Ivan Leposavić, izvršni direktor Beogradske berze, za Biznis.rs o tržištu kapitala, sistemskim reformama i privlačenju investitora

Visoke stope rasta privrede teško dostižne bez efikasne berze

BerzaIntervjuInvesticijeMesečnik

4.11.2023 15:53 Autor: Marko Andrejić 13

Visoke stope rasta privrede teško dostižne bez efikasne berze Visoke stope rasta privrede teško dostižne bez efikasne berze
Posmatrajući Beogradsku berzu kao organizaciju, mogu reći da sam prilično zadovoljan stanjem institucije. Beogradska berza, kao organizator tržišta koji se pridržava strogih međunarodnih i... Visoke stope rasta privrede teško dostižne bez efikasne berze

Posmatrajući Beogradsku berzu kao organizaciju, mogu reći da sam prilično zadovoljan stanjem institucije. Beogradska berza, kao organizator tržišta koji se pridržava strogih međunarodnih i domaćih pravila i standarda berzanskog poslovanja, trenutno funkcioniše u stabilnom okruženju sa odličnom optimizacijom prilično ograničenih resursa.

No, kada se osvrnemo na Beogradsku berzu kao ključni deo tržišta kapitala i trenutno stanje na tom tržištu, moram istaći svoje uverenje da je sada pravi trenutak za značajne promene. Ovaj optimizam baziram na realnim činjenicama i čvrstoj posvećenosti Republike Srbije ka stavljanju berze u funkciju opšteg ekonomskog razvoja.

Ovako novi izvršni direktor Beogradske berze Ivan Leposavić ocenjuje trenutno stanje institucije na čije čelo je došao 1. septembra. Iskusni međunarodni stručnjak za finansije i investicije nasledio je dugogodišnjeg direktora Sinišu Krnetu, a u intervjuu za Biznis.rs govori o značaju snažnog i zdravog tržišta kapitala u podršci privredi, mogućnostima za oživljavanje domaće berze i sistemskim reformama, kao i o načinima za privlačenje investitora i listiranje velikih domaćih kompanija.

Kakve su mogućnosti za rast srpskog tržišta kapitala i gde vidite ulogu Belexa u ekonomskom rastu i razvoju Srbije?

– Nedavno je usvojena nacionalna Strategija razvoja tržišta kapitala za period od 2021. do 2026. godine, zajedno sa Akcionim planom, koji detaljno opisuje korake za sprovođenje ove Strategije. Oba dokumenta prepoznaju ključnu ulogu snažnog i zdravog tržišta kapitala u podršci ukupnom ekonomskom rastu, stvaranju novih investicionih mogućnosti, privlačenju domaćih i stranih investicija, kao i mnoge druge ključne aspekte razvoja.

Verujem da je sada neizbežno da svi vodeći akteri srpske ekonomije shvate vitalnu važnost razvoja snažnog i zdravog tržišta kapitala za ukupan ekonomski prosperitet. Efikasno i funkcionalno tržište kapitala postaje neophodna komponenta za podršku tržišnoj privredi. Sada je vreme da Beogradska berza evoluira i prati ekonomske promene u zemlji, pružajući širi spektar instrumenata i investicionih mogućnosti. Dosadašnji pristup, gde su kompanije često bivale listirane na berzi samo zbog zakonskih obaveza, je prevaziđen i zahteva promene, i mi na Berzi smo spremni da te promene i ponudimo. Duboko verujem da je vrlo teško imati efikasnu i uspešnu tržišnu privredu bez razvijenog tržišta kapitala i da je postizanje visokih stopa rasta privrede bez efikasne berze jednako trčanju sa vezanim nogama. Izvodljivo i moguće, ali daleko od optimalnog.

Ivan Leposavić, izvršni direktor Beogradske berze / Foto: Petar Petrović

Ekonomski stručnjaci sa kojima je Biznis.rs ranije razgovarao smatraju da su za oživljavanje srpske berze potrebne sistemske reforme. Kako Vi ocenjujete šanse za privlačenje više kompanija da se listira na domaćoj berzi i da pokušaju na ovaj način da dođu do svežeg kapitala? Da li ćemo videti i neke od velikih domaćih privatizovanih kompanija?

– Evidentno je da tržište kapitala u Srbiji funkcioniše na način koji ne maksimizira korisnost ni kompanijama ni investitorima, te u tom kontekstu reforme jesu neophodne.

