Koliko su QR kodovi bezbedni za potrošače u Srbiji?

Tehnologija QR kodova postoji skoro 30 godina, ali je svoju masovnu primenu doživela sa razvojem beskontaktnog plaćanja. Reč je o šifrovanoj informaciji koju softver prepoznaje upotrebom kamere na pametnom uređaju. Danas se koristi za učitavanje informacija o proizvodu, plaćanje robe, identifikaciju osoba, dokumenata i računa. Uprkos ogromnim mogućnostima primene, potrošači u Srbiji još uvek imaju sumnje u efikasnost i sigurnost QR kodova.

Učitavanje svakog QR koda donosi potencijalnu opasnost za korisnike pametnih uređaja, jer može pokrenuti preuzimanje softvera koji ugrožava bezbednost vlasnika. Ipak, stručnjaci kažu da QR kodovi samo u teoriji postaju sredstvo za praćenje ponašanje kupaca i ugrožavanje njihove bezbednosti.

„Moguće je ubaciti virus u telefon ili neki drugi uređaj kroz QR kod. Ipak, za tako nešto potreban je visok nivo znanja. Treba napomenuti da virusi koji se ubacuju kroz QR kod teško prolaze sve savremene antivirus zaštite instalirane na kompjuterima i telefonima“, objašnjava za Biznis.rs Marko Petković, e-commerce ekspert kompanije Butterfly IT solutions.

U Srbiji moguće plaćanje pomoću QR koda

Instant plaćanja koja se realizuju mobilnim telefonom već neko vreme su praksa u našoj zemlji. Narodna banka Srbije uvela je dva načina plaćanja pomoću QR koda. IPS POKAŽI omogućava da korisnik preko aplikacije mobilnog bankarstva generiše IPS QR kod koji pokaže trgovcu. Plaćanje se izvršava automatski posle skeniranja koda. Drugi proces je IPS SKENIRAJ pri kojem trgovac generiše IPS QR kod, koji stavlja na uvid kupcu. Potrošač skenira kod, a potom jednim klikom odobrava plaćanje.

„Obe metode zasnivaju se na skeniranju IPS QR koda, što je beskontaktno plaćanje. Ova vrsta transakcija potvrđuje se PIN-om ili drugim elementom zaštite. U ovom trenutku više od 2 miliona korisnika ima aplikaciju mobilnog bankarstva i njihov broj konstantno raste. Sve veći broj trgovaca omogućava instant plaćanje na svojim prodajnim mestima, jer su prepoznali pogodnosti koje im instant plaćanje donosi“, navode iz Narodne banke Srbije.

Razvoj različitih usluga koje banke nude korisnicima u okviru mobilnih aplikacija usloviće i dalji rast upotrebe aplikacija mobilnog bankarstva, ali i instant plaćanja.

„Plaćanje računa za utrošenu električnu energiju, telekomunikacionih usluga može se obaviti skeniranjem posebnog NBS IPS QR koda koji se nalazi na tim računima. Pored dostavljanja računa na papiru, korisnici mogu izabrati opciju da im se račun dostavlja putem maila. Zatim se izvršava instant plaćanje jednostavnim skeniranjem NBS IPS QR koda koji se nalazi na računu“, kažu iz NBS.

Potrošači se teško navikavaju na pogodnosti instant plaćanja

QR kodovi se, osim u maloprodajama, mogu koristiti svuda gde je postoji opcija brzog plaćanja na osnovu učitavanja koda. Posredstvom pametnog uređaja selektuje se proizvod, a potom prebacuje na listu željenih artikala.

„Jedan od noviteta su i vizit karte koje imaju QR kodove. One usmeravaju korisnika na sajt ili internet adresu do koje se stiže bez ukucavanja adrese u pretraživaču. NIS je na svojim pumpama uključio opciju identifikacije benzinske stanice gde se gorivo sipa i plaća putem aplikacije, bez ulaska u objekat“, objašnjava Marko Petković.

Aplikacija je povezana sa bankovnim računom kupca, a plaćanje se posle skeniranja QR koda obavlja jednim klikom. QR kodovi su zapravo korisni gde god je potrebno nešto uraditi instant, kako bi se smanjila interakcija, broj klikova. Sve neophodne informacije koje olakšavaju kupovinu i interakciju sa sajtom dostupne su u najkraćem roku.

„Kod nas ova tehnologija nije u potpunosti iskorišćena, jer najveći broj ljudi ne veruje u njenu efikasnost. Ne koriste se dovoljno ni prednosti online kupovine. U prilog tome govori i činjenica da je NIS imao ozbiljnu kampanju kako bi pokrenuo ljude da sipaju gorivo bez ulaženja u benzinsku stanicu. Potrošači sada imaju mogućnost da sami sipaju gorivo, plate i nastave putovanje. Korišćenje QR kodova nije na nivou na kojem bi trebalo da bude, ali idemo ka tome da i ovu tehnologiju prihvatimo“, zaključuje Petković.