Kamate u evrozoni ostaju niske bar još dve do tri godine
BankeIntervjuInvesticijeMesečnikNovac
1.12.2021 17:36 Autor: Marko Andrejić
Visoka očitavanja inflacije su već tu, pa je pitanje samo da li će ona biti prolaznog karaktera ili će novi poremećaji u poslovnim tokovima dovesti do novih šokova. Možda se baš u tome krije odgovor o dužini trajanja ovog inflatornog talasa, jer se u nekom trenutku sigurno očekuje povratak na ustaljene ekonomske tokove. Razvoj situacije sa virusom Covid-19 i dalje predstavlja rizik za takav scenario, kao i novi poremećaji izazvani energetskom krizom i cenama. Međutim, mi ne očekujemo da će doći do dugotrajnih prekida proizvodnje u pojedinim industrijama, kao ni do visokog rasta plata koji bi mogao podići inflatorna očekivanja domaćinstava i monetarnih (i političkih) vlasti. Prirodno je očekivati da su se pojedini sektori navikli na državnu pomoć, ali oporavak uz prudencijalne mere rasta ne bi trebao biti problem jer je evidentno da tražnja postoji i da su neki segmenti ekonomije već prebacili rezultate iz godina pre pojave Covid-19.
Ovako Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste banke, ocenjuje trenutno stanje ekonomije i mogućnosti za oporavak privrede od korona krize u vremenu kada pojedini stručnjaci najavljuju čak i mogućnost stagflacije, kao verovatne posledice obimnih paketa pomoći i podrške koje su države širom sveta pripremile za vreme pandemije.
U intervjuu za Biznis.rs prvi čovek Erste banke u Srbiji govori i o glavnim izazovima na srpskom bankarskom tržištu, saradnji finansijskog i realnog sektora, kreditiranju građana za vreme pandemije, kao i o novim akvizicijama i spajanjima banaka i mogućoj dužini trajanja perioda „jeftinog novca“ i niskih kamata na globalnom nivou.
Već više od godinu i po dana živimo u svojevrsnom “vanrednom stanju”, sa pandemijom korona virusa koja je uticala na sve oblasti života i poslovanja. Kako je finansijski sektor prošao kroz dosadašnji tok pandemije? Šta su bankari naučili iz početnog udara korone i koliko su srpske banke bile spremne za ovakvu iznenadnu krizu?
Što se bankarskog sektora tiče, posle krize iz 2008. godine, banke su se pripremale za novu krizu. Dočekale su je iz pozicije visoke likvidnosti i upravo su zbog toga i mogle da podrže i pomognu privredu i građane. Možda nije uvek bilo dovoljno naglašavano, ali finansijski sektor je odigrao veoma važnu ulogu kako na samom početku pandemije, tako i kasnije kroz sprovođenje različitih mera koje je donosila Vlada Republike Srbije. Obezbeđen je kontinuitet poslovanja u najtežim trenucima da bi klijenti mogli neometano da obavljaju svoje aktivnosti, uz sve mere zaštite. Upravo ta stalna briga o njima podstakla nas je da osmislimo načine da nastavimo da ih uslužujemo i da u trenucima kada je bilo najvažnije brinuti o svom zdravlju, ne brinu o svom novcu. Ova pandemija je potvrdila da su stručni, kvalitetni i posvećeni ljudi, usmereni na klijente i njihove potrebe, najvažniji za uspešno prevazilaženje krize. Sve one kompanije, ne mislim samo na banke, koje imaju takvu korporativnu kulturu dale su najveći doprinos.
Koliko se bankarstvo promenilo u novim okolnostima i koji su trenutno glavni izazovi na srpskom bankarskom tržištu?
Važno je shvatiti da sve ono na šta smo navikli više ne važi u trenucima ovako dubokih kriza, ili mora da se u trenutku menja, prilagođava novim okolnostima. Fleksibilnost je jedna od ključnih stvari za sve igrače na tržištu. Pandemijska kriza menja i još dublje će izmeniti svetsku privredu, u pravcu veće održivosti i ekologije, digitalizacije i novih načina rada. Ove teme bile su među najvažnijim i pre pandemije, ali su sada dodatno došle do izražaja. Važno je da ih sve industrije kao takve prepoznaju, a to se naravno odnosi i na finansijski sektor. Tokom 2020. godine, sve države su se trudile da izađu sa paketima pomoći i preventivne ekonomske mere su ublažile posledice krize. Mere su većinom bile slične, od moratorijuma, preko odlaganja poreskih obaveza, do minimalnih davanja za zaposlene u najpogođenijim industrijama.
U narednom periodu važno je pomno pratiti razvoj situacije i posebno obratiti pažnju na ugrožene industrije i njihove zaposlene. Podsetio bih da je Erste banka bila prva banka koja je potpisala sa Evropskom investicionom bankom kreditnu liniju od 30 miliona evra kako bi se omogućio snažan oporavak malih, srednjih i srednje kapitalizovanih preduzeća u Srbiji, kao odgovor na pad ekonomske aktivnosti izazvane virusom korona. Na taj način smo obezbedili kredite preduzećima koja su pretrpela teške posledice pandemije i na taj način im pomogli da sačuvaju radna mesta, održe likvidnost i osiguraju kontinuitet poslovanja.
