Investiciona potražnja u Kini održava visoku cenu zlata

Kineski investitori i domaćinstva kupuju zlato kao utočište od lokalne imovine i haosa na berzi, podstičući rekordno visoke cene plemenitog metala.

Kina je bila najsvetlija tačka na globalnom nivou za zlatni nakit i tokove investicija u 2023. godini, prema kvartalnom izveštaju industrijske grupe Svetskog saveta za zlato (WGC), nakon što su lokalna tržišta imovine, kapitala i valuta razočarana nakon izlaska zemlje iz pandemijske blokade, prenosi Financial Times.

Zajedno sa „oštrom“ potražnjom centralnih banaka, prema WGC-u, kineska potražnja je pomogla da se cena zlata podigne na rekordno visok nivo prošlog meseca i zadrži iznad 2.000 dolara za uncu (31,1 gram) ove godine.

Izvor: Refinitiv

Kineska investiciona potražnja za zlatnim polugama, kovanicama i fondovima kojima se trguje na berzi, porasla je za 28 odsto na 280 tona, što je u velikoj meri nadoknadilo nagli pad u Evropi. Potražnja za nakitom porasla je za 10 odsto na 630 tona u 2023. godini, iako je globalna potražnja ostala nepromenjena.

Državni indeks kapitala CSI 300 pao je za više od 20 odsto u prošloj godini, dok je vrednost prodaje novih kuća među najvećim investitorima u Kini u decembru opala za 35 odsto u odnosu na godinu dana ranije.

Potražnja za zlatom opala je u prošloj godini za pet odsto u odnosu na 2022. godinu na 4.448 tona.

Međutim, kada se uključe vanberzanski tokovi i zlato koje su kupili bogati pojedinci, državni fondovi i špekulanti, godišnja potražnja bila je najviša zabeležena, oko 4.899 tona.