Statistika pokazuje otpornost srpske ekonomije na eksterne šokove i rizike

Srpska ekonomija pokazala je otpornost na dramatične eksterne šokove i rizike sa kojima smo naizmenično suočeni poslednjih godina, ocenjuje Ivan Nikolić, naučni saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu i urednik Makroekonomskih analiza i trendova, u martovskom izdanju MAT-a.

Prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u 2022. godini iznosio je 2,3 odsto. Zbog negativnih posledica rata u Ukrajini, energetske krize, visoke inflacije i pooštrenih finansijskih uslova privredni rast u Evropi je sve više usporavao kako se godina bližila kraju. Devet zemalja je u četvrtom tromesečju 2022. zabeležilo tekući pad BDP-a.

“Ukoliko ove vrednosti anualizujemo za celu 2023. dobijamo dramatičnu predikciju – Nemačka ekonomija se do kraja godine suočava sa kontrakcijom od -1,7 odsto, Italija -0,5 odsto. Nemačka je u ovu godinu, primera radi, ušla sa međugodišnjim padom prosečnih realnih zarada od 3,1 procenta i smanjenjem realnog prometa u trgovini na malo od 6,9 odsto. I Nemačka i Italija su srpskoj ekonomiji jako bitne. One apsorbuju petinu našeg robnog izvoza, dok njihove kompanije zapošljavaju više od sto hiljada ljudi”, naglašava Ivan Nikolić.

Anualizovani realni rast od tri odsto na kraju prošle godine ukazuje da je Srbija u evropskim okvirima, u smislu privredne aktivnosti, solidno prebrodila prvu ratnu godinu. Od 2014. to je treća potvrda ekonomske otpornosti na do sada nezabeležene šokove iz međunarodnog okruženja.

“Podsećamo, prvi udar sa potencijalom da uspori oporavak nakon rebalansiranja ekonomije i sprovedenih mera fiskalne konsolidacije bila je migrantska kriza iz 2015. Drugi globalni šok nastupa početkom 2020. sa širenjem koronavirusa i on i dalje traje, ali će pandemiju od februara 2022. ipak nadvladati, i to sa pojačanim efektima, brutalni rat u Ukrajini”, ocenjuje Nikolić.

Srbija uvećala industrijsku proizvodnju za 28,9 odsto

Urednik MAT-a u svom osvrtu iznosi uporedne numeričke rezultate pomenutih procesa, u tri vremenska intervala. Period 2014-2022. godine integriše sva tri šoka, ali i sve sporadične izazove iz neposrednog okruženja. Drugi interval 2019-2022. spaja posledice pandemije i rata, dok treći, između poslednjeg tromesečja 2021. i poslednjeg tromesečja 2022. godine, obuhvata direktno efekte rata, ali posredno i dalje prisutne negativne efekte pandemije Covid-19.

Dva osnovna pokazatelja dinamike industrijske proizvodnje koje statistika redovno prati su indeks fizičkog obima i indeks prometa industrije. Ovaj poslednji se koristi kao pokazatelj razvoja tržišta proizvoda i usluga proizvedenih unutar industrije. S druge strane, vrednost industrijskog prometa je u Srbiji u poslednjoj dekadi, sa stabilizovanjem kursa dinara i prerađivačkih cena, postala neizostavna promenljiva u predikciji vrednosti robnog izvoza, navodi Nikolić.

“Za poslednjih osam godina Srbija je količinski posmatrano uvećala industrijsku proizvodnju za 28,9 odsto. Za to vreme nivo proizvodnje je u evrozoni ostao nepromenjen. Nemačka koja je decenijama bila predvodnik evropske industrijalizacije, tokom ovog perioda sa kumulativnim padom od -3,6 odsto postaje njeg glavni kočničar. Fizički obim proizvodnje se i u Francuskoj lane sveo na nivo koji je niži nego tokom 2014. godine”, ističe se u analizi.

Sužavanje vremenskog intervala na period od 2019. donosi još ozbiljnije obrušavanje proizvodnje u ovim zemljama, od gotovo šest odsto. Na nivo proizvodnje iz 2019. vraćena je i industrija Italije i Španije. Srbija je ostala u plusu od 8,3 odsto, što je nešto bolje od Mađarske i Slovenije, ali i dvostruko niže od prirasta industrije Bugarske, te trostruko niže od industrije Poljske. Tokom poslednjeg tromesečja 2022. čak 16 evropskih zemalja beleži pad fizičkog obima industrijske proizvodnje u odnosu na isti period 2021.