Bankarski sektor je već tokom prvih meseci pandemije isticao da je najviše zabrinut zbog eventualnog pada privredne aktivnosti i mogućeg ponovnog gomilanja nenaplativih kredita, što bi usporilo kreditiranje privrede koje se ionako nije oporavilo od prethodne finansijske krize. S druge strane, mnogi privrednici i dalje ističu nedovoljnu dostupnost izvora finansiranja i podsećaju na problem sa likvidnošću. Kako ocenjujete trenutnu saradnju finansijskog i realnog sektora i u kom pravcu bi mogla da se kreće u narednom periodu?
Saradnja finansijskog i realnog sektora je stabilna sa pozitivnim trendom. Nekoliko faktora utiče na produbljivanje odnosa, a to su pre svega veliki infrastrukturni projekti koji se sprovode po međunarodnim standardima, što podrazumeva i značajnu ulogu bankarskog sektora kroz ceo set bankarskih proizvoda i usluga, od garancija za učešće na tenderu i garancija za povraćaj avansa, preko garancija za dobro izvršenje posla i otklanjanje nedostataka u garantnom roku, kao i samo finansiranje različitih učesnika u lancu. Veličina i složenost projekata podiže letvicu potrebnog znanja i razumevanja svih učesnika u procesu. Drugi značajan faktor je sve veća važnost energetske efikasnosti i mogućnost da privrednici postanu energetski nezavisni(ji). Zajedno sa klijentima se bavimo razumevanjem njihovih trenutnih i budućih potreba za energijom, ali i načinima da se ona obezbedi. Treći faktor koji nas je približio je rast cena sirovina na globalnom tržištu i posledično veće potrebe naših klijenata za obrtnim sredstvima kako bi obezbedili potrebne zalihe.
Moratorijum nije mnogo uticao na poslovanje banaka
– Osim prilagođavanja samih pravila knjiženja, unapređenja informacionih sistema i neophodnih brzih reakcija banke na odluke donete od strane države, moratorijum nije mnogo uticao na poslovanje banaka. Jedan od razloga je i taj što je priliv depozita bio konstantan na samom početku pandemije i taj trend se nastavlja i danas, tako da nije bilo problema sa likvidnošću banaka. S druge strane, klijentima je moratorijum predstavljao značajnu pomoć, naročito onima koji su ostali bez posla ili bez primanja. U za njih teškim trenucima su bili rasterećeni, a nakon što smo izašli iz karantina i kada je privreda polako počela da staje na noge, njihova primanja su se stabilizovala i mogli su da nastave sa izmirivanjem svojih obaveza. Takođe, bilo je i klijenata koji su prihvatali moratorijum iako nisu imali prekid u svojim novčanim tokovima, ali su jednostavno želeli da sebi i svojim porodicama obezbede dodatnu finansijsku sigurnost, jer niko nije mogao da predvidi u kom pravcu će se kretati pandemija ili, jednostavnije rečeno, kako će izgledati sutra.
Trenutni nivo problematičnih kredita i kredita u kašnjenju ne pokazuje pogoršanje situacije, ali i dalje ne možemo da zanemarimo potencijalni rizik u narednom periodu koji može biti izazvan eventualnim pogoršanjem usled mogućih novih talasa epidemije, povećane inflacije usled logističkih zastoja kako u svetskoj, tako i u domaćoj privredi, ali i energetske krize koja je zahvatila ceo svet. Očekivanja su da ovi inflatorni efekti budu kratkotrajni, ukoliko se poveća stepen imunizacije i pandemija konačno počne da jenjava – ocenjuje Slavko Carić.
S druge strane, mi se stalno trudimo da olakšamo pristup finansiranju kompanijama. Stoga smo sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) obezbedili kreditnu liniju za podršku konkurentnosti malih i srednjih preduzeća u Srbiji. Finansiranje će im pomoći da dostignu najbolje industrijske standarde i primene direktive Evropske unije. Cilj ove podrške jeste da ohrabri mala i srednja preduzeća da ulažu u dostizanje standarda EU u tri ključne oblasti: zaštita životne sredine, zdravlje i bezbednost i kvalitet proizvoda. Ona će takođe imati pristup savetodavnim uslugama prilagođenim njihovim potrebama i ekspertizi za uvođenje i primenu standarda i direktiva kako bi bili konkurentniji na tržištima EU. Na raspolaganju će im biti i grantovi u iznosu do 15 procenata od ukupnog iznosa kredita po uspešnom završetku projekta. Savetodavnu podršku i grantove finansira Evropska unija.
A koliko se i u kom smeru promenio obim kreditiranja građana tokom pandemije?
