Inovatori najčešće u startape ulažu iz svog džepa

Sopstvena sredstva pokazala su se kao glavni izvor finansiranja inovacija, odnosno digitalnog transformisanja, baš kao i u prošlogodišnjem istraživanju stavova privrede o inovacijama u okviru projekta Startech. Ipak, ovaj procenat je za nijansu manji (pad od oko osam odsto), što sugeriše na tendenciju rasta drugih oblika finansiranja.

„Međutim, drugi oblici finansiranja i dalje daleko kaskaju u odnosu na finansiranje iz sopstvenih sredstava. Preduzetnici i oni koji posluju na lokalnom nivou češće su navodili subvencije države kao glavni izvor finansiranja inovacija/digitalne transformacije“, ističe se u drugom godišnjem istraživanju koje je realizovao NALED u saradnji sa Vladom Republike Srbije i uz podršku kompanije Philip Morris.

Oko osam odsto ispitanika istaklo je da su im glavni izvor finansija krediti komercijalnih banaka, 4,5 procenata je navelo subvencije države, dok se 1,2 odsto opredelilo za lizing, a 0,8 procenata za pomoć prijatelja i članova porodice.

Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 835 preduzeća, odnosno direktora, vlasnika i menadžera tih firmi u Srbiji, tokom avgusta i septembra ove godine. U navedenom uzorku najviše je mikropreduzeća (683), kao što je slučaj i sa situacijom u privredi, a slede mala (92), srednja (21) i velika (4).

Korišćenje programa podrške

Tek 11 odsto privrednih subjekata je u procesu inoviranja/digitalnog transformisanja apliciralo za neki program podrške, što je za devet procenata manje nego prethodne godine.

„Značajno je promenjen i oblik podrške koji je korišćen. Mnogo više su korišćena bespovratna sredstva (87 odsto), a manje kreditiranje (17 procenata). Mentorski rad (4,3 odsto), konsultantski rad (4,3 procenta) i različite obuke i treninzi (dva odsto) su retko korišćen tip podrške. Alternativni izvori finansiranja ni ove godine nisu zaživeli među preduzetnicima“, ocenili su istraživači.

Dodaje se da je samo devet odsto privrednika koji su sprovodili inovacije/digitalnu transformaciju apliciralo za neki program podrške. Tu je vidljivo smanjenje u odnosu na prošlu godinu kada je 15 odsto njih apliciralo i dobilo podršku. Takođe, prošle godine je šest odsto ispitanika kazalo da je apliciralo, ali da nije dobilo podršku, dok je ove godine to navelo svega dva odsto ispitanika.

Upotreba poreskih olakšica

U Srbiji postoji desetak poreskih olakšica koje direktno targetiraju inovatore (za zaštitu intelektualne svojine, za poreske kredite za investiranje u startape, platne poreske olakšice, zatim na porez na dobit…). Uprkos tome, više od 93 odsto ispitanika ove godine nije koristilo nijedan vid poreskih olakšica.

Oni koji jesu aplicirali su za poreske olakšice koje su namenjene za tradicionalne biznise, kao što su povraćaj od 65 do 75 odsto plaćenih poreza i doprinosa za novozaposlena lica (47 procenata), i za do 70 odsto oslobođenja od poreza i doprinosa za novo zapošljavanje (41 procenat).

Samo sedam odsto privrednika, koji su sprovodili inovacije/digitalnu transformaciju apliciralo je za neki oblik poreskih olakšica.

Troškovi za istraživanje i razvoj

U odnosu na prethodnu godinu, smanjen je broj inovatora koji nemaju budžet za istraživanje i razvoj (R&D). Sa druge strane, došlo je do rasta broja kompanija u kojima je povećan ovaj budžet do 10 odsto. Među mikro preduzećima i onim koja posluju na lokalnom nivou najviše je onih koji nemaju R&D budžet.

Takođe, većina onih koji nisu inovirali ili se nisu digitalno transformisali nema budžet za istraživanje i razvoj. Među njima je za nijansu više preduzetnika i mikro preduzeća. Visina budžeta (onih koji ga imaju) uglavnom je ostala ista ili je blago povećana.

„Analiza je pokazala da više od polovine ispitanika nema troškove za istraživanje i razvoj. Stoga se postavlja pitanje kako te inovacije uopšte nastaju. Najviše kompanija izdvaja iz svog budžeta do 10 procenata za ovu kategoriju“, obrazložila je menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u Irena Đorđević.

Ulaganje u startape

Nešto više od polovine inovatora slaže se da se isplati investirati u startape generalno u svetu (53,5 procenata). Da se isplati investiranje u startape u Srbiji smatra 45,6 odsto ispitanika.

Sa druge strane, kada se pita konkretno o investiranju u startape u Srbiji, oko polovina privrednih subjekata (45,6 odsto) nije spremna da ulaže u njih. Spremnija da investiraju u startape u Srbiji su privredna društva, velike kompanije, oni koje posluju na više kontinenata i u domenu proizvodnje.

Ispitanici koji su odustali od inoviranja/digitalnog transformisanja, ili na ovom putu percipiraju barijere, ključnu prepreku vide u nedostatku finansija (42 odsto), posebno mikro preduzetnici. Nedostatak obučenog kadra je ove godine češće navođen kao jedna od tri najveće barijere ka inoviranju (18 procenata).

Ipak, na drugom mestu su i ove godine ostale administrativne barijere (procena 26 odsto ispitanika), a na trećem to što ima previše konkurenata na tržištu (21 procenat).