Žene treba dodatno osnažiti i podstaći da budu preduzetnice

Godina koju smo ispratili bila je veoma zahtevna, a da budem do kraja iskrena – i neizvesna i teška na domaćem i svetskom tržištu novca. Radili smo predano i posvećeno na osmišljavanju dodatnih načina da domaćoj privredi obezbedimo neophodan kapital, da upoznamo naše potencijalne korisnike i klijente sa planovima i namerama kako možemo da im budemo vetar u leđa u ostvarenju poslovnih snova i ambicija. Takođe, i kako da promene način poslovanja i isprate osnove cirkularne ekonomije, da se modernizuju i uplove u sigurne preduzetničke vode.

Ovako Tatjana Matić, direktorka Fonda za razvoj Republike Srbije, ocenjuje prethodnu godinu u kojoj je institucija koju vodi ukupno opredelila nešto više od devet milijardi dinara za kredite, od kojih su neki realizovani u saradnji sa Ministarstvom privrede, preko zajedničkih programa. U razgovoru za Biznis.rs ona govori o rezultatima, uspesima, ali i planovima Fonda za 2024. godinu.

– Od ukupno 299 privrednih subjekata kojima je odobren kredit u protekloj godini, Fond za razvoj je najviše kreditirao mikro preduzeća – 54,18 odsto, zatim slede mala preduzeća sa 24,75 odsto, srednja sa 19,40 procenata i velika preduzeća sa 1,67 odsto. Ako posmatramo koje su delatnosti bile najzastupljenije u prethodnoj godini, izdvaja se prerađivačka grana industrije. U ovoj oblasti su odobrena 73 kredita privrednim subjektima koji se bave proizvodnjom odeće, obuće, peciva, hleba, kolača, mlinskih proizvoda, preradom i konzerviranjem voća i povrća. Među našim korisnicima ima i dosta privrednih subjekata koji su iz oblasti građevinske delatnosti i trgovine. Svako od njih je uspeo, što je za nas najvažnije, da ostvari svoje planove, ideje, da realizuje i unapredi poslovanje i tako doprinese sve boljoj i kvalitetnijoj poslovnoj klimi u našoj zemlji. Taj uspeh je naša glavna dobit. Sa te strane mogu da kažem da smo kao Fond zadovoljni postignutim.

Naglašavam i da je postignut veliki uspeh koji se tiče naplate potraživanja u sudskim postupcima. Prethodnih godina naplata nije bila na zadovoljavajućem nivou i Fond se prošle godine suočio sa situacijom da nije u mogućnosti da odobri sve kreditne zahteve usled nedostatka sredstava, te da je svaki dinar dragocen. Stoga smo rešili da promenimo pristup i početkom 2023. godine angažovane su dve nove advokatske kancelarije, kao zamena za dotadašnje četiri, a koje su svojim angažovanjem poboljšale naplatu spornih potraživanja Fonda za razvoj Republike Srbije. Takođe smo u prvom kvartalu 2023.godine formirali Sektor za zastupanje i pravne poslove, čiji je cilj naplata spornih potraživanja od strane pravnika zaposlenih u Fondu, čime su minimalizovani propratni troškovi sudskih postupaka.

Prethodnih godina se naplata u proseku kretala oko 500 miliona dinara, dok je naplata spornih potraživanja u 2023.godini iznosila više od milijardu dinara!

Koji delovi Srbije su najzastupljeniji kada je reč o kreditima koje Fond odobrava i na šta su se ti zajmovi najviše odnosili? Da li govorimo o obrtnim sredstvima ili investicijama?

– Naši timovi intenzivno rade na ravnomernom razvoju svih regiona naše države. To je jedan od najvažnijih zadataka i naša misija koju predano sprovodimo, jer smatramo da svi zaslužuju iste šanse i prilike. Zato osim u Beogradu, koji je nedvosmisleno najjači privredni region, imamo od skoro kancelarije i u Novom Pazaru. To se pokazalo kao odličan način da dođemo do što više zainteresovanih privrednika.