Prema analizi sadržanoj u Strategiji razvoja tržišta kapitala, trenutno postoji potencijal od 10 do 12 milijardi evra slobodnih sredstava koja, uz adekvatnu ponudu i pristup, mogu biti uspešno investirana na berzi. Ključna prepreka koja trenutno koči berzu je nedostatak atraktivnih investicionih prilika i alternativa. Da bismo stvorili održiv tržišni ekosistem neophodno je preduzeti korake koji će povećati atraktivnost berze, kako na kratkoročnom, tako i na dugoročnom planu. U kratkom roku, država ima ključnu ulogu, posebno kroz privatizaciju dela akcija iz svog portfolija na sekundarnom tržištu. Ovo se može smatrati prvim korakom prema ispunjenju osnovne svrhe postojanja tržišta kapitala – olakšavanje procesa formiranja kapitalne baze kroz inicijalne javne ponude akcija.

Suštinski naš glavni cilj mora biti usmeren ka prikupljanju slobodnih finansijskih sredstava i njihovom usmeravanju ka rastu i razvoju privrednih subjekata na način koji je znatno efikasniji od trenutnih mehanizama finansiranja. Treba napomenuti da bi izlazak većih kompanija, bez obzira na njihovo vlasničko poreklo, bio neophodan za tržište kapitala, posebno u svetlu trenutnog stanja koje karakteriše ograničena likvidnost i niska tržišna kapitalizacija. Izlazak na berzu nekoliko velikih i kvalitetnih preduzeća kroz inicijalnu javnu ponudu bi bio verovatno najlakši pravac razvoja domaćeg tržišta i pravac koji se pokazao prilično uspešnim u velikom broju tranzicionih eknomija.

Listiranje kompanije NIS na Beogradskoj berzi predstavlja dobar primer kako atraktivna kompanija, sa pažljivo izgrađenim odnosima sa investitorima i efikasnim pristupom tržištu, može pozitivno uticati na tržište kapitala, čak i u složenim ekonomskim i geopolitičkim uslovima.

U suštini, da bismo stvorili održiv tržišni ekosistem potrebno je da berza ponudi raznovrsnije investicione alternative. Hartije od vrednosti koje su trenutno dostupne na Beogradskoj berzi često ne zadovoljavaju potrebe profesionalnih investitora i nisu dovoljno atraktivne za privlačenje stranih investicija.

Korporativne obveznice povećavaju likvidnost i stvaraju prilike za investitore

– Beogradska berza pozdravlja najavu Svetske banke da se korporativnim obveznicama faktički otvori projekat razvoja srpskog tržišta kapitala. Projektom će se podržati kompanije da izdaju ovu vrstu instrumenata, posebno uzimajući u obzir činjencu da je za našu privredu neophodna diversifikacija izvora finansiranja, kao i smanjenje zavisnosti od tradicionalnih bankarskih kredita. Korporativne obveznice povećavaju likvidnost, dopuštajući kompanijama da efikasnije upravljaju svojim finansijskim sredstvima, ali i stvaraju prilike za investitore da diversifikuju svoje portfolije i privuku dodatni kapital u privredu. Na kraju, izdavanje korporativnih obveznica može poboljšati korporativno upravljanje i transparentnost, što podržava privlačenje investitora i dugoročni razvoj privrede.

U situaciji kada su kamatne stope na visokim nivoima, postoji značajno interesovanje kompanija iz svih sektora za ovom vrstom hartija od vrednosti, tako da projekat Svetske banke dolazi u pravom trenutku. Dobar primer iz regiona je emisija korporativne obveznice hotela Esplanade, kojom je prikupljeno 15 miliona evra sa rokom dospeća od tri godine – navodi Ivan Leposavić.

Kakve su šanse za novi IPO na Belexu?

– Ništa ne uspeva tako dobro kao uspeh. Kompanije ne mogu biti nagovorene da koriste mehanizme tržišta, one moraju videti svoj interes i moraju imati utaban put kako da taj interes i ostvare. I tu nastupaju glavni stejkholderi na ovom tržištu, kreiranjem procedura i predstavljanjem praktičnih uspešnih primera. Ukoliko nekoliko kompanija bude zadovoljno načinom na koji je rešilo svoj problem finansiranja i druge će slediti njihov primer. Inspirativna je regionalna priča sa Atlantic Grupom koja je verovatno jedan od najznačajniijh promotera tržišta kapitala u regionu, pri čemu se njihov izlazak na berzu vidi kao katalizator za IPO koji je zatim sprovela i IT kompanija Span. S druge strane, i u slučajevima kada su razvijene ekonomije poput Britanije ili Nemačke želele da svoja tržišta ojačaju i stave ih u poziciju motora razvoja  privrede, na berzu su iznosile pakete akcija svojih najvećih kompanija, koje su zatim pratili i izlasci velikih i srednjih kompanija iz privatnog sektora.

