Izrazito povećana profitabilnost banaka u Hrvatskoj

Profitabilnost banaka koje posluju u Hrvatskoj lani je značajno porasla, ponajviše zbog povećanja kamatnih stopa Evropske centralne banke, pri čemu je HNB prošle godine isplatila 479 miliona evra kamata bankama za deponovani višak likvidnosti, istaknuto je u utorak na brifingu Hrvatsko udruženje banaka (HUB).

Prošlogodišnja dobit banaka iznosila je 1,34 milijarde evra, dok je godinu ranije dostigla oko 700 miliona evra, a kako je objasnio ekonomski analitičar i direktor Arhivanalitike Velimir Šonje, po ulasku u evrozonu plaća Hrvatska narodna banka (HNB) bankama isplaćuje kamate na viškove likvidnosti, a zašto su ti viškovi likvidnosti koje drži HNB izuzetno visoki, prenosi Seebiz.eu.

Dakle, po tom osnovu je oko 480 miliona evra povećanja rezultata banaka došlo od kamata koje je HNB plaćala bankama, istakao je Šonje na brifingu HUB-a, gde je predstavljena nova HUB publikacija koja analizira rezultate poslovanja banaka u 2023. godini.

Podsećanja radi, kamata se obračunava na višak likvidnosti koji se čuva kod centralne banke po referentnoj stopi ECB za prekonoćne depozite, koja trenutno iznosi četiri odsto.

Tako je neto prihod od kamata banaka u prošloj godini povećan za 842 miliona evra, a oko tri četvrtine rasta odnosi se na kredite i depozite u finansijskom sektoru, odnosno pre svega na plaćanje viših kamata od strane centralnih banaka i na tržištu novca. Manji deo ukupnog povećanja neto prihoda od kamata, oko 12 odsto, dolazi iz depozitno-kreditnih odnosa sa državom, a 16 odsto iz odnosa sa preduzećima.

S druge strane, domaćinstva su u 2023. godini platila 14 miliona evra neto manje po osnovu kamata kreditnim institucijama nego 2022. godine, ukazao je HUB.

Rast stambenih kredita u 2023. godini nastavljen je po stabilnoj godišnjoj stopi od oko deset odsto, dok je glavna karakteristika prošle godine u segmentu kreditiranja bio snažan oporavak potrošačkih kredita.

Naime, godišnja stopa rasta nenamenskih gotovinskih kredita je na kraju godine dostigla dvocifren rast i u januaru 2024. iznosila je 12 odsto, što je najvećim delom posledica rasta zarada i rastućeg optimizma potrošača.

Istovremeno, kreditiranje preduzeća je usporeno zbog ublažavanja inflacije. Tome su najviše doprinele otplate kredita za obrtna sredstva i drugih kredita. Krediti za investicije nastavili su da konstantno rastu iznad šest odsto, a njihova godišnja stopa rasta u januaru 2024. iznosila je 7,9 odsto.

Takođe su istakli da je ekonomski rast pogodovao daljem poboljšanju kreditnog kvaliteta. Odnos nekvalitetnih kredita prema nefinansijskim preduzećima tako je smanjen sa 6,42 odsto na kraju 2022. godine na 5,07 odsto na kraju 2023. godine, a za kredite stanovništvu sa pet odsto na 4,23 odsto u istom periodu.

S obzirom na smirivanje inflacije, očekuje se da će Evropska centralna banka (ECB) najranije od juna početi da smanjuje kamatne stope, koje ne bi trebalo da budu jake, bar u početku, i mogle bi da iznose 0,25 procentnih poena.

Promene u Hrvatskoj zavisiće od vremenskog pomeranja, koje je obično dva do pet meseci, napomenuo je Šonje. On je istakao da je trenutno potražnja za kreditima u Hrvatskoj, zbog privrednog rasta i rasta plata, izuzetno jaka, što sprečava pad kamata i sada.

S druge strane, u poslednje vreme u zemljama gde je građevinarstvo u krizi, gde cene nekretnina padaju i gde se ljudi sve manje zadužuju, već je počeo prvi blagi pad kamata na stambene kredite, rekao je Šonje.