Sektor osiguranja nije podlegao negativnim uticajima korona krize

Prednost na tržištu imaće osiguravači koji uključe rizik pandemije

MesečnikNovacOsiguranjePoslovanjeSrbija

21.11.2021 17:04 Autor: Ljiljana Begović 2

Prednost na tržištu imaće osiguravači koji uključe rizik pandemije Prednost na tržištu imaće osiguravači koji uključe rizik pandemije
Svetska kriza i tektonski poremećaji koje je uzrokovala pandemija korona virusa iz korena su promenili navike ljudi, a o konačnim posledicama na ekonomiju tek... Prednost na tržištu imaće osiguravači koji uključe rizik pandemije

Svetska kriza i tektonski poremećaji koje je uzrokovala pandemija korona virusa iz korena su promenili navike ljudi, a o konačnim posledicama na ekonomiju tek će se diskutovati u narednim godinama. Kada je reč o sektoru osiguranja, vanredna situacija u kojoj se našao ceo svet naterala je osiguravajuće kuće da se prilagode novonastalim okolnostima, što je dovelo do ubrzane digitalizacije, online prodaje polisa, ali i procene šteta.

Tako je u Srbiji prošle godine zabeležen čak i mali rast obima premije osiguranja, dok su građani postali svesniji potrebe da se zaštite i obezbede sigurnost sebi i porodici.

Generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije Duško Jovanović kaže za Biznis.rs da se sa ovakvom krizom kakvu je donela pandemija izazvana korona virusom, svet nije sreo u prethodnih 100 godina.

„Uz to, svedoci smo da su prirodne katastrofe, izazvane klimatskim promenama, sve češće i po nekoj statistici štete od tih pojava, na svetskom nivou, rastu po stopi od pet do šest odsto godišnje. Sve to dovelo je do pojačane potrebe ljudi za osiguranjem i sigurnošću“, ističe Jovanović.

Pojačani rizici od gubitka tržišta i smanjenih prihoda

Međutim, to se više ne odnosi samo na uobičajene rizike od prirodnih katastrofa, jer smo postali svesniji rizika po zdravlje i život, sopstvene i bezbednosti porodice i mogućnosti gubitka posla. Zbog toga rastu potrebe, ali i svest ljudi da budu osigurani. Iz ugla kompanija, pojačani su rizici od gubitka tržišta, smanjenih prihoda usled prekida poslovanja i ograničenog kretanja ljudi i protoka roba, potpunog prekida poslovanja ili sajber napada.

Profesor na Univerzitetu „Megаtrend“ zа nаučnu oblаst Osigurаnje, dr Nebojša Žarković, objašnjava da je u vreme pre izbijanja pandemijske krize obim premije osiguranja u svetu bio na uzlaznoj putanji. Međutim, procenjeni obim ukupne svetske premije u 2020. godini smanjen je za 1,3 odsto u poređenju sa 2019. godinom. Istovremeno, kako kaže za Biznis.rs, premija životnih osiguranja je, polazeći od posledica udara korone, bila niža za 4,4 procenta nego prethodne godine.

Foto:Pixabay.com

Iz navedenog se može zaključiti da su životni poslovi bili daleko pogođeniji krizom od neživotnih poslova, gde je čak zabeležen rast od 1,5 odsto, prevashodno kao posledica povećanja cena polisa.

„Iako je pandemija gotovo svima donele probleme i minuse, sektor osiguranja je stabilan i beleži rast. Premija je 2020. godini dostigla nivo od oko 110 milijardi dinara, što je rast od 2,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Pozitivni trendovi nastavljeni su i početkom ove godine pa je na kraju prvog kvartala registrovan rast premije za više od tri procenta u odnosu na isti period godinu dana ranije. Tehničke rezerve, koje pokazuju sposobnost društava da isplaćuju štete, iznose više od 200 milijardi dinara. Sredstva su investirana u skladu sa zakonom i građani ne moraju da brinu da li će osiguravajuća društva biti sposobna da ispunjavaju sve svoje obaveze“, objašnjava Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije, u razgovoru za Biznis.rs.

Upravo je pandemija i situacija opšte nesigurnosti istakla osiguranja kao instituciju koja obezbeđuje sigurnost i preko potrebnu stabilnost i zaštitu.

Članica izvršnog odbora Generali Osiguranja Srbija, Nataša Marjanović, kaže za Biznis.rs da se na samom početku pandemije, gde je malo šta bilo poznato, postavljalo pitanje kako će se klijenti odnositi prema osiguranju.