Našem tržištu nedostaje nekoliko uspešnih priča koje će ubediti kompanije da koriste i druge mehanizme finansiranja izuzev klasičnih bankarskih proizvoda.

Nespremnost na podelu vlasništva nad kapitalom sa neograničenim brojem anonimnih investitora (učesnika na tržištu kapitala) i dalje je snažno prisutna u privatnim kompanijama. I pored niza ograničenja iskreno se nadam da će nacionalno berzansko tržište postati podloga i motorna snaga privrednog razvoja vršenjem svoje osnovne funkcije – mesta prikupljanja kapitala kompanija sa izraženom potrebom daljeg rasta i razvoja.

Odgovor na Vaše pitanje u suštini je – velike su šanse za nove Inicijalne javne ponude u srednjem roku.

Koje inovativne proizvode i usluge (instrumente) biste mogli da ponudite zainteresovanima za trgovanje na berzi?

Trenutni stepen razvoja srpskog finansijskog tržišta ne zahteva preteranu inovativnost, jer suštinski mi nismo ni postavili osnove tržišta uz svakodnevno korišćenje bazičnih instrumenata kao što su akcije i obveznice. Naravno, uz povećanje ove bazične ponude pokušaćemo da odgovorimo na aktuelnu tražnju i možda da na tržištu ponudimo instrument koji omogućava našim ljudima da investiraju u različite kompanije na inostranim tržištima u nekom srednjem roku. Prema podacima kojima raspolažemo, značajne količine novca odlaze upravo u inostranstvo, a jedan od zadataka berze je da domaćim investitorima na našem tržištu ponudi i investicione proizvode koji će im omogućiti da imaju izloženost ka inostranim kompanijama.

Takođe, uvođenje hartija od vrednosti alternativnih fondova nekrtetnina (REIT) predstavlja potencijalno vrlo atraktivan instrument koji je moguće ponuditi na našem tržištu, s obzirom na relativnu sofisticiranost našeg tržišta nekretnina u domenu takozvanih nekretnina sa prinosom (Income producing real estate).

Ipak, najznačajnije i najinovativnije proizvode u dugom roku očekujemo u domenu novih tehnologija, a i u skladu sa mogućnostima koje zakon o digitalnoj imovini pruža. Sa jedne strane ćemo pokušati da ponudimo pristup kapitalu mladim i perspektivnim kompanijama, dok će sa druge investitori imati priliku da dobiju likvidnost i u ranim fazama razvoja.

Ivan Leposavić, izvršni direktor Beogradske berze / Foto: Petar Petrović

Koliko bi nove, mlađe generacije mogle da doprinesu buđenju Beogradske berze? Čini se da je dosta finansijskih stručnjaka na domaćem tržištu koji pokušavaju da edukuju na ovu temu, pitanje je koliki je kapacitet potencijalnih investitora?

– Berza je relativno dobro poznat pojam mlađoj generaciji i veliki broj naših – uglavnom mlađih – građana trguje na alternativnim i stranim tržištima iz razloga što na domaćem tržištu nemaju adekvatan izbor u smislu prinosa i rizika. U globalnom kontekstu, privlačnost berzanske trgovine često je najjača kada postoji izgled za ostvarivanje profita. Drugim rečima, šansa za zaradom predstavlja ključni faktor za popularizaciju berzanske trgovine širom sveta. Bez potencijalne dobiti nema ni motivacije za učešće na berzi. Stoga najbolji način za privlačenje šire, uključujući i mlađu populaciju, na Beogradsku berzu jeste pružiti im atraktivne mogućnosti za ostvarivanje prinosa.

Jedan od ključnih strateških ciljeva Beogradske berze u budućnosti će biti intenzivnija edukacija. Ova edukacija treba da obuhvati osnove funkcionisanja finansijskih tržišta, razumevanje tržišnih instrumenata, upoznavanje sa prednostima i rizicima investiranja, poznavanje modela i principa berzanskog poslovanja, kao i sve druge specifičnosti koje karakterišu berzu i tržište kapitala. Dodatno, promocija finansijske pismenosti i podsticanje lične odgovornosti za kreiranje finansijske budućnosti pojedinca igraju ključnu ulogu.

Sve ovo će doprineti razvoju bolje informisanih i svesnih investitora koji će bolje razumeti berzanske mehanizme i bolje upravljati svojim finansijama. Kroz ovu sveobuhvatnu edukaciju, Beogradska berza može postati ne samo mesto za investiranje, već i resurs za obrazovanje i razvoj zajednice sadašnjih i budućih investitora.

