Slučaj Gvajana: Kako biti Dubai u južnoameričkoj džungli?

Gvajana, zemlja koja već treću godinu zaredom beleži najveći privredni rast, rapidno transformiše svoju ekonomiju poslednjih desetak godina, uz brojne probleme na tom putu. Kako postati Dubai kada ste pre toga bili država čijih je 90 procenata prekriveno džungom, sa puno siromaštva i kriminala, za koju je malo ko čuo ili je posetio?

Naime, ekonomski pejzaž Gvajane doživeo je izuzetnu transformaciju od otkrića značajnih rezervi nafte 2015. godine. Ekson (Exxon) je pre deset godina otkrio skoro 11 milijardi barela u dubokoj vodi pored obale i sve je krenulo kao na traci – nacionalni BDP je porastao, sa stopom uvećanja od 62,3 odsto u 2022. godini, što je najviša globalna stopa prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), a nastavio je sličnim, ogromnim koracima. U 2023, gvajanski rast BDP-a bio je impresivnih 37,4 odsto, a 2024. nastavio je sa 43,6 procenata.

Ove brojke odražavaju dramatičan uticaj otkrića nafte na ekonomiju zemlje. Brza ekspanzija prvenstveno je vođena rastućim sektorom nafte i gasa, koji je privukao značajna strana ulaganja.

Proizvodnja nafte počela je u decembru 2019. godine, a do 2024. dostigla je približno 645.000 barela dnevno (bpd), što je značajno povećanje sa 98.000 bpd u 2020. Predviđeno je da poraste na 1,3 miliona bpd do 2027. godine, što će dalje podsticati ekonomski rast. U 2024. izvoz nafte je doprineo prihodima sa 2,57 milijardi dolara, uključujući prodaju i naknade.

Da li je Gvajana postala Kuvajt?

Naftni bum je takođe doveo do povećanja državnih prihoda, omogućavajući ulaganja u infrastrukturu, obrazovanje i socijalne programe. Na primer, vlada je pokrenula izgradnju 12 bolnica, sedam hotela, brojnih škola, dva glavna auto-puta, dubokovodne luke i projekat gasa vredan 1,9 milijardi dolara koji ima za cilj smanjenje troškova energije.

Pored toga, predsednik Irfaan Ali najavio je beneficije kao što su besplatna školarina, jednokratna gotovinska isplata od skoro 1.000 dolara po domaćinstvu, smanjenje računa za struju za 50 odsto i povećanje mesečne minimalne zarade sa 350 na 500 dolara, uz podršku nacionalne ekonomije od 22 milijarde dolara, navodi AP News. Nije loše za „prvu petoletku“.

Ali, da li je to pomoglo običnom narodu? Ovaj brzi rast doneo je i brojne izazove, uključujući povećane životne troškove, sa više nego udvostručenim cenama proizvoda kao što su šećer, pomorandže, ulje za kuvanje, paprike… Ovo je izazvalo zabrinutost u vezi sa pravičnom raspodelom bogatstva i potencijalom za socioekonomske disparitete. Štaviše, priliv naftnog bogatstva povećao je rizike od korupcije, posebno u poslovima licenciranja i ugovaranja nafte. Vlada je priznala ove izazove i radi na merama za obezbeđivanje transparentnosti i ravnopravnog razvoja. ​

Ali, kako kaže analiza CNN koju prenosi N1, Gvajana bi mogla postati još jedna žrtva „prokletstva resursa“ u kojoj ogromno novo bogatstvo zapravo može pogoršati život lokalnim stanovnicima. Oni se već žale da bogatstvo „statistički raste“, ali da novac ne dopire do širih narodnih masa. Kao i u Srbiji, brojke su jedno, a standard opada.

„Taj strani novac i iznenadna navala prilika, u kombinaciji sa veoma ograničenom radnom snagom i državnim kapacitetima, često rezultiraju velikom korupcijom“, ocenio je Majkl Ros, profesor političkih nauka na UCLA, za CNN.

Inflacija raste brže od plata, kao i u Srbiji: bila je 6,6 odsto u 2023. godini, ali su cene osnovnih namirnica rasle brže, te su se više nego udvostručile. Ova inflacija je neproporcionalno uticala na stanovništvo sa nižim prihodima, što je dovelo do rastuće zabrinutosti oko pristupačnosti osnovnih dobara. Izgleda da obični Gvajanci ne dobijaju puno od talasa visokih staklenih zgrada koje menjaju krajolik Džordžtauna, glavnog grada zemlje.

