Kazne za poslodavce od million dinara za izostanak bezbednih uslova rada

Ukoliko poslodavac zaposlenom ne obezbedi rad na mestu gde su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, može da plati kaznu od 800.000 do million dinara. Za isti prekršaj novčanom kaznom od 400.000 do 500.000 dinara kazniće se poslodavac koji je privatni preduzetnik.

Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu poslodavci su dužni da zaposlene osiguraju od povreda i profesionalnih oboljenja zbog naknade štete. Poslodavac ima obavezu da radnike osigura od smrti usled nesrećnog slučaja i trajnog gubitka radne sposobnosti, odnosno invaliditeta.

Iz ministarstva za rad, zapošljavanjе, boračka i socijalna pitanja za naš portal kažu da je Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu propisano da se pod bezbednošću i zdravljem na radu podrazumeva obezbeđivanje takvih uslova kojima se, u najvećoj mogućoj meri, smanjuju povrede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i koji pretežno stvaraju pretpostavku za puno fizičko, psihičko i socijalno blagostanje zaposlenih.

“Poslodavac je dužan da, prilikom organizovanja rada i radnog procesa, obezbedi preventivne mere radi zaštite života i zdravlja zaposlenih kao i da za njihovu primenu obezbedi potrebna finansijska sredstva. Preventivne mere poslodavac obezbeđuje pre početka rada zaposlenog, u toku rada, kao i kod svake izmene tehnološkog postupka. Poslodavac je u obavezi da izborom radnih i proizvodnih metoda obezbedi najveću moguću bezbednost i zaštitu zdravlja na radu, zasnovanu na primeni propisa u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, radnog prava, tehničkih propisa i standarda, propisa u oblasti zdravstvene zaštite, higijene rada, zdravstvenog i penzijskog i invalidskog osiguranja”, objašnjavaju iz Ministarstva.

Kada je reč o riziku na radu, misli se na rizik koji se javlja na radnom mestu, koji ugrožava život i zdravlje zaposlenog pri obavljanju poslova, pa se takav rizik definiše kao profesionalni rizik. Procena rizika predstavlja najznačajniju obavezu poslodavca u pogledu bezbednosti i zdravlja na radu.

Procena rizika trebalo bi da se vrši pre početka rada, u toku rada kao i u svakom slučaju kada zbog izmena uslova rada može doći do pojave novog rizika ili promene stepena utvrđenog rizika. Procena rizika kao preventivna aktivnost značajna je zbog toga što se vrši za svako radno mesto na osnovu opasnosti utvrđenih na radnom mestu i u radnoj sredini i mogućeg uticaja na zaposlenog na tom radnom mestu.

Zakonska je obaveza da svaki poslodavac donese akt o proceni rizika za sva radna mesta u radnoj okolini, kao i način i postupak procene rizika od nastanka povreda na radu ili oštećenja zdravlja, odnosno oboljenja zaposlenog na radnom mestu i u radnoj okolini, kao i način i mere za njihovo otklanjanje.

“Procena rizika jeste proces sistematskog evidentiranja i procenjivanja svih faktora rizika u procesu rada koji mogu uzrokovati nastanak povrede na radu ili profesionalne bolesti koji ima za cilj da se utvrde način i mere za smanjenje ili otklanjanje rizika. Jedan od koraka iz kojih se sastoji proces procene rizika je utvrđivanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini koji zavise od niza faktora kao što su oprema za rad koja se koristi, objekti, tehnologija, organizacija rada”, navode iz Ministarstva.

Prema rečima naših sagovornika postoji isključiva odgovornost poslodavca u tom smislu, odnosno poslodavac se ne oslobađa obaveza i odgovornosti u vezi sa primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu određivanjem drugog lica ili prenošenjem svojih obaveza i odgovornosti na drugo lice. Poslodavac ima obavezu da obezbedi da radni proces bude prilagođen telesnim i psihičkim mogućnostima zaposlenog, a radna okolina, sredstva za rad i sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu da ne ugrožavaju bezbednost i zdravlje zaposlenog.

Osiguranja rada od kuće

Mnogi zaposleni koji, kako zbog pandemije, tako i zbog uslova rada veći deo posla obavljaju od kuće, nisu sigurni da li je poslodavac dužan da plaća njihovo osiguranje od povreda na radu, s obzirom da rad obavljaju van kancelarija.

Iz Agencije DND TOP osiguranje za naš portal kažu da je poslodavac dužan da svakog zaposlenog osigura od povreda na radu, bez obzira da li radi u kancelariji ili van poslovnog prostora.

Zaposleni je uglavnom kolektivnim osiguranjem osiguran za povrede koje nastanu prilikom pada, strujnog udara, opekotine, prelome kostiju, posledice delovanja štetnih hemijskih ili nekih drugih isparenja.

Ako vas je poslodavac osigurao, važno je da saznate da li ste osigurani i kada niste na poslu. Ako se povredite na putu do posla (van radnog mesta), a poslodavac vas je osigurao i van radnog mesta, imate pravo na naknadu štete, jer je povreda nastala na putu do posla.

„Mnogi i ne znaju da li ih je i od čega osigurao poslodavac. Tako i ne ostvaruju pravo na naknadu štete, ukoliko im se dogodi nesrećni slučaj. Radnik koji je osiguran i van radnog mesta, ima pravo na nadoknadu, čak i ako se povredi dok posao obavlja od kuće ili sa nekog drugog mesta“, navode iz Agencije DND TOP osiguranje.