Koje kompanije u Srbiji su ostvarile najveći profit u 2021. godini?

Na listi najvećih dobitaša za 2021. godinu u fokusu su se našle kompanije iz rudarskog i energetskog sektora, dve firme iza kojih stoje strani kineski investitori, kao i telekomunikacioni operatori, duvanske kompanije, ali i IMT – Industrija motora i traktora AD, koja je u stečaju.

Prvo mesto na listi kompanija koja je ostvarila najveći profit u toku prošle godine zauzela je kineska firma Serbia Zijin Mining d.o.o sa 35,04 milijardi dinara. Na drugom mestu nalazi se MK Group, koja je u 2021. godini zabeležila neto dobit od 28,5 milijardi dinara, dok je na trećoj poziciji Naftna industrija Srbije (NIS) sa profitom od 27,28 milijarde dinara, prema podacima kojima raspolaže bonitetna kuća CompanyWall na osnovu rezultata iz godišnjih finansijskih izveštaja.

Četvrta na listi dobitaša je kompanija Serbia Zijin Copper d.o.o, koja posluje u sastavu Zijin Mining grupe i koja je ostvarila dobit od 27,04 milijarde dinara, dok je na petom mestu HBIS Group Serbia Iron & Steel d.o.o, firma koja se bavi proizvodnjom sirovog gvožđa, čelika i ferolegura, koja je prošle godine zabeležila profit od 23,5 milijardi dinara.

Telekom Srbija AD nalazi se na šestom mestu po ostvarenoj dobiti u prošloj godini sa 15,3 milijarde evra, dok manji profit beleži Yettel d.o.o koji je ostvario 8,9 milijarde i A1 sa 7,3 milijarde dinara.

Među prvih 20 kompanija koje su ostvarile najveći profit nalazi se i Tigar Tyres d.o.o, Coca-Cola HBC, Philip Morris Operations, JT International a.d. Senta, kao i pomenuti IMT u stečaju, koji je prema godišnjem finansijskom izveštaju ostvario dobit od 5,05 milijardi dinara.

Top 20 domaćih kompanija po ostvarenoj dobiti u 2021. godini
Ime kompanije	Ostvarena dobit u 2021. godini (u dinarima)
Serbia Zijin Mining d.o.o.	35.048.909.000
MK GROUP DOO BEOGRAD	28.506.016.000
NIS A.D. NOVI SAD	27.288.164.000
SERBIA ZIJIN COPPER DOO	27.041.920.000
HBIS GROUP Serbia Iron & Steel d.o.o. Beograd	23.549.662.000
Telekom Srbija a.d., Beograd	15.302.070.000
TIGAR TYRES DOO	9.271.255.000
Yettel d.o.o.	8.930.271.000
COCA-COLA HBC – SRBIJA DOO ZEMUN	7.727.315.000
A1 SRBIJA	7.306.878.000
Philip Morris Operations	6.360.907.000
ABL SOLVENT d.o.o.	6.314.983.000
HIP-PETROHEMIJA DOO PANČEVO	5.493.125.000
Tasyapi Insaat Taahhut Sanayi ve Ticaret A.S. Ogranak Beograd-Savski Venac	5.247.233.000
DUŽNIK STEČAJNE MASE: INDUSTRIJA MAŠINA I TRAKTORA AD, BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) – U STEČAJU	5.056.320.000
CHINA RAILWAY INTERNATIONAL CO., LTD. SERBIA OGRANAK BEOGRAD	5.036.038.000
CETIN d.o.o.	5.030.250.000
JT INTERNATIONAL AD SENTA	4.929.726.000
FARMINA PET FOODS DOO INĐIJA	4.881.218.000
HEMOFARM AD VRŠAC	4.577.601.000

Za ekonomistu i konsultanta za strana ulaganja Milana Kovačevića zanimljivo je to što sve ove kompanije imaju “nekakvu, dosta prisnu vezu sa državom”.

