Vojislav Lazarević, predsednik Izvršnog odbora Addiko bank, za Biznis.rs o srpskom bankarskom tržištu i saradnji finansijskog i realnog sektora

Ne očekujem dalje povećanje referentnih kamata

BankeIntervjuIzdvajamoMesečnik

10.12.2023 12:15 Autor: Marko Andrejić 6

Ne očekujem dalje povećanje referentnih kamata Ne očekujem dalje povećanje referentnih kamata
Mi smo kao zemlja preživeli inflaciju osamdesetih i devedesetih godina, i znamo vrlo dobro kako ona uništava vrednost. Borba sa inflacijom je veoma bitna... Ne očekujem dalje povećanje referentnih kamata

Mi smo kao zemlja preživeli inflaciju osamdesetih i devedesetih godina, i znamo vrlo dobro kako ona uništava vrednost. Borba sa inflacijom je veoma bitna i apsolutno podržavam povećanje kamata – i evropskih i američkih, ali i naših domaćih, da bi se rast cena vratio u normalne okvire. Iz tog razloga mislim da je podizanje kamatnih stopa dobar potez, jer je inflacija jako opasna stvar.

To povećanje boli zbog toga što krediti postaju skuplji i onda imate direktan trošak iz svog džepa. Ali inflacija je jedan pasivni trošak koji ljudi ne primećuju i ne računaju na njega, a u stvari je mnogo veći nego trošak kredita. Zato je jako bitno da se inflacija vrati u ciljane koridore. To je globalni problem koji treba suzbijati.

Ovako Vojislav Lazarević, predsednik Izvršnog odbora Addiko banke, ocenjuje dosadašnje poteze centralnih bankara širom sveta, koji već više od godinu dana povećavaju svoje referentne kamatne stope u pokušaju da se izbore sa inflacijom. U razgovoru za Biznis.rs on govori o efektima pooštravanja monetarne politike na poslovanje bankarskog sektora, očekivanom daljem kretanju kamata, saradnji finansijskog i realnog sektora i konsolidaciji srpskog bankarskog tržišta.

– Vidimo da se inflacija sada polako smanjuje. Inače, ona je najvećim delom posledica svih Covid stimulansa koje smo imali na globalnom nivou, gde su američka i evropska centralna banka povećale bilansnu sumu za nekoliko hiljada milijardi dolara/evra. Taj novac je morao da izađe iz sistema i to se odrazilo na inflaciju. Sada bi sve trebalo da se vrati u neke normalne okvire, kako bi se cela situacija stabilizovala.

Koliko je zatezanje monetarne politike uticalo na poslovanje bankarskog sektora i kako se odrazilo na interesovanje građana i privrede za nove kredite?

– Građani se i dalje interesuju za kredite, u sličnoj meri kao ranije. Ne beležimo neki veći rast jer viša kamatna stopa, sasvim logično, utiče i na tražnju kredita. S druge strane, privreda je nešto obazrivija, posebno kada su u pitanju kapitalne, dugoročne investicije, ali tražnja postoji. Što se tiče građanstva i kratkoročnih pozajmica, kao i obrtnih sredstava za privredu, ti poslovi su i dalje na dosta visokom nivou, s obzirom na okolnosti.

Mi kao banka pokušavamo da budemo specijalisti, fokusiramo se na stanovništvo i keš kredite, i na mala i srednja preduzeća, tako da intenzivno radimo na brzini i optimizaciji, olakšavanju procesa dobijanja kredita.

Vojislav Lazarević / Foto: Petar Petrović, Biznis.rs

A kakav je uticaj podizanja kamata Evropske centralne banke na srpsko tržište? Velika većina stambenih kredita u Srbiji je evroindeksirana, pa je rast kamata donosio i više vrednosti euribora, samim tim i više mesečne rate, sve do ograničenja koje je uvela NBS.

– Narodna banka Srbije je donela jednu odluku koja je, po mom mišljenju, sasvim u redu – u smislu da malo rastereti građane tog šoka naglog povećanja kamatnih stopa jer je euribor sa minus 0,5 procenata otišao na plus četiri odsto. To je razlika od 4,5 odsto plus margina i to je veliki skok, veliki finansijski udar na porodične budžete. Mislim da je to mera koja je dobra i kratkoročnog karaktera, do kraja sledeće godine. Verujem da ćemo u tom periodu suzbiti inflaciju i da će euribor početi da se stabilizuje, i čak krenuti naniže.

