Koridori Srbije na vrhu liste najzaduženijih preduzeća u Srbiji

Lista domaćih kompanija koje su imale najveća dugoročna zaduženja na kraju 2021. godine pokazuje da su na prvih pet mesta plasirana državna preduzeća ili ona u kojima država ima veliko učešće. Osim toga, među ovim dužnicima posebno se ističu energetske kompanije, dva telekomunikaciona operatora, kao i preduzeća koja se bave građevinskom infrastrukturom, pre svega putnom.

Kao dokaz ove tvrdnje, na prvom mestu našlo se preduzeće Koridori Srbije, sa dugoročnim dugom od čak 146,5 milijardi dinara (146.501.913.000 dinara, odnosno 1.245.954.214,12 evra). Ovaj dug Koridori su tokom 2021. godine uvećali za dodatnih 100 miliona evra.

Povrh toga, Koridori imaju i kratkoročne dugove od oko 25,2 miliona evra, što je doduše značajno manje od 59,3 miliona godinu dana ranije. Međutim, godišnji finansijski izveštaj pokazuje da ovo preduzeće ima gotovinskih sredstava, odnosno obrtni kapital tek nešto viši od sume dovoljne da pokrije kratkoročne dugove, pa je stoga i njegov racio likvidnosti približan nuli.

U stavkama godišnjeg finansijskog izveštaja Koridora Srbije za dugoročna zaduženja stoji da su u pitanju “dugoročni krediti i ostale dugoročne obaveze prema matičnim, zavisnim i ostalim povezanim licima u zemlji”. Šta to tačno znači?

Koridori Srbije su prošle godine najveći kredit uzeli od investicione banke JP Morgan Chase u vrednosti od 431,7 miliona evra za potrebe gradnje takozvanog Moravskog koridora, odnosno deonice Pojate-Preljina. Taj novac većinom je otišao u ruke kompanije Bechtel Enka, osnovane upravo u te svrhe od strane čuvenog američkog graditelja, što zauzvrat objašnjava i njene dobre finansijske rezultate prošle godine.

Domaće kompanije sa najvećim dugoročnim dugovanjima u 2021. godini
Ime kompanije	Dugoročne obaveze	Kratkoročne obaveze
KORIDORI SRBIJE DOO BEOGRAD	146.501.913.000	2.969.639.000
Telekom Srbija a.d., Beograd	125.338.763.000	107.129.278.000
JP EPS BEOGRAD	92.782.294.000	153.585.110.000
BELGRADE AIRPORT	83.048.000.000	4.626.252.000
NIS A.D. NOVI SAD	72.285.396.000	62.777.014.000
SERBIA ZIJIN COPPER DOO	59.064.302.000	46.301.636.000
JP SRBIJAGAS NOVI SAD	48.725.395.000	98.634.940.000
ZASTAVA AUTOMOBILI AD KRAGUJEVAC – U STEČAJU	45.628.078.000	11.545.736.000
SBB DOO BEOGRAD	36.411.402.000	7.664.306.000
Serbia Zijin Mining d.o.o.	29.488.471.000	13.037.385.000
INTERKOMERC AD BEOGRAD	28.969.238.000	18.359.000
JP PUTEVI SRBIJE	28.719.014.000	93.705.710.000
Mei Ta Europe d.o.o.	27.890.512.000	2.686.087.000
BW Galerija d.o.o.	27.834.451.000	4.651.485.000
AD IMLEK	26.527.626.000	6.504.631.000
WEBG DOO BEOGRAD	23.809.407.000	2.846.743.000
Beo Čista Energija d.o.o.	23.562.058.000	11.864.826.000
Mercator-S doo	23.238.843.000	29.762.284.000
Linglong International Europe d.o.o. Zrenjanin	22.340.599.000	28.828.292.000
Gazprom energoholding Serbia TE-TO Pančevo d.o.o.	18.385.968.000	2.457.490.000
Podaci u dinarima

Ekonomista Saša Đogović u razgovoru za Biznis.rs napominje da struktura naše liste najzaduženijih preduzeća u Srbiji jasno pokazuje da njom dominiraju javna i državna preduzeća.

“Imamo suštinski neefikasnu državu, gde se u radu ovih kompanija oslikava neselektivan odabir kadrova. Najbolji pokazatelj lošeg upravljanja javnim resursima je EPS koji je godinu dana ranije imao najveći prihod i dobit, a sada iskazuje ogromne gubitke, što pokazuje da u njemu nije bilo blagovremenih investicija i održavanja, i sav dobitak bio je isključivo upumpavan”, objašnjava Đogović.

Na spisku dvadeset dugoročno najzaduženijih kompanija (sa dodatnom kolonom u kojoj su prikazani i njihovi kratkoročni dugovi u 2021. godini) po delatnostima, osim građevinskih firmi izdvajaju se energetska i rudarska preduzeća (NIS, EPS, Zijin, Srbijagas, Gazprom Energoholding), ali su prisutni i telekomunikacioni operateri Telekom Srbija i SBB.

Kada su u pitanju ovi potonji, u domaćoj javnosti se dosta pisalo o tržišnom ratu dve velike kompanije, a zajmovi koje su uzimali preusmeravani su u svrhu širenja i modernizovanja njihovih mreža, ali i ponude kvalitetnog medijskog sadržaja, s tom razlikom da Telekom svoje kredite otplaćuje u suštini novcem poreskih obveznika.

Prema podacima iz godišnjih finansijskih izveštaja kojima raspolaže CompanyWall, među ostalim kompanijama sa liste Top 20 zaduženih kompanija nalazi se beogradski Webg koji se bavi izgradnjom vetroparkova, u stoprocentnom vlasništvu kompanije Tesla Wind, koja je opet u većinskom vlasništvu državnog fonda Masdar iz Abu Dabija.

Tu su još i akcionarsko društvo Interkomerc koje trguje na veliko električnim aparatima za domaćinstvo i čiji direktor Goran Perčević je bio hapšen i pod istragom pre nekoliko godina zbog obmane poverilaca, te BW Galerija koja iznajmljuje i upravlja nekretninama u okviru projekta Beograd na vodi, beogradska mlečna industrija AD Imlek, maloprodajni lanac Mercator-S, kao i preduzeće Beo Čista Energija, koje je u suvlasništvu japanskih i francuskih kompanija, a kao partner Grada Beograda upravlja prestoničkom deponijom u Vinči.

Kada je reč o prezaduženim preduzećima koja posluju u Srbiji a u privatnom su vlasništvu, naš sagovornik je posebno istakao primere kineskih rudarskih kompanija.

“Zijin je dosta ulagao u proširenje svojih kapaciteta, pa pretpostavljam da će ove godine zabeležiti znatno bolje rezultate jer će se na njegovo poslovanje odraziti i visoka cena bakra na svetskim tržištima”, komentariše Saša Đogović.

Prema njegovim rečima, kreditna zaduživanja Beo Čiste Energije posledica su najavljenog finansiranja u spalionicu i modernizovanje deponije u Vinči, dok Zastava automobili u stečaju predstavlja ostatke iz nekog ranijeg vremena, i kreće se ka sigurnoj likvidaciji.