„Ipak, najveći broj klijenata, a to su upravo građani kod kojih postoji svest o potrebi i značaju zaštite, učvrstilo je uverenje da je doneta prava odluka u smislu blagovremenog razmišljanja o zdravlju, preventivi u segmentu zdravlja i svakako u domenu finansijskog planiranja godina koje dolaze“, navodi Marjanović.

Osiguravajuće kuće pravovremeno reagovale na krizu

Kao i većina sektora, i osiguravajuće kuće su morale da pronađu način da se prilagode novonastalim okolnostima, odnosno “novoj normalnosti”. Digitalizacija i prelazak na online poslovanje su omogućili nesmetan rad većine kuća koje su na vreme uhvatile korak sa vremenom i aktuelnom situacijom.

Kriza nas je naterala da preko noći sprovedemo digitalizaciju. Sada se polise kupuju online, mnoge ne morate da potpišete već se ugovor smatra potpisanim kada platite polisu, štete se prijavljuju, a mnoge i procenjuju online. Kriza je pokazala i da nema uspeha bez prilagođavanja potrebama pojedinca. Osiguravači su to na vreme shvatili i brzom adaptacijom na nove uslove poslovanja i nove potrebe, pokazali fleksibilnost čime je učvršćeno poverenje kod građana. Otuda i rast u kriznoj godini i postepeno menjanje stava građana koji postaju svesniji rizika kojima su izloženi I koji sve više u osiguravačima vide partnera“, navodi Duško Jovanović.

Nataša Marjanović naglašava da je prvi udar korone značio izuzetno smanjenu i gotovo prekinutu mogućnost fizičkog kontakta sa klijentima, koji je uvek od presudnog značaja kada je inicijalno zaključivanje polisa u pitanju.

„S druge strane, industrija osiguranja je pokazala ne samo da može da se prilagodi, nego da može i brzo da se prilagodi, pa su obnove osiguranja, kao i prijave odštetnih zahteva uglavnom vršene digitalnim putem. Nastojimo da budemo brži, jasniji i dostupniji. Fizički kontakti su zamenjeni telefonskom i online komunikacijom. Upravo u ovakvom prilagođavanju i transformaciji vidimo temelje budućeg rada“, objašnjava naša sagovornica.

Ubrzan prelazak na online prodaju polisa

Promene kod osiguravajućih društava su već tu, korona je bila njihov pokretač ili akcelerator. Posle prvobitnog straha od nepoznatog i borbe za očuvanje zdravlja, došlo je do promena navika i prilagođavanja na nove uslove života i rada.

„Iz ugla osiguravača, možda najveća promena je online prodaja proizvoda osiguranja. Taj trend će biti nastavljen i ubrzan, tako da će digitalizacija biti završena brže nego što smo mislili. Oni koji to brže i bolje shvate i sprovedu promene koje su u skladu sa novim očekivanjima kupaca, obezbediće bolju poziciju na tržištu i svetliju budućnost. Pored toga, možemo da očekujemo ponudu novih ili izmenu postojećih polisa koje treba prilagoditi novonastaloj situaciji“, naglašava Duško Jovanović.

Osiguranja isplatila 34 milijarde evra zbog ekstremnih vremenskih neprilika

Izraziti pad iznosa životne premije u svetu tokom prošle godine nastao je zbog nekoliko razloga. Pre svega je na pad uticala veća nezaposlenost i smanjena kupovna moć građanstva. Nezaobilazne su i preniske kamatne stope koje gotovo da brišu privlačnost polisa životnog osiguranja kao sredstva štednje. Prekidi plaćanja premija i propadanje osiguranja su dodatni činioci nepovoljnih kretanja.

Štete usled prirodnih katastrofa predstavljaju nezaobilazan činilac kada govorimo, pre svega, o neživotnim osiguranjima. Godine 2020. takve štete u svetu su po obimu bile natprosečne, što se verovatno može očekivati i u tekućoj godini. Olujni ciklon i potonje razorne poplave koje su pogodile delove zapadne Evrope jula 2021. godine samo u Nemačkoj su prouzrokovali štete procenjene na sedam milijardi evra.

Ekstremne vremenske neprilike nanele su 34 milijarde evra (40 milijardi dolara) globalne štete koje su naplaćene od osiguravajućih društava u prvoj polovini 2021. godine. Događaji širom sveta doveli su do najgoreg početka godine po pitanju prirodnih katastrofa u poslednjoj deceniji.