Sa prilivom naftnog bogatstva rizici od korupcije su porasli, posebno u vezi sa dodelom naftnih ugovora, licenciranjem i velikim infrastrukturnim projektima. Transparentnost i odgovornost u poslovima vlade su glavna pitanja. Vlada je uložila napore da reši ove probleme, ali korupcija ostaje kritičan izazov u ​​upravljanju novootkrivenim bogatstvom.

Tri udara

Međutim, Gvajana je izložena trima opasnostima: prva je unutrašnja dinamika društva, koje je bilo prožeto uličnim kriminalom, lošim obrazovanjem i nedovoljnim brojem kadrova za hi-tech ekonomiju – ovo će verovatno dovesti do naglog priliva strane radne snage u budućnosti, tako da je za očekivati da će stranci uskoro činiti veliku manjinu stanovništva, kako je to u zemljama Persijskog zaliva.

Drugi faktor je pritisak suseda: Venecuela je veoma naglo pokrenula već zaboravljeni spor između dve zemlje oko granice baš u trenutku pronalaska nafte, koja se već davno crpi u susednoj Venecueli. Sve ovo ima veze sa kolonijalnom istorijom, budući da postoji „pet Gvajana“: Španska Gvajana, danas u Venecueli, Britanska Gvajana, danas nezavisna Republika Gvajana, Holandska Gvajana, danas Surinam, Francuska Gvajana, pokrajina Francuske, i Portugalska, kasnije Brazilska Gvajana, danas brazilska savezna država Amapa. Problem je što su Britanci svojevremeno anektirali 1899. godine deo Venecuele pod imenom Gvajana Esekiba, koji čini skoro tri četvrtine današnje nezavisne republike. Venecuela to smatra delom svoje teritorije, pa se Gvajana jednim okom sprema i za upad vojske preko granice, i ne može da bude sasvim spokojna.

Treći udar je sa strane ekologije. Gvajana je, naime, otkrila naftu baš u doba ekološke tranzicije i pokušaja celog sveta da bude „zeleniji“. Ovde se postavljaju i etička pitanja: da li neko može da zabrani crpljenje nafte baš jednoj siromašnoj zemlji, kojoj je to jedina šansa za razvoj, a da su pre toga širom arapskog sveta, u Brunejima ili pak u SAD ili Rusiji, naftu iskoristili za svoj razvoj? Naravno da ne, ali je tu i problem prašuma: Gvajana je jedan od retkih takozvanih „ponora ugljenika“, odnosno, teritorija Gvajane upije više ugljen-dioksida nego što je proizvede. To je jedna od poslednjih oaza kiseonika u svetu i svako vađenje nafte mora biti uravnoteženo sa ekologijom, poručuju iz sveta.

Šta će biti sa zemljom?

Ukratko, otkriće nafte je transformisalo ekonomiju Gvajane, dovodeći je u poziciju jedne od najbrže rastućih nacija na svetu. Dok je priliv prihoda od nafte podstakao značajan razvoj infrastrukture i društvene koristi, rešavanje povezanih izazova je ključno za obezbeđivanje održivog i inkluzivnog rasta. Ali, to će biti težak proces uz sve izazove sa kojima se zemlja susreće.

Uprkos značajnom ekonomskom rastu, postoji zabrinutost da bogatstvo stvoreno naftnim bumom nije ravnomerno raspoređeno među stanovništvom. Naftna industrija je privukla strane investicije, a veliki deo ekonomske koristi od nje koncentrisan je u određenim sektorima i regionima, potencijalno pogoršavajući nejednakost.

Naftni bum je doveo do povećanja stanovništva u urbanim područjima i potrebe za proširenom infrastrukturom, koja kaska za potrebama. Gvajana ulaže velika sredstva u infrastrukturne projekte, kao što su putevi, bolnice, škole i energetska postrojenja, ali brza urbanizacija je opteretila postojeće usluge. Pored toga, postoji zabrinutost da li infrastruktura može dugoročno da održi korak sa tempom razvoja.

Uprkos ekonomskom bumu, još uvek postoji jaz u socijalnim uslugama poput zdravstvene zaštite i obrazovanja. Gvajana radi na poboljšanju ovih sektora, ali brzi rast nije uvek doveo do trenutnog poboljšanja kvaliteta života za sve građane.