Pandemija je imala najveći uticaj na obim kreditiranja građana tokom aprila i maja 2020. godine, jer je u tom periodu značajno pala tražnja za svim kreditnim proizvodima, što je i razumljivo s obzirom na to da su tada građani imali značajno ograničenu mogućnost kretanja. Takođe, pandemija je uticala na manju iskorišćenost limita po dozvoljenim prekoračenjima i kreditnim karticama, što se može objasniti smanjenom ukupnom potrošnjom usled ograničene mogućnosti kretanja, zatvaranja ugostiteljskih i trgovinskih objekata, kao i nemogućnosti putovanja u inostranstvo. Od jula 2020. godine stvari počinju polako da se normalizuju, gotovinski i stambeni krediti ponovo postaju najtraženiji kreditni proizvodi među građanima, sa stabilnim stopama rasta sve do današnjih dana.
Možemo reći da smo se prilagodili novim okolnostima i da se kreditna aktivnost razvija kao u pretpandemijskom periodu. S druge strane, od početka pandemije štednja građana je konstantno rasla, a naročito ona u domaćoj valuti. Konkretno u Erste banci, prosečan dinarski štedni ulog se uvećao za skoro tri puta u odnosu na prošlu godinu i trenutno iznosi 1.325.000 dinara.
Kako ocenjujete nastavak konsolidacije srpskog bankarskog tržišta? Da li očekujete nove akvizicije i spajanja banaka u narednom periodu?
Trend konsolidacije bankarskog tržišta Srbije je svakako očekivan i može se čak reći da je otpočeo 2005. i 2006. godine ulaskom nekoliko stranih igrača koji su danas vodeće banke u Srbiji. Proces je usporen nakon globalne finansijske krize 2008. godine, pa ponovo nastavljen 2016. godine, otkad se i intenzivirao. Neminovno je da će banke ukrupnjavanjem pokušati da ostvare zadovoljavajuću profitabilnost, boreći se sa konkurentskim pritiscima, kako u tradicionalnom poslovanju, tako i sa eksternim pritiscima fintech kompanija.
Pročitajte još:
Nije lako odrediti optimalan broj banaka, kako za naše, tako i za druga tržišta. Postoje tržišta razvijenija od našeg koja imaju mnogo veći broj filijala po broju odraslih stanovnika, a takođe i onih koji imaju manje. Međutim, na svakom od njih postoji 4-5 dominantnih učesnika u vidu univerzalnih banaka, dok ostali svoje mesto pod suncem pokušavaju pronaći targetiranjem određenih grupa klijenata ili specijalizacijom za određene poslove.
Evropska i američka centralna banka već neko vreme razmatraju nove strategije, razmišlja se o smanjenju obima kupovine obveznica i promeni kamatnih stopa. Koliko još možemo očekivati da traje period takozvanog “jeftinog novca” i niskih kamata?
Američki FED je na novembarskom sastanku sproveo u delo dugo najavljivano smanjenje kvantitativnih olakšica, te uz moguća prilagođavanja na mesečnom nivou proces može biti završen već polovinom 2022. godine. Nakon toga će nastaviti praćenje ključnih parametara ekonomije ili preciznije rečeno – dinamiku oporavka nakon pandemijskog šoka. Prema trenutnim izgledima za 2021. i 2022. godinu, ali i na srednji rok, uslovi za podizanje kamatnih stopa mogli bi se steći krajem trećeg ili početkom četvrtog kvartala 2022. godine. Iako su već gotovo svi zvaničnici FED-a delimično promenili stav o ’dužini trajanja’ trenutnog inflatornog talasa, stav je i dalje da će biti prolaznog karaktera i da će se stabilizovati kada budu uspostavljeni normalni poslovni tokovi.
Srbiji je dovoljno 12 banaka
– Srbija trenutno ima oko 27 filijala na 100.000 odraslih stanovnika, a u skladu sa saturacijom tržišta i dinamikom digitalizacije poslovanja, taj broj će težiti ka 10-15, što odgovara tržištu od nekih 12 banaka. Ako govorimo o kriznim situacijama, manje banke ili banke sa specifičnim poslovnim modelima su uvek podložnije negativnim efektima koji bi u pesimističnim scenarijima mogli naterati akcionare da iniciraju prodaju ili pokušaju da se spoje sa drugom bankom – ističe Carić.
Kada je Evropska centralna banka (ECB) u pitanju, inflacija je takođe percipirana kao prolazni poremećaj, te se predviđa da će se periodi visokih očitavanja uprosečiti sa ranijim slabim inflatornim pritiscima u veoma kratkom roku, a u srednjem roku će se, normalizacijom poslovnih aktivnosti i visokim baznim efektom, inflacija vratiti u ili blizu ciljane vrednosti (dva odsto).
U poslednjim obraćanjima članova saveta guvernera ECB dominira reč ’fleksibilnost’ kojom se uglavnom nagoveštava sudbina programa za kupovinu aktive, odnosno potencijalni obimi i alokacija postojećih programa nakon završetka specijalnog pandemijskog programa za kupovinu obveznica. Time se ponovo sugeriše kontinuirana podrška privredi u evrozoni, a samim tim i produženi period niskih kamatnih stopa. S obzirom na navedena očekivanja u pogledu inflacije, podizanje kamatnih stopa u evrozoni može sačekati još bar dve, možda čak i tri godine.
Tekst je objavljen u drugom broju štampanog izdanja Biznis.rs