Kako će prodaja Zlatare Majdanpek uticati na srpsko tržište zlata

Industrija za preradu Majdanpek u stečaju naći će se 5. oktobra na aukciji, po početnoj ceni od 129,7 miliona dinara, pošto je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila prodaju ove kompanije. Njenu najvredniju imovinu čine zemljište i objekti Zlatare Majdanpek, na više lokacija širom Srbije.

Ovaj nekadašnji gigant bio je najveći proizvođač nakita i predmeta od zlata u bivšoj Jugoslaviji, a svojevremeno je proizvodio više od 2,4 tone zlatnog nakita godišnje. Više od polovine te proizvodnje išlo je u izvoz, najvećim delom na tržište Sjedinjenih Američkih Država (SAD).

„Prema mojim saznanjima, to zlato koje je nekada bilo dosta velike čistoće u rudi eksploatisalo se sa uspehom i mogla je da ga kupi samo Narodna banka Srbije, a nije bilo raspoloživo na tržištu za nas koji se bavimo zlatom i zlatarstvom. Naime, preradom zlata može da se bavi svako ko je registrovan u Direkciji za mere i dragocene metale, koja se nalazi u Beogradu, i tu treba da se postavi znak proizvođača“, objašnjava u razgovoru za Biznis.rs Ljuba Jakić, vlasnik i direktor firme Insignitus gold, koja se bavi trgovinom zlatom – kupovinom investicionog zlata u inostranstvu i prodajom na domaćem tržištu.

Jakić ocenjuje da je moguće da će novi kupac Industrije za preradu Majdanpek moći da se bavi proizvodnjom i trgovinom zlatom, kao i da će onda staviti zlato iz domaće proizvodnje na tržište.

„Onda investiciono zlato nećemo morati da kupujemo u inostranstvu. Ostaje da se vidi“, smatra naš sagovornik i podseća da u vreme kada je on pokrenuo biznis pre osam godina trgovina nije bila definisana zakonom, pa je tek kasnije doneta odluka u Skupštini, tako da se tržište otvorilo.

Poznavaoci stanja u ovom sektoru u više navrata su iznosili ocene da je propadanje Zlatare Majdanpek postalo neizbežno kada je ovo preduzeće prestalo da bude deo RTB Bor i kada je dozvoljen uvoz i domaće tržište preplavljeno uvoznim zlatom.

Inače, Narodna banka Srbije (NBS) ima 12,6 odsto svojih deviznih rezervi u zlatu, što je i dalje ispod proseka razvijenih zemalja od 19,4 odsto. Srbija ukupno ima 36,7 tona zlatnih rezervi, a sve količine koje su kupovane od nekadašnjeg RTB Bora i Zijina plaćene su u dinarima.

Na prodaju zemljište, poslovni prostori, stanovi…

Početna cena Industrije za preradu Majdanpek na javnom nadmetanju 5. oktobra biće duplo manja od procenjene vrednosti koja iznosi 259,4 miliona dinara.

Na spisku imovine ovog nekadašnjeg „zlatnog brenda“ nalaze se zemljište i objekti Zlatare Majdanpek na više lokacija, poslovni prostori u Beogradu, Požarevcu, Boru, Knjaževcu, Valjevu, Zaječaru i Nišu, i stan površine 61 metar kvadratni na Novom Beogradu.

Industrija za preradu Majdanpek je u stečaju od 2016. godine, a do početka 2000. godine to preduzeće bilo je deo RTB Bor. U njegovom sastavu su bile tri fabrike – Zlatara Majdanpek, Megaplast i Fabrika elektroproizvoda Donji Milanovac koje su zapošljavale više od 2.000 radnika.

Podsetimo, 1954. godine osnovano je preduzeće Rudnik bakra Majdanpek (RBM), kada se kreće sa ulaganjima u drobljenje i izgradnju flotacije. Na brdu Švajc otkriveno je ležište rude poznato kao Južni revir. Na svečanosti 25. juna 1961. godine prve količine rude majdanpečkog koncentrata poslate su kamionima na dalju preradu u Bor. Tada je na osnovu rešenja RBM uključen u ‘Rudarsko-topioničarski basen Bor’. U jesen 1971. godine završena je nova flotacija.

U međuvremenu počeo je da se gradi potpuno nov grad na mestu starog rudarskog naselja, a 28. novembra 1970. godine puštena je u rad Zlatara Majdanpek. Ona je izradila medalje za zimske olimpijske igre ‘Sarajevo ’84’. Period od 1968. do 1991. godine važio je za ‘zlatno doba’ Majdanpeka. Tokom tog perioda, ovaj grad je važio za jedno od najperspektivnijih malih mesta u SFRJ, a u potrazi za poslom radnici su dolazili iz svih krajeva zemlje, dok je rudnik tokom svog maksimuma zapošljavao oko 4.000 ljudi.