Ulaganje u razvoj talenata i usvajanje tehnologije moglo bi da bude generator dugoročnog rasta

Veoma sam ponosan na to što je Udruženje finansijskih direktora Srbije za ovih prvih 10 godina postojanja naraslo do više od 230 članova. Asocijacija je osnovana 2014. godine u Beogradu sa ciljem povezivanja finansijskih direktora, podsticanja njihovog profesionalnog razvoja i jačanja njihovog delovanja na teritoriji Srbije, a članovi su finansijski direktori kompanija u domaćem i inostranom vlasništvu, iz velikih, srednjih i malih preduzeća u različitim sektorima. Ono što ih sve spaja je isti etički kodeks i potreba da se kroz zajedničko delovanje unapredi društveno i ekonomsko okruženje – objašnjava Milan Bukumirović, predsednik Udruženja finansijskih direktora Srbije, kako se ova strukovna asocijacija razvijala tokom prve decenije svog rada.

U intervjuu za Biznis.rs on govori o mogućnostima za unapređenje struke, makroekonomskoj situaciji u Srbiji i njenom uticaju na odluke finansijskih direktora, izvorima finansiranja i perspektivi srpskog tržišta.

– Udruženje omogućava platformu za razmenu iskustava, znanja, uvida i informacija koje su od velikog značaja za uspešno poslovanje finansijskih direktora, i to kroz redovne tematske mesečne sastanke, dvodnevnu godišnju konferenciju, neformalna okupljanja i tim buildinge, formate za druženja, kao i kroz razne onlajn platforme koje omogućavaju njihovu stalnu povezanost. Fokus nam je i unapređenje poslovnog ambijenta i, svakako, jačanje uloge finansijskih direktora u privredi i institucijama od značaja za privredna kretanja.

Nedavno ste dodelili i redovnu godišnju nagradu za najboljeg finansijskog direktora Srbije. Koliko ovo priznanje znači dobitnicima, a kako doprinosi unapređenju struke uopšte?

– Nagrada CFO godine dodeljuje se za uspeh i projekte koje finansijski direktor vodi u okviru funkcije finansija i meri se rezultatima koje privredno društvo u kome je zaposlen ostvaruje na osnovu tih aktivnosti. Organizacijom izbora za finansijskog direktora godine naše udruženje ukazuje na rastući značaj profesionalnog upravljanja korporativnim finansijama i vrednost koju uspešno obavljanje funkcije finansijskog direktora može da kreira za kompanije i akcionare. Sve aktivnosti Udruženja, pa i dodela nagrade CFO godine imaju za cilj da povećaju vidljivost pozicije i važnost finansijskog direktora i da podstaknu i druge kolege da se uključe i postanu deo naše zajednice.

Samim dobitnicima je ovo i prepoznavanje od strane struke, njihovih kolega, što je složićete se najzahtevnije, ali i veliki podstrek i vetar u leđa za dalji uspeh u karijeri. Priznanje je i obaveza da dobitnik nastavi da bude neka vrsta ambasadora naše profesije i da u svom okruženju, našoj zajednici, ali i šire u društvu promoviše baš vrednosti zbog kojih je nagrada i uspostavljena, a koje su i suštinske vrednosti na kojima počivaju aktivnosti Udruženja.

Kako članovi vašeg udruženja ocenjuju makroekonomsku situaciju u Srbiji i kako će ona uticati na odluke finansijskih direktora u narednom periodu?

– Posle perioda visoke inflacije i prilične nepredvidivosti od pandemije virusa Covid-19 na ovamo, čini mi se da ulazimo u period malo veće stabilnosti i predvidivosti, iako će uvek biti spoljnih faktora poput trenutnog konflikta u Gazi i otežanih lanaca snabdevanja u Crvenom moru. Iako nam je usledilo povećanje referentne kamatne stope koje se generalno reflektuje na manji interes za kreditima i investicijama, verujem da će većina kompanija taj rast, odnosno restriktivniju politiku Narodne banke Srbije, tretirati kao očekivan, pa verovatno i neophodan potez kako bi se suzbila i dalje visoka inflacija u zemlji u poređenju sa EU. Na osnovu predikcija za naše tržište, očekujem rast koji će biti generisan privatnom potrošnjom, a samim tim bi svaki kolega na poziciji finansijskog direktora trebalo da predvidi plan investicija u poslovne modele koji omogućavaju adekvatnu analizu i upotrebu podataka, kao i investicije u zaštitu od sajber pretnji, kako bi se ubrzalo postizanje ciljeva i povećala zarada.