Koliko još očekujete da bi mogle da rastu ključne kamate i kada bi moglo da dođe do stabilizacije cena i tržišta, odnosno do vraćanja inflacije u prihvatljive okvire?

Mislim da smo došli do određenog nivoa gde su centralne banke odradile veliki deo svog posla, tako da ne očekujem da ćemo imati dalje povećanje – ili bar ne značajna povećanja referentnih kamatnih stopa kako bi se suzbijala inflacija – osim ako se ne desi neki novi ekstremni šok, poput problema na Bliskom istoku, skoka cena nafte i slično. Vidimo da je Nemačka ove godine u recesiji, što pokazuje da privredna aktivnost tamo opada, a to će samo uticati na smanjivanje inflacije u najvećoj ekonomiji Evrope. Takođe, indeks menadžera nabavke (PMI) u Francuskoj je bio oko 42, a granica ekspanzije je na 50. Posmatrajući neke proizvođačke parametre u Evropi vidimo da je posebno Severna Evropa, koja se više oslanja na industriju, u solidnoj kontrakciji i recesiji. Južna Evropa se, što je malo čudno za nas, trenutno bolje drži jer su njene privrede više uslužno orijentisane.

Mislim da će se lična potrošnja verovatno povećati kada se inflacija bude vratila u normalne okvire, jer ćemo imati stabilizaciju cena, tako da ćemo se vratiti u neki period pre Covida. Za vreme pandemije i neposredno posle imali smo ekspanziju potrošnje pošto su ljudi dobijali podršku država i bilo je dosta novca u globalnom sistemu.

Poslednje tri godine prolazimo kroz nekoliko uzastopnih kriza – od pandemije korona virusa do sukoba u Ukrajini koji je doneo poremećaje na globalnim tržištima energenata i hrane, a sada je tu i rat u Izraelu. Kako je finansijski sektor prošao kroz ovaj period?

– Srpski finansijski sektor je jako dobro reagovao na krize. Mislim da smo mi ekstremno stabilan i dobro kapitalizovan finansijski sektor. I naša ekonomija je dobro prošla u svim tim turbulencijama, što se vidi po tome koliko smo privukli stranih investicija i koliko se povećao izvoz. Povećani su i depoziti građana koji su maltene duplirani na tržištu u poslednjih deset godina. Očigledno smo kreirali vrednost, čak i posle Covida, i prešli smo put od jedne potrošačke do više industrijalizovane i izvozno orijentisane ekonomije.

Što se tiče depozita, oni se u zbiru kreću dobro (građana i privrede) i sada imamo štednju na nivou naše ekonomije. Razlog tome je svakako i rast kamata, a mi smo u Addiko banci već podigli kamatne stope u odnosu na ranije. Za dalje ćemo videti jer sve je stvar usklađivanja ponude i potražnje.

Koliko su srpske banke bile spremne za ove neočekivane krizne situacije? Koliko se bankarstvo promenilo u novim okolnostima i koji su trenutno glavni izazovi na srpskom bankarskom tržištu?

– Mislim da se srpsko bankarstvo kreće u pozitivnom pravcu. Digitalizuje se, a naša regulativa je odlična što se tiče digitalizacije i imamo punu podršku i od strane Narodne banke Srbije u tom procesu jer se vidi da nam je potrebno da napravimo iskorak u modernom poslovanju. Cela ekonomija se digitalizovala posle Covida, a vrlo je interesantno i to što Srbija ima dosta digitalnih sertifikata. Mislim da oko dva miliona građana ima neki digitalni sertifikat, i to su stvari koje će nam omogućiti da u budućnosti radimo još digitalnije po pitanju ugovora, odobrenja i slično. Imamo dobru bazu za veliki korak napred u digitalizaciji finansijskog sektora.

Što se tiče izazova sa kojima se trenutno susreću banke u svom poslovanju, najveći izazov je moguće prelivanje nemačke recesije na našu ekonomiju. Moje lično mišljenje je da ćemo mi kao ekonomija biti kontraciklični zato što imamo veliki broj infrastrukturnih projekata koji će podržavati ekonomiju i davati joj takvo kretanje, iako se dešava usporavanje u severnoevropskim zemljama koje su naši najveći trgovinski partneri. Biće to kao jedan amortizer na razvoj ekonomije, odnosno na prelivanje tih spoljnih uticaja na nas.

