Kako će na domaće dobavljače uticati evropska ESG direktiva od 2024. godine?

Početkom 2024. godine na snagu stupa direktiva EU o dubinskoj analizi korporativne održivosti, gde je definisano više od 20 zahteva koji se odnose na zabranu kršenja ljudskih prava i više od 10 zahteva u vezi sa uticajem na životnu sredinu.

Investitori su u 2020. godini uložili 51 milijardu dolara u ESG-impact fondove, što je u roku od godinu dana više nego udvostručilo ulaganja u projekte koji su provereno u skladu sa ESG kriterijumima.

Dugoročne prednosti unapređenja ESG-a su očigledne i kompanijama – prema istraživanju PwC-a, 92 odsto biznis ispitanika slaže se da će kompanije posvećene primeni ESG politike nadmašiti konkurente koji to nisu. Naći balans između ulaganja u rast i ulaganja u ESG ciljeve, prema rečima stručnjaka, najveći je izazov.

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) planira da u narednom periodu radi direktno sa kompanijama na osvešćivanju značaja nefinansijskog izveštavanja i upotrebe ESG kriterijuma.

“ESG kao koncept znači da se uspeh i reputacija određene kompanije ocenjuje ne samo prema finansijskim kriterijumima, već i prema tome kako utiče na životnu sredinu (E – environment), kakvi su socijalni aspekti i efekti poslovanja (S – social) i upravljačka kultura (G – governance)”, kaže Vladislav Cvetković, predsednik UO NALED-a ispred PwC-a, i dodaje da će evropske kompanije biti u obavezi da analiziraju društvene i ekološke uticaje svojih partnera u globalnim lancima snabdevanja, što će pogoditi i domaće dobavljače.

ESG kriterijumi, kako navodi, nisu univerzalni u pravom smislu te reči. Postoji više različitih okvira koji mogu poslužiti za definisanje kriterijuma po kojima se mere, obelodanjuju i procenjuju ESG performanse.

On ističe da je ovo posebno važno za mala i srednja preduzeća (MSP) iz Srbije koja žele da imaju pristup evropskom tržištu i postanu deo lanaca snabdevanja velikih kompanija. Prilikom selekcije lokalnih dobavljača, one sprovode takozvanu „Due Diligence” ili dubinsku analizu primene ESG kriterijuma. Očekuje se da će i inostrane banke sprovoditi takve analize prilikom odlučivanja o dodeli kredita i garancija.

Poslovni konsultant Veljko Davidović kaže da, kada je reč o ulaganju u ESG, pravilo za preciznu kvantifikaciju investicija nije moguće izvesti jer postoji mnogo faktora koji na to utiču.

“Ulaganje u ESG pre svega zavisi od rezultata dijagnostike tekućeg poslovanja po pitanju usaglašenosti sa ESG konceptom određenog poslovnog entiteta, a nakon toga i odluke menadžmenta koje će aktivnosti sprovesti kako bi napravilo korak ka održivom biznisu. Dijagnostika i odabir aktivnosti za unapređenje su dva od pet koraka u matrici za implementaciju ESG-a”, ističe naš sagovornik.

On naglašava da se u radu na projektima koji za cilj imaju implementaciju ESG veoma često uočava zamena teza.

“Naime, prenaglašena je pažnja na ESG izveštavanju jer je to ono što zahtevaju eksterni stejkholderi (interesne strane), a zanemareno je samo poslovanje u skladu sa ESG. Prvi korak je usaglasiti svakodnevnu poslovnu praksu i strateške odluke sa širokim ESG konceptom, a zatim izveštavati o tome. ESG stavlja dobrobit ljudi (zaposlenih, saradnika, zajednice) pre profita i to je njegova glavna poruka – „People before Processes (ljudi pre procesa)“”, navodi Davidović.

U ovom momentu motiv za implementaciju ESG-a u naš širi privredni ekosistem nije osnovna krilatica ESG-a „People before Processes“, jer ne postoji ni zakonska obaveza za izradu ESG izveštaja. Tek od 2026. godine ovu obavezu će u Srbiji imati preduzeća koja broje preko 250 zaposlenih.

Poslovni konsultant Biljana Lazarević objašnjava da motiv privrede za ulaganje u ESG može biti čuvanje pozicije u lancu snabdevanja jer su multinacionalne kompanije iz EU već usaglasile svoje poslovanje sa ESG i to zahtevaju od svih svojih dobavljača. Drugi razlog su banke koje od svojih klijenata očekuju pri obradi zahteva za finansijskim uslugama da je već postignuta usaglašenost sa ESG kriterijumima.

“Naša privreda je bankocentrična, sve je češća pojava da javni pozivi, tenderi kao jedan od uslova navode ESG izveštaj, pa i to motiviše firme da se usaglase. Investicija je i edukacija na temu ESG. Novo radno mesto ESG practioner izuzetno je popularno na oglasima za posao, a bez formalnog obrazovanja za tu poziciju. Jedini akreditovani studijski program na ovu temu postoji na Kragujevačkom univerzitetu i zove se „računovođa karbon otiska“”, ističe Lazarević.

“Naš zaključni stav bi bio da najveća investicija treba da bude na nivou makroekonomije u cilju širenja ideje ESG-a i subvencionisana podrška preduzeću za edukaciju i implementaciju aktivnosti usklađivanja sa ESG-om”, ocenjuju poslovni konsultanti Davidović i Lazarević.

Osim za kompanije, primena i provera ESG kriterijuma bitna je i za istinito izveštavanje građana o radu i uticaju koji privreda ima na svoje okruženje. Istraživanje Evropske komisije pokazalo je da se na gotovo polovini (42 odsto) vebsajtova kompanija nalaze podaci koji su netačni ili koji potrošače mogu dovesti u zabludu o uticaju kompanije na životnu sredinu.

Da bi se spremile za nastupajuće promene, kompanije će morati da što pre revidiraju postojeće strategije, politike i ciljeve kako bi definisali nove ESG akcione planove sa merljivim kratkoročnim i dugoročnim ciljevima i indikatorima uspeha. Ovaj korak može da uključi i reviziju i redefinisanje osnovnih vrednosti kompanija, kao i eventualnu promenu biznis modela.

Iako je reč o skupu nefinansijskih faktora, ESG može stvoriti dugoročnu dobit za kompanije smanjenjem troškova, povećanjem produktivnosti i izvora finansiranja, ali i izgradnjom pozitivnog imidža. I to nije važno samo za privatni sektor, već i za lokalne samouprave i javni sektor.

Vladislav Cvetković, predsednik UO NALED-a, kaže da kao što imamo ESG kriterijume po kojima, između ostalog, ocenjujemo na primer „poželjnost“ neke kompanije kao poslodavca, tako će i lokalne zajednice i ono što oni nude biti ne samo povoljna poslovna klima za investicije, već i dobri uslovi za život i zdravo okruženje.

“Upravo one sredine koje su inkluzivne i tolerante, energetski nezavisne, koje obezbeđuju pristup zdravoj hrani i vodi, će biti stecišta života, inovacija i preduzetništva”, zaključuje Cvetković.