Kako do nekretnine u Srbiji mogu doći ruski i ukrajinski državljani?

Nema pokazatelja koji govore da će rast cena stanova i kuća u Srbiji uskoro usporiti, naročito u Beogradu, tvrde agenti za nekretnine.

Trenutno je poskupljenje kvadrata evidentnije kod novogradnje, jer na nju utiče skok cena građevinskog materijala. Takođe, dolazak velikog broja radnika iz Rusije ima uticaj na kretanje cena nepokretnosti u našoj zemlji.

U ovom trenutku ruski i ukrajinski državljani podjednako su dobrodošli u Republici Srbiji bez ikakvih ograničenja, kako za fizička lica, tako i za njihov kapital.

Advokat Petar Kilibarda iz advokatske kancelarije “Stojković Advokati” kaže da u pogledu kompanija registrovanih u Srbiji, koje su u vlasništvu ruskih državljana ili firmi, takođe ne postoje ograničenja, sa izuzetkom 12 ruskih kompanija u kojima država ima većinsko vlasništvo i na koje će se od 15. maja primeniti sankcije Saveta EU, a koje posluju u našoj zemlji ili poseduju većinske udele u srpskim kompanijama.

“Prema lokalnim propisima, i ruski i ukrajinski državljani mogu da kupuju nepokretnosti u Republici Srbiji, i to stanove i kuće, sa izuzetkom poljoprivrednog zemljišta, s obzirom na to da je domaće ministarstvo spoljnih poslova i sa Ruskom Federacijom i sa Ukrajinom razmenilo note o postojanju reciprociteta u sticanju nepokretnosti od strane građana ovih zemalja”, objašnjava Kilibarda.

Postupak kupovine nepokretnosti u Srbiji propisan je nizom zakona i striktnih pravila, a odvija se u najvećem delu pred javnim beležnikom, koji pored toga što overava ugovor o kupoprodaji ima niz dužnosti i obaveza prema kupcu stana u pogledu provere registra prometa nepokretnosti.

“Nakon što se overi kupoprodajni ugovor, a prodavac overi izjavu da je primio iznos kupoprodajne cene u celosti, notar je dužan da u roku od 24 časa ugovor sa overenom izjavom prodavca prosledi u katastar nepokretnosti radi upisa prava svojine novog vlasnika. Tako se smanjuje mogućnost za malverzacije i povećava pravna sigurnost kupca stana. Upisom novog vlasnika u katastar nepokretnosti, vlasnik i zvanično stiče pravo svojine na stanu”, navodi Kilibarda.

Kada je reč o troškovima kupovine nekretnine, oni se pre svega odnose na plaćanje overe ugovora o kupoprodaji.

Pored toga, overava se i potvrda da je kupoprodajna cena isplaćena u celosti. Iznos ovih troškova zavisi od vrednosti nepokretnosti i utvrđuje se na osnovu javnobeležničke tarife. Pored toga, plaća se i taksa za upis u katastar nepokretnosti, eventualne bankarske provizije ili zvanični prevodi i notarizacija dokumenata.

“Na novoizgrađene stanove koji se kupuju od investitora plaća se PDV – izmiruje se direktno investitoru po stopi od 10 odsto koja se obračunava na iznos kupoprodajne cene stana. Za razliku od kupovine stana u izgradnji, kupac već izgrađenog stana umesto PDV-a plaća porez na prenos apsolutnih prava po stopi od 2,5 procenata tržišne vrednosti nepokretnosti koju utvrđuje Poreska uprava po sopstvenim parametrima, a ne po iznosu ugovorene kupoprodajne cene, ali koji se neretko i podudaraju”, kaže naš sagovornik.

On dodaje da pored poreza koji se plaćaju jednokratno vlasnik nepokretnosti u Srbiji plaća godišnji porez na imovinu, čiji iznos zavisi od toga da li je stan nov ili ne, da li je vlasnik prijavljen na adresi stana, od veličine stana i pozicije.