Građevinskom dozvolom dupliraju se cene placeva u okolini Beograda

Cene nekretnina u Srbiji, posebno u Beogradu, neće se stabilizovati u narednom periodu, ocenjuju agenti. Svi oni koji žele da kupe stan ili kuću moraće da izdvoje znatno više novca nego pre dve-tri godine.

Međutim, posedovanje placa sa građevinskom dozvolom može olakšati rešavanje stambenog pitanja.

Advokat i član Saveza za imovinu i investicije u NALED-u Goran Cvetković u razgovoru za Biznis.rs objašnjava da je postojanje ili nepostojanje građevinske dozvole samo jedan faktor koji utiče na cenu zemljišta.

“U zavisnosti od lokacije, građevinske dozvole, blizine puta, infrastrukture i još nekoliko drugih faktora, cene placeva mogu značajno varirati. Cene placeva sa građevinskom dozvolom i svom potrebnom dokumentacijom u okolini Beograda kreću se od 300 do 400 evra za kvadratni metar, dok su cene zemljišta bez građevinske dozvole oko 30-40 evra po kvadratu”, kaže osnivač advokatske kancelarije Cvetković, Skoko i Jovičić.

Naš sagovornik naglašava da ono što je presudno kod cene zemljišta jesu urbanistički dokumenti, odnosno mogućnost da budući investitor može da dobije lokacijske uslove, što predstavlja vrlo bitan dokument koji prethodi izdavanju građevinske dozvole.

“U slučaju da se lokacijski uslovi ne mogu odmah izdati nego je potrebno pre toga doneti plan detaljne regulacije ili menjati plan generalne regulacije, faktor vremena igra ulogu jer je za donošenje tih planova potrebno više od godinu dana”, navodi Cvetković.

Da bi neko zemljište bilo podobno za izgradnju ono mora planskim dokumentom da bude predviđeno kao građevinsko.

“Svaki vlasnik zemljišta koje tek treba da postane građevinsko mora sam da proceni da li mu se isplati da čeka planska dokumenta ili ne. U slučaju da je donošenje planskog dokumenta izvesno, a vlasniku tog zemljišta novac nije neophodan, moj savet je da se čeka jer je razlika u ceni maltene dupla”, ističe Cvetković.

Kada je reč o konverziji zemljišta, on kaže da se konverzija može sprovesti na zemljištu koje je označeno kao građevinsko nezavisno od toga da li je izgrađeno ili ne.

“U slučaju neizgrađenog zemljišta uslov je da su lica stekla pravo korišćenja do 13. maja 2003. godine. Zakon propisuje krug lica i uslove za konverziju tako da je glavni uslov tip zemljišta, odnosno zemljište mora biti građevinsko. Postojanje građevinske dozvole nema uticaja na konverziju”, objašnjava naš sagovornik.

Kupovina placa na kredit

Ako se odlučite na kupovinu placa putem kredita, iz banke će vam tražiti obimnu dokumentaciju.

Nekoliko banaka svojim klijentima daje mogućnost da se kreditom finansira kupovina placa, ali samo pod uslovom da se u listu nepokretnosti plac vodi kao građevinsko zemljište.

Najčešće je reč o investicionim kreditima sa učešćem od 50 odsto i to je zaseban stambeni kredit. Drugi stambeni kredit se radi za kupovinu i izgradnju montažne kuće, uz obavezno učešće od 30 procenata.

“Hipoteka se uspostavlja na nekoj drugoj, uknjiženoj nekretnini koja mora biti odgovarajuće tržišne vrednosti. U slučaju da banka prihvati uspostavu hipoteke na građevinskom zemljištu to mora biti prihvatljiva lokacija za banku, lokacija koja ima postojanu tržišnu vrednost”, kaže kreditni savetnik agencije City Expert Snežana Vukmirović.

Ona dodaje da u slučajevima kada klijent želi da aplicira za stambeni kredit za izgradnju kuće ili kupovinu i izgradnju montažne kuće, banka traži da građevinsko zemljište na kom će se nekretnina graditi bude u vlasništvu klijenta i da ima svu potrebnu građevinsku dokumentaciju.

Kupovina placa može se finansirati iz sopstvenih sredstava ili nenamenskim gotovinskim kreditom. U većini banaka kredit za kupovinu placa ne postoji kao posebna ponuda.