“Počnimo od rudarstva. Mi imamo zakon koji je predvideo da se za davanje koncesije u rudarstvu naplaćuje vrlo mala naknada, većinom pet, u nekim slučajevima sedam odsto godišnjeg prihoda, što je mnogo manje nego kod drugih. Ono što bi bilo normalno da država naplati u vrsti poreza ili naknade za javnu potrošnju mi to ostavljamo privatnom vlasniku da on bude naročito profitabilan”, ističe Kovačević i dodaje da bi to trebalo sistemski promeniti.

Drugi problem za Kovačevića je i transparentnost prilikom pregovora sa stranim investitorima. “Kada pregovara naša vlada, mi uopšte ne znamo šta pregovara, a kasnije ne znamo ni šta su ugovorili još pored toga”, dodaje on.

Što se tiče telekomunikacionih operatora, on smatra da poseban položaj ima Telekom, koji je privatizovan i koji je jednim delom kupio svoje sopstvene akcije.

“Kada je kupio sopstvene akcije onda je porastao procenat akcija koje imamo svi mi građani, tačnije nekoliko miliona građana, koji ni na kakav način nemaju uticaja. Drugo, onaj ostatak ima država, gde bi ona opet trebalo da bude samo agent poreskih obveznika, a ne neko ko ima svoje novce. Tako da i tu mislim da se više prave aranžmani, koji se ‘ispomažu’, a verovatno je da onda postoji i povratna sprega da se nekome pomogne poslovima, a da od toga ima koristi i onaj ko je to omogućio. Drugim rečima, neka zloupotreba službenog položaja i korupucije”, objašnjava Kovačević.

Naš sagovornik ocenjuje da bi telekomunikacioni operatori trebalo da budu profitabilni, ali ne na ovakav način na koji se to sada radi.

“Kod pojedinih oblasti mi nemamo dovoljno razvijenu vrstu praćenja tržišnog ponašanja. Institucija koja bi trebalo da brine o konkurenciji svašta dozvoljava. Trebalo bi da postoji napor da napravimo tržište koje je ipak pravednije. Onda svako posluje u nekoj konkurenciji, to bi onda obaralo cene i popravljalo usluge, koje pruža odabrana privredna oblast”, smatra Kovačević.

Naš sagovornik ističe da u većini drugih zemalja države mnogo više uzimaju onim kompanijama koje prodaju duvanske proizvode, što u Srbiji nije slučaj.

“Kod nas je nasleđeno da vrlo mali deo država od toga ima. Zašto? Da li je to zato što jači uticaj imaju pušači nego nepušači na događanja u toj oblasti? Ne verujem. Generalno, lično mislim da postoje neki drugi načini kako se partije na vlasti ili neko drugi namiruje, pa se toleriše takav položaj. Kod nas su i cene cigareta mnogo niže nego u drugim zemljama i bilo bi normalno da akcize i poreski teret na cigarete i uopšte takve vrste proizvode bude u opštem interesu kako bi se one što manje trošile, što kod nas nije slučaj”, ističe Kovačević.

Kroz privatizacije država budzašto davala vrlo vredne placeve

Komentarišući IMT – Industriju motora i traktora AD, koja je ostvarila više od pet milijarde dinara dobiti, uprkos stečaju, naš sagovornik kaže da to znači da je neko kupio odličnu lokaciju i sada po tom osnovu postiže dobre prihode i rezultate. Kovačević smatra da je u Srbiji bilo puno sličnih grešaka prilikom privatizacija.

“Mi smo, recimo, duž Save i Dunava imali preduzeća koja su imala fantastične placeve, vrlo vredne. To smo budzašto davali kroz privatizaciju. Uzmite kao primer Luku Beograd, čemu ona više služi? Ona nije luka odavno već su to dragoceni placevi. Kada neko preduzeće država privatizuje treba da misli pre svega koliko ono može perspektivno vredeti. Na preduzeća koja su otišla u stečaj, a koja su imala dobru vrednost nekretnina, mi smo gledali kroz njihove bilanse i pričali o delatnosti kojom se više neće baviti, a onda su neki ljudi relativno jeftino stekli njihovu imovinu i uspeli da je preprodaju drugima”, smatra Kovačević.

Kako zaključuje ekonomista i konsultant za strana ulaganja, kada je reč o državi, ona, prema njegovom mišljenju, olako rasipa javne vrednosti.