Kazne za neobračunavanje minulog rada do dva miliona dinara

Iako je pojam minulog rada kategorija koja je uglavnom vezana za nasleđe bivših socijalističkih zemalja, poput Jugoslavije, u Srbiji se održao i dan-danas.

U jednom periodu zakon je minuli rad odredio samo kao alternativu, nakon čega je, usled velikog nezadovoljstva udruženja zaposlenih, ponovo vraćen kao obavezan.

Advokat Dragana Vidaković u razgovoru za Biznis.rs kaže da zakon ne propisuje mogućnost već obavezu isplate uvećane zarade po osnovu minulog rada.

“Ukoliko je zaposleni ostvario pravo na uvećanu zaradu po osnovu minulog rada, a poslodavac ga ne obračuna i ne isplati, samo poslodavac čini prekršaj zbog kojeg se može kazniti novčanom kaznom u iznosu od čak 800.000 do dva miliona dinara”, objašnjava naša sagovornica.

Takođe, zaposleni kojem nije isplaćena uvećana zarada po osnovu minulog rada, ima pravo da je potražuje sudskim putem.

Kako se obračunava minuli rad?

Minuli rad se obračunava i isplaćuje uz svaku mesečnu zaradu.

“Osnovica za obračunavanje minulog rada je osnovna bruto zarada, u koju ne ulaze uvećanja zarade po osnovu prekovremenog rada, rada noću, rada za vreme praznika, pa ni po osnovu minulog rada. Takođe, u osnovicu za obračun minulog rada ne ulaze ni naknade kao što su topli obrok, regres, prevoz. Dakle, osnovicu predstavlja samo osnovna zarada zaposlenog”, naglašava Vidaković.

Iznos za koji se na godišnjem nivou uvećava zarada po osnovu minulog rada naziva se koeficijent minulog rada. Zarada se uvećava po osnovu minulog rada za minimum 0,4 odsto od bruto osnovne zarade za svaku navršenu godinu.

“Međutim, 0,4 procenta od bruto osnovne zarade jeste minimalni koeficijent minulog rada. To je ono ispod čega poslodavac ne može ići. Sa druge strane, poslodavac svojim pravilnikom o radu ili ugovorom o radu sa zaposlenim, može odrediti i koeficijent viši od 0,4 odsto”, navodi Dragana Vidaković.

Kada je reč o obračunu minulog rada, zaposleni se često pitaju da li se minuli rad računa samo za vreme koje je radnik proveo kod jednog poslodavca.

“Kada je u pitanju vreme provedeno na radu, računa se samo rad kod poslodavca koji obračunava i isplaćuje minuli rad, kao i kod poslodavaca koji su povezane firme sa postojećim poslodavcem. Pod povezanim licima (firmama) smatraju se kako firme povezane istim vlasnikom, tako i firme u pravnom sledbeništvu, u smislu da je došlo do statusne promene kojom se jedna firma pripojila drugoj”, objašnjava Vidaković.

Kod utvrđivanja minulog rada ključni iskaz je ostvarena puna godina rada kod istog poslodavca. Zakon u tom smislu definiše poslodavca kao rezidenta ili nerezidenta, odnosno pravno ili fizičko lice koje zapošljava jedno ili više lica.

Prema odredbama Zakona o radu, zaposleni koji ostvaruje minimalnu zaradu takođe ima pravo na uvećanje po osnovu minulog rada.