Suština je da veće šanse da opstanu imaju kompanije koje se brže prilagode novim uslovima poslovanja, novim potrebama kupaca i trendovima i koje ponude proizvode koje će sve te promene ispratiti. Primera radi, povećana je tražnja ljudi za dodatnom finansijskom sigurnošću u slučaju gubitka posla, već su zbog korone promenjene ili će pretrpeti promene polise životnog ili putnog zdravstvenog osiguranja.

Jovanović kaže da očekuje promene u oblasti osiguranja, kako na svetskom, tako i na domaćem tržištu.

„Prednost na tržištu imaće osiguravači koji u pokriće uključe rizik pandemije, što je donedavno gotovo svuda bilo isključenje na koje niko nije obraćao pažnju, navodi Duško Jovanović.

Članica izvršnog odbora Generali Osiguranja Srbija, Nataša Marjanović ocenjuje da još uvek izuzetno retko dolazi do toga da klijenti potpuno samoinicijativno obezbeđuju osiguranje koje nije obavezno.

Digitron i papiri
Foto: Pixabay.com

„Kada je lep dan pomislimo možda na novi bicikl, nove patike ili ručak sa prijateljima. Ne znam da li se neko ikada probudio i pomislio “baš je lep dan, hajde da kupim polisu”. Do ove odluke se dolazi uz kvalitetan razgovor sa agentom osiguranja koji na osnovu dobro ispitanih potreba predlaže najbolje rešenje za klijenta. Naši građani uglavnom nemaju mogućnost da kupe sve polise koje bi im značile, pa je iz tog ugla savetodavna uloga agenta još značajnija da klijent obezbedi polisu koja mu je najpotrebnija. U tom smislu, žargonski rečeno, stvari se ne dešavaju preko noći. Potrebno je još mnogo rada na podizanju svesti i jačanju poverenja, pa upravo iz tog razloga očekujem pre evolutivne, nego revolucionarne promene u industriji osiguranja. Svakako sa rastom dohotka po stanovniku i osiguranje će imati prirodni rast“, smatra Marjanović.

Profesor Nebojša Žarković mišljenja je da su novine u poslovanju osiguravajućih kuća možda već bile nagoveštene u nekim segmentima i pre pandemije korona virusa.

„Možda su izmene, viđenja i novine koje je podstakao jedan virus već bile nagoveštene u dugoročnim razvojnim planovima brojnih osiguravača. Možda se činilo da su stvari složenije i teže ostvarive nego što zaista jesu. Očigledno se pokazalo da je preobražaj najbrži onda kada spoljno stanje to zahteva“, kaže Žarković.

Posledice krize se, naravno, još uvek osećaju i biće potreban određeni vremenski period da se otklone. Procenjene stope rasta svetske premije za 2021. i 2022. godinu se kreću u ravni od oko tri odsto, tako da se očekuje postepeni oporavak. Bilansi osiguravača u svetu su opterećeni isplatama milijardi evra zbog zatvaranja preduzeća, ali su to, u međunarodnim razmerama ipak sitne grane osiguranja. Na položaj osiguravajućih društava dodatno nepovoljno utiču smanjeni prihodi od ulaganja. Osiguravači se nalaze pred izazovima da ublaže posledice pandemije virusa Covid-19, u okviru čega u središte razmatranja dolazi obaranje troškova.

Pojedine vrste osiguranja su, zbog svoje prirode, pretrpele pad premije koji je uslovljen korona krizom. Najveći pad je kod osiguranja putovanja, ali to je bilo i za očekivati, s obzirom na to da skoro nigde nije moglo da se putuje. Pandemija je bila opšta provera sposobnosti svih i ona je do temelja uzdrmala svetsku privredu i društvo. Ponovno uspostavljanje otpornosti na udare zahtevaće znatno veća novčana sredstva, međunarodnu saradnju i jaču društvenu povezanost. Na osiguranju je da se u rastućoj meri oslanja na savremenu tehnologiju i da se digitalizuje u svim delovima posla, održavajući ravnotežu između novih rešenja koja dolaze i dela starih rešenja koja ostaju.

Tekst je objavljen u prvom broju štampanog izdanja Biznis.rs

  • Tina

    21.11.2021 #1 Author

    Osiguranje je korisno

    Odgovori

  • GocaBG

    21.11.2021 #2 Author

    Svest za zivotno osiguranje je upravo korona donela…

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...