Jednokratna pomoć penzionerima dobra, ali bi povećanje osnovice više značilo

Skupština Srbije usvojila je predlog republičkog budžeta za narednu godinu koji, prema rečima ministra finansija Siniše Malog, ima dva glavna cilja. Prvi je da podigne životni standard građana, a drugi da dalje jača domaću ekonomiju.

Podizanje standarda građana ogleda se u povećanju minimalne zarade za 9,4 odsto, što znači da će minimalac biti nešto viši od 35.000 dinara.

Kada je reč o 1,7 miliona penzionera, koliko ih trenutno ima u Srbiji, oni će u februaru 2022. godine dobiti još jedan paket jednokratne pomoći od 20.000 dinara, kao i uvećanje penzija od 5,5 odsto.

Predsednik Saveza penzionera Srbije Andrija Savić za naš portal kaže da je odnos najstarijih prema jednokratnoj pomoći pozitivan.

“Dobro je što je država u okviru tri ekonomska paketa pomoći privredi i stanovništvu uključila i penzionere, tako da će svi naši najstariji sugrađani od aprila 2020. do februara 2022. godine dobiti ukupno oko 500 evra u dinarskoj protivvrednosti. Naš odnos prema tim davanjima je pozitivan, ali svakako da bi bilo bolje da je povećana penzijska osnovica”, kaže Savić.

Kada je reč o strukturi penzionerske populacije kojoj je ova pomoć najviše dobrodošla, naš sagovornik navodi da su to najstariji sugrađani koji imaju primanja ispod prosečne penzije od 29.367 dinara.

“Njima to mnogo znači i to je veliki broj penzionera koji mesečno prima mnogo manje iznose od proseka. Od prvog januara je predviđeno povećanje penzija od 5,5 odsto, što će iznos prosečne penzije neznatno uvećati, tako da će ona biti oko 31.000 dinara. Ali to povećanje je malo u smislu da je ispod i minimalne zarade, kao i prosečne potrošačke korpe”, ocenjuje Savić.

Naš sagovornik navodi da su Savez penzionera Srbije i sindikalno udruženje penzionera granskih sindikata “Nezavisnost”, kod nadležnih ministarstava pokrenuli rešavanje pitanja povraćaja novca za umanjivanje penzija u periodu od 2014. do 2018. godine.

“Svakako da bi bilo bolje da je došlo do uvećanja penzijske osnovice, onda bi se i sistemski ta pomoć rešavala na dugoročan način. Mi smo se zalagali da se napravi distinkcija između najsiromašnijih, odnosno najugroženijih penzionera, a da se sve one natprosečne penzije reše kroz neki reprogram, odnosno povraćaj umanjenih penzija”, naglašava predsednik Saveza penzionera Srbije.

On kaže da su penzioneri svesni da su značajna sredstva, uprkos rastu BDP-a, usmerena ka saniranju epidemiološke situacije.

“Mi imamo razumevanja za to, ali uvek postoji manevarski prostor da se ta preraspodela sredstava uradi na način da ogromna populacija penzionera od 1,7 miliona bude zadovoljna”, zaključuje Andrija Savić.