Koliko su, u trenutnoj poslovnoj klimi koja podrazumeva i visoke kamate i nestabilnu geopolitičku situaciju, kompanijama dostupni izvori finansiranja?

– U trenutnoj poslovnoj klimi u Srbiji kompanije se suočavaju sa izazovima pristupa finansiranju baš zbog visokih kamatnih stopa i geopolitičke nestabilnosti. Uprkos tim preprekama, neke firme bi i dalje mogle da obezbede finansiranje kroz alternativne izvore kao što su venture kapital ili strane investicije, mada uz povećanu proveru i procenu rizika. Zbog toga će preduzeća možda morati da prilagode svoje finansijske strategije, diversifikuju izvore finansiranja i pažljivo prate tržišnu dinamiku kako bi efikasno upravljali ovim izazovnim uslovima.

Kakva je perspektiva srpskog tržišta i koji će, u skladu sa tim, biti glavni prioriteti u poslovanju kompanija?

– Srpsko tržište može i treba da crpi benefite od svog dobrog geografskog položaja na raskršću Evrope. Uz mešavinu tradicionalnih industrija i sektora u razvoju, kao što su IT i obnovljiva energija, Srbija nudi mogućnosti i domaćim i stranim investitorima koji teže rastu u ovom delu Evrope. Kompanije će verovatno dati prioritet upravljanju regulatornim izazovima za nesmetano poslovanje, unapređivanju konkurentnosti kroz inovacije i efikasnost i podsticanje snažnih partnerstava za proširenje tržišta kako na unutrašnjem, tako i na međunarodnom planu. Pored toga, ulaganje u razvoj talenata i usvajanje tehnologije moglo bi da bude generator dugoročnog rasta i prilagodljivosti budućim tržišnim uslovima.

A koji su glavni rizici?

– Dostupnost radne snage je trenutno najveći izazov za kompanije na našem tržištu i ukoliko ne nađemo način da ga rešimo to će na srednji rok dosta uticati na smanjenje privrednog rasta u Srbiji. Uvoz radne snage, reforma obrazovanja da zaista počne da bude sinergija i sa privrednim kretanjima i da se osim dualnog obrazovanja menjaju i kurikulumi na fakultetima, neka su od rešenja. Drugi faktor rizika je inflacija – verujem da smo ušli u stabilniji period, ali to je uvek rizik. I naravno, uvek regulatorni izazovi i donekle nepredvidivost regulatorne politike, kao i spoljni faktori, odnosno geopolitičke tenzije.

U realizaciji svojih ciljeva usmereni ste i na saradnju sa drugim organizacijama i državnim institucijama. Kako izgleda ta komunikacija i da li ste zadovoljni otvorenošću države za vaše predloge i pitanja?

– Uvek može bolje. Nekada mi se čini da može baš mnogo bolje, ali dosadašnja saradnja je bila dobra. Postoji otvorenost da se čuju problemi sa kojima se članovi Udruženja susreću u svakodnevnom poslovanju, ali sa druge strane ne vidimo uvek i promene u regulativi koje se odnose na uočene probleme. Nastavićemo da ukazujemo kako stvari mogu bolje da se primene, ne samo za nas u privredi, već i za državu.

Kakvi su planovi Udruženja finansijskih direktora Srbije za naredni period?

– Nastavljamo širenje Udruženja i u smislu broja članova i u smislu uticaja na tržištu. Želimo da se pozicija finansijskih direktora prepozna kao važna za dalji razvoj privrede i društva u celini. U tom cilju nastavljamo sa praksom dodele nagrade CFO godine, kada prepoznamo najboljeg među jednakima po rezultatima u prethodnoj godini. Voleli bismo da uspostavimo i mentorski program koji bi omogućio prenošenje znanja i praktičnih iskustava i time omogućio dalje usavršavanje kadrova.

Nastavićemo i stalnu komunikaciju sa svim relevantnim donosiocima odluka u Vladi Srbije u cilju daljeg poboljšanja poslovnog okruženja, kao i povezivanje sa sličnim asocijacijama koje okupljaju finansijske profesionalce na globalnom nivou, jer nam je važno da budemo u korak sa globalnim trendovima. A ono što je možda i najambicioznije je da planiramo neku vrstu regionalizacije, odnosno kreiranje mreže CFO asocijacija u regionu Jugoistočne Evrope.

Autor: Marko Andrejić

Tekst je objavljen u martovskom broju štampanog izdanja Biznis.rs