Mala i srednja preduzeća u Srbiji najviše kreditirana od strane EBRD

U Srbiji je Evropska banka za obnovu i razvoj do sada podržala više od 350 projekata sa više od 8,7 milijardi evra. Dobar deo novca usmeren je u mala i srednja preduzeća.

Samo u poslednjih pet godina EBRD je mala i srednja preduzeća podržala sa više od milijardu i 600 miliona evra ili više od 300 miliona evra godišnje.

„Ovo nam je jedna od najuspešnijih godina u Srbiji od otvaranja naše kancelarije 2001. godine. Ovu godinu završavamo sa oko 800 miliona evra plasiranih u Srbiji čime svakako utvrđujemo našu poziciju“, kaže Aleksandra Vukosavljević, direktorka EBRD-a za finansijske institucije, Zapadni Balkan i Istočnu Evropu, piše RTS.

Jedan od najtraženijih, program za podršku jačanju konkurentnosti malih i srednjih preduzeća, omogućuje onima kojima su finansijski izvori teže dostupni da dođu do para, ali i tehničku i stručnu podršku za pripremu projekta bez nepotrebnih i komplikovanih procedura.

„Sama činjenica da smo potrošili sva predviđena sredstva prosto najbolje govori koliko je interesovanje naših klijenata bilo za ovim vidom finansiranja. Dominantan razlog je činjenica da smo dodeljivali bespovratna sredstva u visini od 15 posto vrednosti ulaganja“, kaže Maja Kolar, šef odeljenja za mala i srednja preduzeća banke „Intesa“.

Srpske firme ka zelenim izvorima snabdevanja

Nesigurnost u snabdevanju i česte promene cene energenata, što se na krajnjem računu iskaže i u desetinama hiljada evra, ali i zahtevi stranih partnera pogurali su srpske firme ka zelenim izvorima snabdevanja.

„Na ovaj način praktično idemo u pravcu smanjivanja troškova, u pravcu nezavisnosti i idemo u pravcu toga da možemo da pratimo šta i kako radimo. Delovi koji se ne budu koristili u našim tehnologijama, u našim fabrikama, oni će se vratiti u elektroenergetsku mrežu i na taj način ćemo imati čak i kompenzaciju određenih sredstava koje trošimo“, rekao je Mirko Štajn, menadžer razvojnih projekata Agrosava.

Stroga kontrola trošenja sredstava

Iako su sredstva institucionalnih kreditora kao što je EBRD, najpovoljnija na tržištu, postoje strogi kriterijumi odobravanja i još strože kontrole njihovog trošenja.

„Kada pričamo o našem direktnom finansiranju moram reći da je procenat tih nenaplativih potraživanja u Srbiji do sada istorijski bio izrazito mali. Što se tiče našeg rada sa partnerskim finansijskim institucijama, od početka poslovanja EBRD-a u Srbiji, mi nismo imali nijedan problem ni na jednom našem kreditu, nijedno kašnjenje“, rekla je Aleksandra Vukosavljević.

U Srbiji, sudeći prema novoj strategiji do 2028, EBRD ne planira promene a u centru pažnje ostaju mala i srednja preduzeća, zelena energija i infrastruktura.