Koliko su banke u Srbiji stabilne?

Izvršni odbor Narodne banke Srbije usvojio je prošle nedelje Odluku o privremenoj meri koja se odnosi na izračunavanje kapitala banke. Novom odlukom data je mogućnost bankama da ublaže negativne efekte promene cena hartija od vrednosti na kapital, nastale usled poremećaja na globalnim finansijskim tržištima.

Iako na korisnike bankarskih usluga ova odluka ne utiče direktno, profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da ona ipak ima posredan uticaj i da je najpre podsticaj za stabilnost bankarskog sektora u Srbiji.

“Stabilnost banke meri se kroz koeficijent kapitalne adekvatnosti, prema standardima i aktuelnom Bazelu III. Ova odluka omogućava takav tretman jer će manje biti dugoročno rezervisanje i kapitalna adekvatnost će se ukopiti u te standarde, biće na višem nivou gledano i za prosek bankarskog sektora u Srbiji i naravno pojedinačno za većinu banaka”, ističe Grubišić.

Kada je reč o stabilnosti banaka, naš sagovornik navodi da je kod nas koeficijent kapitalne adekvatnosti zaista dobar i dosta preko standarda, zato veruje da globalni poremećaji ne bi ugrozili bankarski sektor.

“Regulator (centralna banka) je uradio svoje kako bi dao podsticaj i to je rađeno i ranije različitim tretmanima, promenom klasifikacije kada je bilo problema sa lošim potraživanjima (NPL) opet sa istim tim ciljem – da se pomogne bankarskom sektoru i da ti parametri ostanu na poželjnom nivou radi stabilnosti”, dodaje on.

Kako objašnjava profesor Beogradske bankarske akademije, kada je stabilnost banaka dobra ostavlja se mogućnost za veću kreditnu aktivnost i relativno povoljnije kamate.

“Iako je ova odluka nešto što je samo između centralne banke i bankarskog sektora, kada je stabilnost dobra onda i banke mogu da imaju relativno niže kamate i ne postoji tako izražen rizik nestabilnosti, što je vrlo bitno. To je onda ipak posredno dobro i za korisnike”, zaključuje Grubišić.

Privremena mera NBS odnosi se na dužničke hartije od vrednosti čiji su izdavaoci Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, a koje se vrednuju po fer vrednosti kroz ostali rezultat u skladu sa Međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja 9. Banke će ovu meru moći da primenjuju do 31. decembra ove godine.

Pored ublažavanja negativnih efekata promene cena hartija od vrednosti na kapital banaka, navedenom merom NBS nastoji da podstakne banke da kupljene hartije od vrednosti Republike Srbije zadrže u svojim portfolijima, da otvori prostor za nova ulaganja banaka u ove hartije i da doprinese oslobađanju kapaciteta banaka za nastavak kreditne aktivnosti, naročito u segmentu privrede, sa ciljem očuvanja domaće privredne aktivnosti.

Izražena globalna neizvesnost koja je posledica niza faktora – od još uvek aktuelne pandemijske krize, preko zaoštrene energetske situacije, usporenih lanaca snabdevanja i globalnih inflatornih pritisaka, a naročito usled trenutne geopolitičke krize vezane za Ukrajinu, i pooštravanja monetarnih politika vodećih centralnih banaka, doveli su do rasta kamatnih stopa na međunarodnom finansijskom tržištu.

„To se u određenoj meri prenelo i na domaće finansijsko tržište, manifestujući se kroz znatniji rast stopa prinosa, odnosno pad cena, pre svega državnih hartija od vrednosti, a koje se u znatnom iznosu nalaze u bilansima banaka kao investitora u te hartije. Imajući to u vidu, Narodna banka Srbije je prepoznala potrebu za donošenjem propisa privremenog važenja radi očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije”, navodi se u saopštenju NBS.

Na ovaj način Narodna banka Srbije stvara ravnotežu između pooštravanja monetarnih uslova, neophodnog kako bi se ograničili efekti inflatornih pritisaka na svetskom i domaćem tržištu, i stimulisanja kreditne aktivnosti banaka radi nastavka podrške realnom sektoru i daljem privrednom rastu.