Klaster nekretnine: Stabilizacija cena nekretnina u ovoj godini

Predstavnici agencija za nekretnine u Srbiji očekuju da će se ove godine stabilizovati tržište nekretnina, i ne predviđaju tako drastičan rast cena, a Narodna banka Srbije (NBS) poručuje da građani treba da budu obazrivi prilikom uzimanja ovih kredita i imaju u vidu da se kamatne stope u toku perioda otplate mogu značajno promeniti, kao i da vode računa da njihovi prihodi u što većoj meri budu usklađeni sa obavezama koje će im dospevati po ovom osnovu u budućnosti.

Predsednik Upravnog odbora Klastera nekretnina Nenad Đorđević izjavio je za Tan‌jug da je smanjena stopa odobrenih stambenih kredita za prethodnu godinu, ali ne drastično kao što se navodi u javnosti, jer je prema podacima Republičkog geodetskog zavoda u 2020/21. godini stopa odobrenih stambenih kredita bila 30,31 odsto, a u 2022. godini 26 odsto, prenosi Dnevnik.

„To smanjenje prvenstveno je uzrokovano ratom u Ukrajni i rastom euribora. Sa druge strane, opet zbog neizvesnosti i straha, dosta građana novac sa štednje usmerava na kupovinu nekretnina, uzimajući u obzir da su prošle godine značajno porasle zakupnine zbog dolaska ruskih i ukrajinskih državljana, i taj vid ulaganja postao je rentabilniji, jer omogućava veći prinos i povraćaj investiranog nego ranije“, objašnjava Đorđević.

Prema njegovim rečima postoji potražnja za stambenim kreditima, koja je uzorkovana rastom euribora i klimom u društvu koja je vezana za rat u Ukrajni. Vlada neizvesnost jer ljudi ne znaju šta da očekuju u narednih godinu do dve u globalnoj ekonomiji.

„I psihološki faktor tu dosta utiče, međutim, naše tržište u odnosu na tržište na Zapadu nije mnogo zavisno od stambenih i drugih kredita kojima se finansira kupoprodaja nepokretnosti. To je zbog toga što je i ranije, u vreme kada je učešće kredita u finasiranju kupoprodajnih transakcija na tržištu nekretnina bilo najviše, a ipak nije prelazilo 14,15 procenata u ukupnom broju transakcija, koje se odvijaju na tržištu nekretnina, dok je na Zapadu i u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) od 80 do 90 odsto“, naglasio je Đorđević.

Kako kaže, to je slučaj jer je naše tržište investiciono, a naši prodavci kada prodaju neku nekretninu ne žele da taj novac ulažu u neki drugi vid štednje, nego dalje kupuju nekretnine i to generiše tražnju na domaćem tržištu.

„Kada građani razmišljaju o uzimanju stambenih kredita, razmišljaju o kamatama, međutim treba da obrate pažnju na cene nekretnina na tržištu. Ako trzište raste, kao što je to bila situacija dosad, i rast kamata neće biti značajan trošak, zbog toga što ako građani ne kupe nekretninu, nego čekaju dalje sa kupovinom, u tome koliko porastu cene nekretnina izgubiće mnogo više nego što će određen period plaćati veću kamatu, zbog veće bazne kamate, odnosno euribora, koji na ovom nivou može da ostane najviše dve, tri godine, a ako plate stan skuplje za šest meseci, godinu dana, 20.000 ili 30.000 evra, to je mnogo veći trošak, nego da se sada malo nepovoljnije zaduže“, obrazložio je Đorđević.

On je istakao da je promet isti kada je u pitanju i starogradnja i novogradnja, zato što u starogradnji postoji velika ponuda, a i određen broj kupaca zbog lokacije i cene bira starogradnju, dok mlađi i kupci iz inostranstva žele da kupe nekretninu u novogradnji.

Iz Narodne banke Srbije za Tan‌jug kažu da je prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene evroindeksirane stambene kredite u januaru iznosila 5,4 odsto, i u odnosu na januar 2022. godine viša je za 2,9 procenata, što prati rast euribor stopa, za koje su kamatne stope na ove kredite najčešće vezane.

Oni ističu da su stambeni krediti najviše doprineli rastu ukupnih kredita stanovništva u prošloj godine, a krajem 2022. godine njihovo učešće u ukupnim kreditima stanovništvu premašilo je 40 odsto.

„U 2022. godini stanovništvo je uzelo 127,6 milijardi dinara novih stambenih kredita, što je svega 8,4 procenata manje u poređenju sa rekordnom 2021. godinom, kada su kamatne stope na nove stambene kredite bile na najnižem nivou. Rezultati ankete o kreditnoj aktivnosti banaka ukazuju da je tražnja stanovništva za stambenim kreditima u prethodna dva tromesečja smanjena u određenoj meri zbog rasta kamatnih stopa, kao i rasta cena nepokretnosti, ali podaci o ostvarenom rastu stambenih kredita, kao i obimu uzetih kredita, za sada to ne pokazuju“, izjavili su u NBS.

Dodaju da, u pogledu valute u kojoj se uzima stambeni kredit, preporuka je da klijenti pre svega uzmu u obzir valutu u kojoj se ostvaruju prihodi, i da je omogućeno učešće za prvu nekretninu od 10 odsto.

„Odlukom NBS je u junu 2020. godine omogućeno finansiranje kupovine prve stambene nepokretnosti kreditom uz učešće od 10 odsto, budući da je propisano da banka može fizičkom licu odobriti stambeni kredit za kupovinu prve stambene nepokretnosti koji je obezbeđen hipotekom na nepokretnosti pod uslovom da je obezbedila da iznos tog kredita nije veći od 90 odsto vrednosti te nepokretnosti. Nije reč o privremenoj meri, već o trajnom sistemskom rešenju, i banke mogu ovu mogućnost da iskoriste i uvrste ovakve kredite u svoje ponude“, istakli su u NBS.

Iz NBS navode da postoje određeni podsticaji za uzimanje stambenih kredita i od strane Vlade Srbije, a odnose se na podršku porodici sa decom pri kupovini prve nepokretnosti pod predviđenim uslovima.

„NBS je usvojila mere usmerene na olakšavanje uslova otplate stambenih kredita građanima, čime se banke dalje podstiču da produže rok otplate stambenih kredita za dodatnih pet godina u odnosu na inicijalno ugovoren rok. NBS je u prethodnom periodu preduzela više aktivnosti kako bi i u uslovima krize građani tradicionalno ostali uredne platiše po kreditima i dodaju da se nadaju da će se nastaviti povoljan trend u stambenim kreditima, kao i da će građani biti obazrivi u pogledu zaduživanja, kao dosad, jer se radi o zaduživanju na duge rokove“, naglasili su iz NBS-a.