Nastavak digitalizacije

– Planovi Addiko banke su da se fokusiramo i još bolje radimo u segmentima na kojima već radimo, a to znači digitalizacija – da se što više digitalizujemo i idemo u pravcu da klijenti mogu što više da rade na onlajn kanalima, mobilnoj banci i slično. Sada moraju da se “venčaju” digitalno i fizičko prisustvo – ja ovu simbiozu zovem “fidžital” – kao kanal, jer jedno bez drugog ne može. Moramo da imamo pokrivena oba dela i onda je stvar izbora šta je klijentu lakše i zgodnije da koristi. Radimo i na edukaciji jer bi građani trebalo da budu svesni rizika i da budu oprezni jer identitet može da se ukrade, kao i kredencijali, i to može da ih košta. Banke su odgovorne, ali i građani moraju da vode računa i da ne daju svoje podatke ako nisu sto posto sigurni da banka stoji iza toga – ističe predsednik IO Addiko banke.

Bankarski sektor je već tokom prvih meseci pandemije isticao da je najviše zabrinut zbog eventualnog pada privredne aktivnosti i mogućeg ponovnog gomilanja nenaplativih kredita. S druge strane, mnogi privrednici i dalje ističu nedovoljnu dostupnost izvora finansiranja i podsećaju na problem sa likvidnošću. Kako ocenjujete trenutnu saradnju finansijskog i realnog sektora i u kom pravcu bi mogla da se kreće u narednom periodu?

– Mislim da banke ispunjavaju potrebe privrede, uprkos bankocentričnosti finansijskog tržišta. Ne vidim da postoji neko zatezanje, jer ipak danas nije 2008. godina. Imamo najnormalnije poslovanje i klijenti koji imaju dobre bilanse i nemaju nekih problema redovno dobijaju kredite. Ostaje pitanje ročnosti, ali i to opet nije stvar banaka jer svako ima svoje potrebe i želje.

Neminovno je da svaka ekonomija prolazi kroz cikluse, pa će verovatno doći do određenog povećanja nenaplativih kredita, ali ne verujem da će to biti nešto drastično. Život je baziran na ciklusima, samim tim i ekonomija, pa ako smo imali preveliku potrošnju u jednom trenutku, odnosno bilo je puno novca u opticaju globalno, sada se taj novac povlači i to neminovno mora da proizvede otežavajuće okolnosti za određene segmente privrede. Vidimo to već i u Zapadnoj Evropi, gde građevinski sektor dosta usporava. Kod nas je dobra stvar što najveći deo prodaje stanova nije bio iz kredita, već iz štednje građana, pa samim tim to ne može da izazove krizu.

Kako ocenjujete nastavak konsolidacije srpskog bankarskog tržišta? Da li očekujete nove akvizicije i spajanja banaka u narednom periodu?

– Moglo bi da dođe do još nekih akvizicija i spajanja, jer banke pokušavaju da budu što veće da bi bile što efikasnije i da bi imale što manje troškove platformi. Zato je moguće da će doći do još određenog broja konsolidacija, ali mislim da smo negde pri kraju tog ciklusa. Srpsko tržište se svelo na broj banaka koji postaje optimalan za nivo ekonomije i za njen predviđeni rast.

Mislim da je najavljeni privredni rast od 3,5 odsto realan, upravo zato što i ako bude nekih spoljnih uticaja mi imamo taj element kontracikličnosti, odnosno velikih infrastrukturnih projekata – autoputevi, brze saobraćajnice, metro. Ja sam živeo u Grčkoj devedesetih godina i dešavalo se nešto slično, da grčka ekonomija suštinski nije imala toliki problem sa krizom 2000. godine, dok su se u ovoj zemlji sprovodili veliki infrastrukturni projekti.

Autor: Marko Andrejić

Tekst je objavljen u novembarskom broju štampanog izdanja Biznis.rs

  • BLIZANAC

    10.12.2023 #1 Author

    Niko ne očekuje ali očekivanja su drugo a realnost treće

    Odgovori

  • LEBRON

    10.12.2023 #2 Author

    To se nikad ne zna

    Odgovori

  • NATI

    10.12.2023 #3 Author

    Nadamo se da ce tako biti

    Odgovori

  • Boba321

    10.12.2023 #4 Author

    Super, valjda ce krenuti i da padaju kamate

    Odgovori

  • CIGI

    10.12.2023 #5 Author

    Ne znam da li to iko moze da garantuje.

    Odgovori

  • SANJA91

    25.5.2024 #6 Author

    Bankarski sistem RS je bankocentričan, finansijski stabilan i dobro kapitalizovan.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...