Sve je sada onlajn i ta forma poslovanja zaista skraćuje vreme, olakšava ljudima procedure, ne moraju da dolaze po neke preliminarne informacije. Istovremeno, putem našeg sajta i onlajn plaforme pojednostavili smo podnošenje zahteva. Na terenu smo stekli utisak da je za privrednike ovo baš značajan korak. A kada govorimo o zastupljenosti regiona, Beograd je svakako najzastupljeniji. Međutim, ne zaostaju ni privrednici iz Šumadije i Zapadne Srbije koji pripadaju Zlatiborskom okrugu, Moravičkom okrugu, Mačvanskom okrugu, tu su i firme iz Vojvodine, najvećim delom iz Sremskog okruga, zatim i privrednici iz Raškog okruga, Novog Pazara i Kraljeva. U našoj zemlji zaista ima mnogo privrednika sa inovativnim idejama koje smo spremni da podržimo sa naše strane, a najviše se sredstva koriste za nove investicije, kupovinu dodatne opreme i tranziciju poslovanja.

Posmatrajući zahteve za kreditima koji se odobravaju po programu Fonda, veća je bila potražnja za trajnim obrtnim sredstvima, dok se preko programa koje Fond sprovodi u saradnji sa Ministarstvom privrede odobravaju investicioni krediti.

Najavili ste da bi tokom ove godine trebalo da se aktivira program sa Francuskom razvojnom agencijom. U koje delatnosti ova agencija želi da plasira svoja sredstva?

– Tokom prethodne godine, pored aktiviranja postojećeg finansijskog programa sa Evropskom investicionom bankom, uz ogromnu i dragocenu podršku Ministarstva finansija i razumevanje i pomoć potpredsednika Vlade i ministra finansija Siniše Malog, ostvarili smo i važnu saradnju sa Francuskom razvojnom agencijom u cilju realizacije nove kreditne linije u iznosu od 200 miliona evra, namenjene razvojnim projektima koji se tiču zelene agende. Očekujemo da ćemo do kraja tekuće godine uspešno aktivirati i ponuditi privrednicima sredstva i iz ove kreditne linije.

Održali smo niz konstruktivnih sastanaka sa predstavnicima Francuske razvojne agencije, koja radi u regionu Zapadnog Balkana. Oni su najavili nedvosmislenu podršku Srbiji i našoj poslovnoj zajednici. Naše dve države po mnogim osnovama imaju dugu tradiciju saradnje i očekujemo da ćemo i u budućnosti zajednički raditi u mnogim oblastima na obostrano zadovoljstvo. Pre svega, to će biti u pogledu razvoja aktivnosti i saradnje na polju poboljšanja kvaliteta usluga sa ciljem jačeg doprinosa privatnih aktera u postizanju rezultata održivog razvoja, u oblasti održivog poslovanja i, uopšte, usmerene aktivnosti kojima bismo poboljšali život građana Srbije.

Detalji programa koji će realizovati Fond za razvoj Republike Srbije i Francuska razvojna agencija biće finalizovani na najvišem državnom nivou.

Koliko je interesovanje domaćih privrednika da se uključe u Fondove projekte zelene transformacije?

– Imajući u vidu značaj zelene ekonomije za našu zemlju, Fond intenzivno sprovodi aktivnosti na kreiranju i realizaciji programa koji će biti namenjeni isključivo zelenim projektima kojima se postiže pozivitan učinak, odnosno daje doprinos smanjenju zagađenja vazduha, vode, zemljišta, generalno zaštite životne sredine, ali i brojnim značajnim ekonomskim interesima. Kroz postojeće programe, Fond je posebnu pažnju usmeravao upravo kreditnim zahtevima koji su se odnosili na zelene projekte, i to u najvećoj meri na projekte za ugradnju solarnih panela i postrojenja za biogas.

Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre istakao je da je EU postavila visoki cilj za budućnost, a to je da Evropa postane klimatski neutralan kontinent do 2050. godine, a da se 57 odsto ciljeva dostigne do 2030. Da li je moguće da Srbija isprati te rokove?

– Srbija je svakako pouzdan partner EU na polju ostvarivanja agende i planova o klimatskim promenama. Oko ove teme nema spora ni za koga na svetu, a Srbija je aktivan učesnik u svim razgovorima. Državni organi sa svoje strane rade ubrzano na pripremi strateških dokumenata, a klimatske promene u Srbiji zahtevaju hitnu akciju, jer se procenjuje da se naša zemlja zagreva nešto više od globalnog proseka. Usvojen je krovni Zakon o klimatskim promenama, a zatim i podzakonska akta. Izrađen je Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period 2023-2030. godina sa Akcionim planom, koji će biti prvi dokument te vrste u Srbiji.

