Inflacija smanjuje privrednu aktivnost i podiže kamatne stope

Predsednik srpskog poslovnog kluba Privrednik Zoran Drakulić karijeru je započeo u Generalexportu na finansijsko-komercijalnim poslovima. Sedam godina bio je finansijski direktor Genexove kompanije Yougo-Arab, a od 1989. godine je u Genex-banci radio kao zamenik direktora, zadužen za kontakte sa velikim bankama i finansijskim organizacijama, kao i na specijalnim finansijsko-robnim transakcijama i na otkupu dugova na sekundarnom tržištu, navodi se u njegovoj zvaničnoj biografiji.

U junu 1990. godine osnovao je East Point Holdings Ltd, sa sedištem na Kipru, a zatim je otvarao zavisne firme i predstavništva u svetu – Yu Point u Beogradu, predstavništvo u Moskvi i u još deset zemalja. Ova kompanija bila je jedna od najvećih u regionu i lider u trgovini žitaricama. Investirala je u Srbiju i postala vlasnik ili suvlasnik više preduzeća iz oblasti mlinsko-pekarske industrije, kao i dve fabrike za preradu obojenih metala.

Drakulić je 2011. godine u Beogradu osnovao Point Group Int d.o.o, a glavne aktivnosti su bile proizvodnja pšeničnog i kukuruznog brašna. U okviru kompanije je i Bioenergy Point, fabrika za proizvodnju obnovljivih izvora energije, koja je lider na tržištu Srbije u proizvodnji drvnog peleta.

Za naš portal Zoran Drakulić govori o ekonomskim predviđanjima do kraja godine.

Šta očekujete do kraja 2022. godine u ekonomskom smislu?

– Čeka nas teška godina s obzirom na ekonomsku krizu izazvanu, pre svega, dešavanjima u Ukrajini, a koja će uticati na visoku inflaciju u zemljama Evropske zajednice, SAD i ostatku sveta. Ovo će uticati na smanjenje privredne aktivnosti, a zbog inflacije će doći do znatnog porasta kamatnih stopa. Što se tiče srpske privrede, videli smo da je inflacija već dostigla nivo blizu 12 odsto, smanjuje se privredna aktivnost (gašenje peći u Smederevu, zaustavljanje proizvodnje u Zastavi, remont u Boru, pad građevinske aktivnosti). S obzirom na smanjenu potražnju, privreda Srbije imaće značajne poteškoće u vezi sa plasmanom roba. Cene će i dalje da rastu, prevashodno cene energenata i hrane. Tržište rada je problematično i imamo veliku tendenciju uvoza radne snage, naročito iz Turske, Indije i Pakistana.

Najavljen je rast cene gasa i struje (oko deset odsto za stanovništvo), što će biti značajan udar na budžet građana Srbije, iako je to povećanje delimično opravdano, pogotovo kad govorimo o gasu gde ni najavljeni rast neće biti u skladu sa cenama koje mi plaćamo na međunarodnom tržištu. Što se tiče cene struje, povećanje je prevashodno rezultat dugogodišnjeg lošeg rada Elektroprivrede Srbije. Ono što ne bi smelo da se desi, to je da se dalje poveća cena struje privredi, pošto je od 1. januara 2022. godine u proseku cena već podignuta 55 odsto, što u krajnjem slučaju plaćaju građani Srbije kroz višu cenu proizvoda. Želim da napomenem važnu činjenicu da ne možemo da se poredimo sa cenama struje u okruženju i u Evropi koje su više skočile, imajući u vidu da je udeo zelene (skupe) energije u tim zemljama znatno veći nego kod nas, a Srbija apstrahujući 30 odsto energije koju dobijamo sa Đerdapa, a koja je jeftina, 70 odsto proizvodi struju iz uglja, odnosno u ovom trenutku koristimo najprljaviju struju u Evropi.

Da li biste uzeli kredit u ovom trenutku? Ako biste morali da se opredelite za zajam, koji bi dolazio u obzir i pod kojim uslovima?

– Mi, kao firma, smo i u nadolazećim uslovima povećanja kamata uzeli kredit indeksiran u evrima, s obzirom na to da nam kalkulacija investicije sa visokim prinosom daje mogućnost da se zadužimo. Svako zaduživanje treba gledati sa oprezom i u ovim uslovima uvek bih se zadužio u evrima, pogotovo imajući u vidu i visoku inflaciju u Evropi i to da će u naredne dve-tri godine inflacija sigurno biti veća nego kamatna stopa koju plaćamo. Normalno, preferirao bih fiksnu kamatu, ukoliko je to moguće ostvariti u dogovoru sa bankom.

Koji je trenutno najbolji način (i valuta) za štednju – banke, investicije, nekretnine…?

– Nikada ne držim veći iznos na štednji u bankama, jer mislim da je kamata koja se dobija od banaka niska u odnosu na to da se kroz investiciju novac može bolje oploditi. Ja sam uvek bio za to da se štednja ulaže u neku investiciju, bilo da su to nekretnine ili projekat u koji verujete da ima budućnost. Ono što je žalosno je da naša berza još uvek nije dovoljno aktivna kako bi omogućila malim investitorima da se uključe u veće zajedničke projekte.

U kom pravcu očekujete da će se kretati tržište rada? Da li poslodavce čeka pritisak zaposlenih zbog aktuelne rastuće inflacije ili će se radnici truditi da sačuvaju posao po svaku cenu?

– Tržište rada je različito u zavisnosti od regiona u Srbiji, i veliki je problem što u našoj zemlji ne postoji pokretljivost radne snage, kao što je to u drugim razvijenim državama. Normalno je da postoji pritisak radnika vezano za cenu rada i da dobri poslodavci moraju da se trude da primanja svojih zaposlenih prilagode rastu cena i tržištu radne snage. Takođe sam jedan od onih koji zagovaraju da minimalna zarada u Srbiji u ovom trenutku ne bi smela da bude ispod 50.000 dinara. To sam pričao još prošle godine, kada su cene bile mnogo niže nego danas i smatram da država treba da učestvuje većim delom smanjujući učešće poslodavaca u tom povećanju.

Kako ćete se grejati naredne zime?

– Mi se već dugi niz godina grejemo na pelet, jer smo i najveći proizvođači peleta u Srbiji. Smatramo da je to, i pored znatnog povećanja cene u odnosu na 2021. godinu, i dalje najjeftinije i ekološki najprihvatljivije gorivo.