Koliko će domaćine koštati Olimpijske igre?

Svečano otvaranje Olimpijskih igara u Tokiju uključilo je kabuki (tradicionalna japanska pozorišna forma), vatromet i skoro prazan stadion. Olimpijske igre i dalje se nazivaju “Tokio 2020“, upkos tome što je 2021. godina. One se održavaju u senci pandemije, bez navijača i uobičajene pompe, a sam sport kao da je ostao u drugom planu. Na novčani profit se ne računa, sabiraju se gubici.

Ekonomisti ne veruju da bi Japan mogao da nadoknadi troškove organizacije Olimpijskih igara, koje su neki stručnjaci procenili na oko 35 milijardi dolara, prenosi MarketPlace. Zvanično se operiše troškom od 25 milijardi dolara. Pandemija je potopila nade da će biti bilo kakve zarade od Igara. Pored toga, one se održavaju u atmosferi oštrog protivljenja Japanaca, koji nisu želeli „igranje“ sa pandemijom.

Neke ankete pokazale su da je više od 80 odsto ispitanih bilo protiv održavanja Olimpijskih igara, dok je u delovima Japana na snazi vanredno stanje kao odgovor na pandemiju. Međunarodni olimpijski komitet (MOK) često je isticao blagodeti koje zemlje domaćini dobijaju, poput jačanja turizma ili sportskog nasleđa, ali ovoga puta to je izostalo.

Od toga u Japanu nema ništa, pa je pravo pitanje ono koje postavlja South China Morning Post – koja je cena koju plaća domaćin Olimpijskih igara? Troškovi nekoliko poslednjih organizovanja OI popeli su se na vrednost celokupne ekonomije neke male zemlje. OI nisu jeftine, a grad domaćin mora da izdvoji milijarde za stadione, infrastrukturu, osoblje i zabavu prema uslovima koje određuje MOK.

Budžet za OI u Tokiju porastao je na 15,4 milijarde dolara, što je dvostruko više od planiranih 7,5 milijardi dolara iz 2013. godine kada je glavni grad Japana izabran za domaćina. Tokio je 2013. godine slavio domaćinstvo OI, ali račun za organizaciju najvećeg sportskog događaja bez gledalaca i nakon odlaganja zbog pandemije, prema reviziji japanske vlade, premašio je 25 milijardi dolara.

Većinski deo finasijskog tereta, oko 55 odsto, pada na japanske poreske obveznike. Ostatak se finansira privatno, od sponzora, MOK i prodaje ulaznica. Budući da se OI u Japanu održavaju bez gledalaca, neprodate ulaznice su čist gubitak od oko 800 miliona dolara. Samo jednogodišnje odlaganje OI donelo je 2,8 milijardi dolara dodatnih troškova.

Čak i pre pandemije, organizatori su se borili da ne probiju troškove, a MOK je 2017. godine insistirao na daljim smanjenjima budžeta, strahujući da bi spiralni troškovi mogli da odbiju eventualne buduće gradove kandidate. Nacionalni stadion na kojem je održana ceremonija otvaranja OI koštao je oko 1,4 milijarde dolara, a plivački centar 542 miliona dolara.

Organizatori prethodnih OI u Rio de Žaneiru potrošili su 2,06 milijardi dolara na sportske objekte, od ukupnog budžeta organizacije od 13,2 milijarde dolara. Sportski ekonomisti ocenjuju da novac potrošen na stadione, hale i druge sportske objekte nije investicija koja donosi povrat, jer od njih kasnije nema koristi. Za razliku od domaćina prošlih Olimpijskih igara, Tokio od njih neće imati koristi ni dok traju Igre.