Inflacija u evrozoni u septembru dva odsto, više od očekivanja

Inflacija u evrozoni ubrzala je više nego što se očekivalo u oktobru i mogla bi dodatno da poraste u narednim mesecima, jačajući argument za oprez prilikom snižavanja kamatnih stopa Evropske centralne banke, jer rast cena još nije potpuno obuzdan.

Inflacija u 20 zemalja koje koriste evro porasla je na dva odsto sa 1,7 odsto u septembru, pretežno zbog viših troškova hrane i energije, nadmašivši očekivanja ekonomista od 1,9 odsto. Detaljniji podatak, koji isključuje promenljive cene hrane i energije, zadržao se na 2,7 odsto, što je iznad prognoziranih 2,6 odsto, saopštio je Eurostat u četvrtak, prenosi Reuters.

Inflacija je brzo opala sa dvocifrenih vrednosti pre dve godine, i većina ekonomista očekuje da će se vratiti na cilj Evropske centralne banke od dva procenta tokom prve polovine sledeće godine, nakon nešto veće nestabilnosti u poslednjim mesecima 2024. godine.

Brzi povratak na cilj takođe je otvorio debatu u proteklim nedeljama, s nekim zvaničnicima ECB koji smatraju da postoji rizik da će rast cena pasti ispod cilja, što bi moglo naterati ECB da stimuliše rast kako bi sprečila prenisku inflaciju. Ovo bi moglo ubrzati tempo sniženja kamatnih stopa i povećati šanse za veći potez u decembru, prema mišljenju nekih ekonomista.

Međutim, taj argument još nije značajno podržan, a konzervativci, ili „jastrebovi“, insistiraju na umerenim koracima, jer još postoji niz faktora koji bi mogli pogurati cene naviše. Glavna zabrinutost je inflacija u uslugama, najvećem pojedinačnom segmentu u potrošačkoj korpi, koja ostaje visoka na 3,9 odsto.

Rast plata je takođe brži od tri odsto koji ECB smatra održivim sa svojim ciljem, a domaćinstva imaju dovoljno ušteđevine, što bi moglo podstaći potrošnju i ukupni rast. Tržište rada takođe je čvrsto sa stopom nezaposlenosti koja je ostala na rekordno niskih 6,3 odsto u septembru, pokazali su odvojeni podaci Eurostata.

Finansijski investitori sada predviđaju da bi depozitna stopa ECB, koja je trenutno na 3,25 odsto, mogla pasti na dva odsto ili ispod do kraja 2025. godine. Najveća neizvesnost, međutim, ostaju američki izbori, jer bi oni mogli imati dalekosežne posledice po trgovinu, rast i inflaciju, što bi moglo zahtevati dodatne mere.