod kuće ili u sefu – praktikuje je 32 odsto građana, čak deset odsto više nego 2020. godine.

Zbog značaja koji ima na prosperitet pojedinca i čitavog društva, danas se velika pažnja posvećuje finansijskoj pismenosti. Na pitanje koja institucija treba da pruži informacije i znanja o finansijskim temama 54 odsto građana odgovara da su to banke, što je za osam procenata više u odnosu na prošlogodišnje istraživanje.

Izvorom informacija na temu finansija smatraju se i porodica (40 odsto), mediji (32), državne institucije poput ministarstva finansija (30) i škole (27odsto). Svega petina građana misli da su dobro informisani o finansijskim temama i bankarskim proizvodima uopšte. Na skali od jedan do pet oko 40 odsto ocenjuje svoje opšte znanje iz ove oblasti ocenom tri.

Kada je reč o investicionim proizvodima koji nose određeni rizik, poput akcija, obveznica i fondova, oni su i dalje za veliku većinu nepoznanica – 84 procenta anketiranih je o njima slabo informisano ili potpuno neinformisano. I pored toga, trećina anketiranih ima pozitivno mišljenje o ulaganju novca u navedene proizvode, posebno u uzrastu od 15 do 34 godine. Ipak, mali procenat je spreman na rizik i eventualne gubitke – njih je osam odsto naspram 80 odsto opreznih.

U poređenju sa prethodnim istraživanjima, sada je veći procenat građana koji kažu da im se finansijska situacija pogoršala u protekle dve-tri godine (45 odsto). Da je ostala nepromenjena tvrdi 40 odsto anketiranih, a deset procenata ocenjuje da je bolja nego što je bila.

Istraživanje Erste Grupe o štednji ove godine se dotaklo i inflacije da bi se uvidelo u kojoj meri poskupljenje osnovnih proizvoda i usluga predstavlja udar na budžet potrošača. Čak 57 odsto anketiranih odgovorilo je da su prilično ili veoma pogođeni rastom cena, a 87 procenata je primorano da smanji ličnu potrošnju mnogo, prilično ili pomalo. Samo je dva procenta građana koje inflacija uopšte ne pogađa.