Svaki deseti građanin Srbije investirao bi u inovativno preduzeće

Građani Srbije sve više prepoznaju benefite inovacija, ali bi se teško odlučili da ulože novac u njihov razvoj, pokazalo je drugo godišnje istraživanje stavova građana i privrede o inovacijama, sprovedeno u okviru programa StarTech.

Naime, svaki drugi stanovnik naše zemlje bi ušteđevinu od 10.000 evra pre potrošio na kupovinu nekretnine, a tek svaki deseti bi investirao u inovativno preduzeće. Isto tako, 46 odsto preduzetnika ne bi investiralo u startapove, iako smatraju da se isplati ulagati u domaće inovatore.

Dok je spremnost za ulaganje u inovacije još na niskom nivou, one ipak dobijaju sve značajnije mesto u našem društvu. Čak 52 procenta građana ih vidi kao nešto što će pozitivno uticati na njihov život naspram samo 13 odsto koji očekuju negativne efekte. U odnosu na prošlu godinu porastao je udeo građana koji bi prednost dali inovativnom proizvodu i kompanijama, ponekad i bez obzira na cenu.

„Rezultati istraživanja, kao i Globalnog indeksa inovativnosti, jasno ukazuju u kom pravcu treba dalje razvijati inovacioni ekosistem u Srbiji. Pre svega, moramo olakšati pristup finansiranju inovatorima, naročito preduzetnicima i malim preduzećima. NALED podržava ostvarenje tog cilja kroz program Startech, kroz koji ćemo dodeliti tri miliona dolara bespovratnih sredstava za 100 inovativnih biznisa. Jednako je važno raditi na većem povezivanju privrede i naučnih institucija u razvoju inovacija, kao i na većoj vidljivosti inovativnih kompanija i njihovih rešenja“, izjavio je direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u Dušan Vasiljević.

Podaci pokazuju da je 54 procenata privrednika došlo do inovacije modifikovanjem postojećeg rešenja, 31 odsto kopiranjem postojeće inovacije, a tek svaka deseta je potpuno novi proizvod. Većina digitalno transformisanih kompanija uvela je u svoje poslovanje web-sajt, društvene mreže ili elektronsku trgovinu, dok su blokčejn i veštačka inteligencija i dalje retkost.

Gotovo dve trećine je inovaciju razvilo samostalno, svaki treći u saradnji s drugim preduzećem, a samo pet odsto u saradnji sa univerzitetima i naučnim organizacijama. Takođe, zaštita proizvoda je na niskom nivou, jer je udeo onih koji su registrovali patent, dizajn ili žig i ove godine manji od pet procenata.

„Finansije su za 41,5 odsto privrednika i dalje najveća prepreka za razvoj inovacija. Smanjen je udeo onih kojima su sopstvena sredstva glavni izvor finansiranja, ali ih je i dalje više od 80 odsto, dok se ostali oslanjaju na kredite, subvencije države, grantove, rodbinu i prijatelje“, istakla je menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u Irena Đorđević.

Ona je dodala da za programe podrške u razvoju inovacija nije apliciralo čak 89 procenata privrednika, dok više od 93 odsto nije koristilo neku od poreskih olakšica, i gotovo niko nije novac tražilo kod biznis anđela, VC fondova i drugih alternativnih izvora.

„Ipak je smanjen broj kompanija koje nemaju budžet za istraživanje i razvoj, dok je sada 10 odsto više firmi koje se digitalno transformišu, naspram kompanija koje nisu ušle u taj proces“, naglasila je Đorđević.

Više od dve trećine građana čulo je za startapove, ali ne umeju da navedu primer ili ih mešaju sa velikim IT kompanijama. Najznačajniji inovativni proizvodi za njih su prehrambeni proizvodi sa novim ukusima, mobilno bankarstvo, eUprava i pametni telefoni, dok su u vrhu i električni automobili i trotineti.

Najinovativnijim smatraju mobilne operatere, a inovacije bi najpre razvijali u zdravstvu, obrazovanju i ekologiji.