Vlada Srbije je usvojila Strategiju niskougljeničnog razvoja za period do 2030. godine, sa projekcijama do 2050. godine. Realizacija će ubuduće zavisiti i od nas samih, ali i od pristupa fondovima i sredstvima koja će omogućiti tranziciju poslovanja svih poslovnih subjekata. Mi smo kao Fond za razvoj Republike Srbije posvećeni ovom cilju i kroz svoje podsticajne programe i kredite pomažemo poslovnoj zajednici u Srbiji da uspešno sprovede ovu tranziciju, jer znamo da je to zahtevan posao koji privrednici ne mogu samostalno da urade. Ne mogu da ne kažem da nas sve čeka dug put koji svakako moramo da pređemo i postignemo ono što se od nas očekuje, da bismo generacijama koje dolaze ostavili ekološki bezbednu sredinu.

Da li su mladi zainteresovani za preduzetništvo, i u kojoj meri koriste sredstva Fonda kao vid podrške za pokretanje svojih biznisa? Čime se mladi preduzetnici danas u našoj zemlji najviše bave?

– U saradnji sa Ministarstvom privrede, Fond sprovodi poseban Program podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za početnike u poslovanju i mlade u 2023. godini, namenjen mladim preduzetnicima, sa ciljem pružanja podrške osnivanju i opstanku novih preduzeća. Ovaj program predviđa odobravanje bespovratnih sredstava za nabavku opreme, alata i dostavnih vozila, tekuće održavanje poslovnog ili proizvodnog prostora, kao i operativne troškove. Takođe, navedenim Programom je predviđeno da se za podnete projekte istovremeno odobrava 30 odsto bespovratnih sredstava od strane Republike i 70 odsto kredita od strane Fonda, pod veoma povoljnim uslovima, dok je za privrednike iz nerazvijenih lokalnih samouprava taj procenat još povoljniji – 40 odsto bespovratnih sredstava i 60 odsto kredita.

Ministarstvo privrede je opredelilo 300 miliona dinara bespovratnih sredstava, dok će se preostali iznos investicionog ulaganja privrednih subjekata finansirati iz kredita Fonda za razvoj, za koje smo opredelili 700 miliona dinara. Ministarstvo i Fond ovaj program uspešno sprovode od 2016. godine.

Kao i svih predhodnih godina, nastavljen je trend izuzetnog interesovanja mladih za pokretanje sopstvenog posla i u 2023. godini. Najveći broj kreditnih zahteva po ovom osnovu odnosio se na otvaranje restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, održavanje i popravku motornih vozila, proizvodnju hleba, svežeg peciva i kolača, delatnost frizerskih i kozmetičkih salona, kao i proizvodnju ostalog nameštaja.

Fond za razvoj Srbije veliku pažnju poklanja ženskom preduzetništvu. Koliki je odziv domaćih preduzetnica za kredite i projekte koje im nudite? Koliko sredstava je prethodne godine dodeljeno za ovaj vid podrške, a koliko je planirano za 2024. godinu?

– Tako je, smatramo da žene treba dodatno osnažiti i podstaći da sebi stvore dobre uslove za rad i da se odvaže da postanu preduzetnice. U prethodnom periodu obilazili smo mnoge naše klijente i na terenu se jasno iskristalisalo koliko im ta finansijka pomoć u prvom trenutku znači. Koliko je važno da uz njih bude neko da bi od nezadovoljne žene na poslu postale uspešne direktorke ili menadžerke.

Generalno, postoji trend rasta ženskog preduzetništva, kako u svetu, tako i kod nas u Srbiji. U uslovima našeg okruženja, ranije su se žene retko odlučivale na preduzetništvo, i to pre svega iz egzistencijalnih razloga, pa se na žensko preduzetništvo dugo gledalo kao na puku strategiju preživljavanja. Okolnosti se, ipak, menjaju, kao i razlozi zbog kojih se žene odlučuju da pokrenu lični posao. Ubedljivo najveći odziv od kada se sprovodi program ženskog preduzetništva zabeležen je u 2023. godini.

Ministarstvo privrede je za ovaj vid podrške prošle godine obezbedilo 600 miliona dinara bespovratnih sredstava, dok je Fond obezbedio isti toliki iznos za kreditna sredstva. Sigurno je da će se ovaj vid podrške nastaviti i u 2024. godini.

Autor: Milica Vojtek

Tekst je objavljen u februarskom broju štampanog izdanja Biznis.rs