Kada zaposleni ima pravo na dnevnicu?

Uprkos programu koji poslodavci koriste kada je reč o unosu službenog puta, često se dešava da se nađu pred dilemom kako obračunati troškove nekog puta u određenoj situaciji.

Prema Zakonu obavezno je obračunavanje i isplata putnih troškova zaposlenom koji je bio na službenom putu.

“Pravo na dnevnicu ima zaposleni kod pravnog lica ili preduzetnika koji provede na službenom putovanju više od 12 sati, gde mu pripada dnevnica u punom iznosu koji je predviđen opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu. Za vreme provedeno na službenom putovanju više od osam, a manje od 12 sati zaposlenom pripada polovina dnevnice”, kaže za Biznis.rs predsednica Udruženja „Računovodstvena komora Srbije“, mr Snežana Mitrović.

Poslodavci sve detalje službenog puta u zemlji i inostranstvu definišu u okviru svoje firme internim aktima, ugovorima o radu, pravilnikom o radu.

Naša sagovornica objašnjava da je u skladu sa članom 18 Zakona o porezu na dohodak građana definisan neoporeziv iznos po osnovu isplate dnevnica za službeno putovanje u zemlji.

Pravo na neoporeziv iznos dnevnice imaju i lica koja nisu zaposlena kod poslodavca, ali obavljaju neku poslovnu aktivnost za poslodavca i za svoj rad ostvaruju prihode za koje su obveznici poreza na zaradu u smislu Zakona o porezu na dohodak građana.

Ukoliko je opštim aktom ili ugovorom o radu predviđen iznos dnevnice koji je veći od neoporezivog iznosa, na iznos koji se obračuna i isplati, iznad neoporezivog iznosa, plaća se samo porez na zarade po stopi od 10 odsto.

Dnevnice ne spadaju u zaradu, već predstavljaju lično primanje, kao naknadu troškova ishrane i gradskog prevoza u mestu u koje se službeno putuje po nalogu rukovodioca da se obavi neki posao.

“Zakonski i podzakonski propisi u Republici Srbiji ne uređuju posebno pojam službenog putovanja koji se odnosi na privatni sektor, kao ni njegovo trajanje, niti definišu bliže odredbe u vezi sa naknadom troškova”, kaže Mitrović.

Ipak, poslodavci u privatnom sektoru, kod kreiranja pravila u opštem aktu, vezano za službena putovanja i definisanje naknade za dnevnice, kao i ko i kada ima pravo na naknadu odnosno dnevnicu za službeno putovanje u zemlji, primenjuju odredbe u Uredbi o naknadi troškova i otpremninama državnih službenika i nameštenika.

Uredbom o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika predviđeno je trajanje službenog putovanja u zemlji, najviše do 15 dana neprekidno. ‘

“Međutim, ako potrebe službenog posla to zahtevaju ili ako započeti službeni posao iz opravdanih razloga ne može da se prekine, službeno putovanje za zaposlene, uz saglasnost ovlašćenog lica i u skladu sa Uredbom, može da traje i duže od 15 dana, ali najviše 30 dana neprekidno”, kaže Mitrović.

Neoporezivi iznos dnevnica za službeno putovanje u zemlji je do 2.425 dinara i važi od 01.02.2021. do 31.01.2022.godine. Neoporeziv iznos se usklađuje svake godine.

Troškovi prevoza (po priloženim prevoznim kartama) priznaju se u celini i nisu oporezovani. Troškovi smeštaja (bez obzira na kategoriju objekta za smeštaj) priznaju se u celini, po priloženim računima, i neoporezivi su u celini.

Nekoliko bitnih odlika obračunavanja službenog puta su:

• Izražava se datumom i časom

• Unosi se u nalog za službeni put

• Trajanje službenog puta je osnova za obračun dnevnice

• Službeni put u zemlji počinje u trenutku polaska iz sedišta firme

• Službeni put u inostranstvu počinje u trenutku prelaska granice

• Ako se leti avionom, službeni put počinje u momentu poletanja aviona

• Dokaz – avio karta, pečat u pasošu

• Trajanje službenog puta definiše se Pravilnikom o radu

• Prekida se ukoliko dođe do: bolovanja, odmora, privatnih obaveza

Suštinsko ograničenje službenog puta određuje se opštim aktima kada službeni put prelazi u terenski rad ili rad u inostranstvu.

Kada se službeni put obavlja, na primer, sopstvenim prevozom knjigovođa će obračunati 30 odsto od utrošenog goriva (u poreske svrhe se preračunava prosek potrošnje za određenu kilometražu, postoji obrazac) i to će se smatrati amortizacijom auta.

Za ino dnevnicu gleda se broj sati kada je zaposleni izašao iz zemlje i kada se vratio nazad, a za deo službenog puta u zemlji gleda se vreme provedeno na putu od sedišta do granice sabrano sa vremenom od granice do sedišta (u povratku).