U Estoniji je to sada već na granici dvocifrenog pada (-9,9 odsto), u Nemačkoj -1,2 odsto, a u Italiji -1,4 odsto. Industrijska proizvodnja u Republici Srbiji je i u ovom periodu uvećana za 0,9%.

“Prema drugom posmatranom indikatoru kratkoročnog razvoja tržišta industrijskih proizvoda Srbija je od 2014. evropski rekorder. Vrednost prometa, odnosno prodatih proizvedenih proizoda prerađivačkog sektora u Srbiji je u periodu 2014-2022. uvećana 1,2 puta (121 odsto). Od 2019. proizvodnja prerađivačkog sektora je vrednija 60,1 odsto. Poljska zauzima drugo mesto, a svi ostali već osetnije zaostaju. Na primer, ukupna proizvodnja prerađivačkog sektora Nemačke je krajem prošle godine bila tek za četvrtinu nominalno vrednija u odnosu na 2014. godinu”, navodi Ivan Nikolić i naglašava da vrednost prometa predstavlja proizvod proizvedene količine, odnosno fizičkog obima proizvodnje i cene, koja je izražena u lokalnoj valuti.

U evropskom vrhu prema rastu vrednosti izvoza roba i usluga

Kada je kurs relativno stabilan, a dinamika proizvođačkih cena uporediva sa drugim zemljama, indikator vrednosti prometa u industriji postaje koristan analitički alat.

“U tom smislu, pošto znamo da je prosečni kurs dinara u 2022. ostao gotovo na istom nivou kao 2014. godine, a proizvođačke cene u prerađivačkom sektoru rasle 3,9 odsto prosečno godišnje, isto kao i u Poljskoj, dok je zlot depresirao za 11,8 odsto, rezultat o visini realizovanog prometa u Srbiji postaje još značajnije dostignuće. Pritom, treba naglasiti da su, na primer, u Bugarskoj, Rumuniji i Mađarskoj proizvođačke cene znatno brže rasle – 4,3 odsto, 5,2 odsto i 5,9 odsto, respektivno. Sličan relativni odnos nastavio se i za vreme pandemije. U Srbiji su od 2019. proizvođačke cene prosečno godišnje uvećavane za 8,7 odsto, dok su u Bugarskoj, Rumuniji i Mađarskoj one rasle za 10,3 odsto, 11,2 i 12,8 procenata”.

I prema prirastu vrednosti izvoza robe i usluga Srbija se u sva tri analizirana vremenska intervala nalazi u evropskom vrhu. Za osam godina, prema evidenciji Eurostata, vrednost izvoza robe i usluga uvećana je 2,6 puta (tačno 156,8 odsto, sa 14.922,8 miliona evra u 2014. na 38.317,0 miliona u 2022. godini). Povrh toga, prvi put u istoriji Srbija je prošle godine realizovala tromesečni izvoz robe i usluga vredniji od 10 milijardi evra – u trećem tromesečju je iznosio 10.015,8 miliona evra, a u četvrtom 10.457,7 miliona. Od 2014. zbog privlačenja velikog broja multinacionalnih kompanija iz IKT sektora bolju izvoznu dinamiku u Evropi beleži jedino Irska.

“U periodu 2019-2022. izvozni rezultati su još ubedljiviji. Brz uzlazni trend rasta jednokratno je prekinut samo 2020. godine kada je zbog „zaključavanja globalne ekonomije“ vrednost izvoza redukovana za 3,8 odsto ili 894,8 miliona evra”, ističe Ivan Nikolić.

Udeo vrednosti izvoza robe i usluga u bruto domaćem proizvodu Srbije tokom 2014. iznosio je 42,1 odsto, u 2019. on raste na 51 procenat, a u 2022. već na 63,5 odsto. Prvi put smo lane prema ovom indikatoru pretekli Poljsku (62,0 odsto) i Austriju (60,8 odsto). Hrvatsku, koja je turistička sila, prema ovom indikatoru smo prestigli još 2019. kada je udeo izvoza robe i usluga u BDP-u bio 50,6 procenata, dok se u 2022. relativna razlika dodatno povećala.

“U okviru spoljnotrgovinske razmene, prirast vrednosti robnog izvoza jednako je dobar. U Srbiji je u periodu 2019-2022. izvoz robe, izražen u evrima, uvećan za 55,7 odsto (rast izvoza robe i usluga u ovom periodu bio je veći za 63,3 odsto). Udeo robnog izvoza u 2022. bio je 45 odsto BDP-a, što je više nego u Nemačkoj, gde je 40,8 odsto BDP-a ili u Italiji, gde iznosi oko 33 odsto bruto društvenog proizvoda”, zaključuje Nikolić u svojoj analizi.