O samom kapacitetu za potencijalne investicije ne postoje pouzdani podaci (izuzev podataka sadržanih u strategiji), ali ako se samo osvrnemo na situaciju koja vlada na tržištu nekretnina vidimo da se značajna sredstva na ovom tržištu plasiraju kao štednja ili kao investiciono ulaganje. Pravo pitanje bi bilo – da postoji razvijeno tržište kapitala da li bi cene nekretnina toliko rasle? Takođe, sa druge strane postavilo bi se i pitanje kako te plasmane optimalno koristiti, da li je moguće povećati efikasnost uloženog kapitala tako što ga možemo pretočiti u likvidne berzanske instrumente, možda kroz formu monetizacije komercijalnih nekretnina ili stvaranjem investicionih fondova koji bi primarno ulagali u nekretnine? To je samo jedan od primera kako razvoj berze može pozitivno utucati na opšte ekonomske tokove.

Kakva je saradnja Beogradske berze sa partnerskim institucijama, poput Ministarstva finansija, Komisije za hartije od vrednosti…?

– Tržište kapitala je složen sistem i berza je samo jedan njegov deo. Kao prirodni partneri pojavljuju se Ministarstvo finansija, Komisija za hartije od vrednosti, Centralni registar hartija od vrednosti, investiciona društva i svi ostali akteri na finansijskom tržištu. Ono što me posebno raduje je činjenica da sve pomenute institucije u punoj meri i na pravi način shvataju važnost ovog poduhvata i da postoji jedna čvrsta i sveopšta rešenost da se reforma tržišta kapitala uradi na adekvatan i sveobuhvatan način.

Takođe značajni partneri su i međunarodne finansijske institucije kao što su Svetska banka, MMF, EBRD i IFC, pri čemu je posebno značajan projekat Svetske banke za razvoj tržišta kapitala, koji pored pomenutih finansijskih sredstava sa sobom donosi i veliko institucionalno iskustvo u ovom domenu.

Koji je prvi naredni korak Belexa na putu ka buđenju domaćeg tržišta kapitala?

– Mi nažalost nemamo luksuz da jednoj posebnoj stvari dajemo prioritet ili da se fokusiramo samo na jednu stvar. Od početka moramo da radimo stvari paralelno. Povećanje broja kvalitetnih hartija jeste imperativ, ali na tome ne smemo stati. Želimo da postanemo partner najperspektivnijim srpskim kompanijama i da u kontinuitetu doprinosimo njihovom rastu i razvoju, čime bi berza u suštini i ispunila svoju osnovnu funkciju.

Ostali stubovi našeg budućeg razvoja podrazumevaju rad na regulativi, kao i rad na jednom strateškom pristupu edukaciji.

Takođe, neophodno je raditi i na podizanju svesti o važnosti korporativnog upravljanja i izveštavanja kod domaćih kompanija, s obzirom da visok nivo korporativnog upravljanja predstavlja jedan od bitnih preduslova za uspešan izlazak na berzu.

Autor: Marko Andrejić

Tekst je objavljen u oktobarskom broju štampanog izdanja Biznis.rs

Tagovi
BERZA
  • ŽIZI

    4.11.2023 #1 Author

    Sve privlačnije berze, a sve manje zarade

    Odgovori

  • HANA

    5.11.2023 #3 Author

    Reklo bi se da je našoj privredi nedostižno.

    Odgovori

  • BLIZANAC

    5.11.2023 #5 Author

    A naša je berza bas efikasna.

    Odgovori

  • MAXMAD

    5.11.2023 #6 Author

    „… mogu reći da sam prilično zadovoljan stanjem institucije.“ Kako loš vic.

    Odgovori

  • VALERIJA

    5.11.2023 #7 Author

    Rekla bih da se Leposavić dobro pokazao.

    Odgovori

  • MARA

    5.11.2023 #8 Author

    Sigurno je tako ako kazu ekonomisti

    Odgovori

  • LAV

    5.11.2023 #9 Author

    Stabilnost berze je jako vazno i treba je odrzati.

    Odgovori

  • SHALIMAR

    5.11.2023 #10 Author

    Stabilnost berze je i te kako vazan…

    Odgovori

  • ELLA

    6.11.2023 #11 Author

    Daleko je Srbija od Jake Berze. Svakako treba ulagati I privlaciti investicije

    Odgovori

  • Operacija uspela pacijent umro

    10.11.2023 #12 Author

    Visoke stope privrednog rasta se teško postižu bez smanjenja poreske evazije,koja je kod nas ogromna.
    Kad bi se to uradilo ni sa berzom nebismo imali problema.

    Odgovori

  • SANJA91

    25.5.2024 #13 Author

    Reforma tržišta kapitala će doprineti smanjenju kontinuuma nelikvidnosti ovog segmenta finansijskog sektora Republike Srbije.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...