Može li d.o.o. da ima nula zaposlenih?

Društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.) je privredno društvo u kome svaki član ima udeo u osnovnom kapitalu, a da pritom ne odgovara za obaveze društva, već samo snosi rizik poslovanja do visine unetog uloga. Između ostalih specifičnosti u vezi sa ovakvim oblikom firme, veoma je interesantno to da ona može i da nema zaposlene.

„D.o.o. suštinski može da ima nula zaposlenih, ali u slučaju da je vlasnik jedno lice, a direktor drugo. Samo u tom slučaju je moguće da se direktor zaposli na ugovor o pravima i obavezama direktora. Takva vrsta ugovora ne podrazumeva minimalnu mesečnu osnovicu, pa je moguće staviti godišnju platu koja prema mišljenju resornog ministarstva mora biti ’adekvatna’, što nas dovodi do toga da se mogu platiti veoma niski doprinosi na takvu isplatu. Kada su vlasnik i direktor ista osoba, onda nije moguće da se primeni ovako nešto, već se mesečno moraju platiti minimalni doprinosi“, objašnjava za Biznis.rs poreski savetnik i knjigovođa Milan Trbojević.

On napominje da su propisi kod zapošljavanja dosta složeni i zavise i od industrije u kojoj firma posluje.

„Recimo, građevina podrazumeva više stvari iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i vođenje računa što zakonski, što zaista u praksi, da radnici budu bezbedni, itd. Kancelarijski poslovi imaju isto određene propise za to, ali daleko je manje stvari koje se moraju ispuniti. Proces zapošljavanja u smislu potpisivanja ugovora o radu je generalno isti proces za svaku industriju, kao i prijava na osiguranje“, ističe naš sagovornik.

Trbojević je upozorio da ukoliko neko ne poštuje zakone koji su na snazi, dolazi u rizik da snosi određene posledice kao što su različite vrste kazni i prekšaja.

„Kada posmatramo velike korporacije, one veoma vode računa o svim pravnim i poreskim rizicima, pa bi od te prakse trebalo usvojiti i primeniti makar deo koji je naravno primeren veličini firme, odnosno preduzetnicima. Odluka je individualna, samo je potrebno znati da to nosi određene posledice i zavisno od poslovanja samog preduzetnika potrebno je da vidi da li mu se isplati da ima visok rizik i time ugrozi svoje uspešno poslovanje, ili je ipak isplativije da taj rizik svede na minimum“, smatra poreski savetnik.

D.o.o. je vrsta privrednog društva

D.o.o. je pravni subjekt koji to svojstvo stiče upisom u Registar privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre. Ovo društvo u sebi sadrži elemente društva lica (ortačkog društva), jer su lične osobine članova društva bitne za nastanak, postojanje i promenu članstva i prestanak društva. Takođe su važne i za elemente društva kapitala (zatvorenog akcionarskog društva), jer član društva ne odgovara za obaveze društva, već samo snosi rizik poslovanja društva do visine uloženog kapitala.

U ovoj kombinaciji elemenata – društva lica i društva kapitala, leži razlog najveće brojnosti ovog oblika privrednog društva. Za svakog osnivača je veoma privlačan momenat nepostojanja odgovornosti za obaveze privrednog društva ličnom imovinom, već snošenje rizika poslovanja društva do visine uloženih sredstava u društvo.

Takođe, ovaj oblik privrednog društva ne može javno da emituje akcije, kao što to čini akcionarsko društvo – radi prikupljanja kapitala, zbog čega se najčešće radi o društvu sa malim kapitalom i manjim brojem članova.

Firma u obliku d.o.o. može da bude personalna (da upućuje na ime nekog člana društva) ili realna (da upućuje na delatnost koja se obavlja). Članovi društva često upravljaju i poslovima društva i zaposleni su u njemu.

Osnovni kapital d.o.o. je zbir vrednosti unetih uloga

Pravilo je da svaki član društva unosi jedan ulog u društvo koji obrazuje osnovni kapital društva zajedno sa ulozima ostalih osnivača. Tako svaki član društva stiče jedan udeo u društvu (izražen u procentu ili razlomku u odnosu na ukupnu vrednost osnovnog kapitala).

Ulozi članova društva ne moraju biti jednaki, kao ni njihovi udeli u društvu. Članovi društva ostvaruju svaja statusna prava u društvu (pravo glasa, učešće u raspodeli dobiti i slično) srazmerno visini svog udela, mada se od ovoga na ugovornoj osnovi može odstupiti.

Član društva ne odgovora za obaveze društva

Osnivač samo snosi rizik poslovanja društva do visine svog uloga. Za preuzete obaveze prema trećim licima odgovara samo društvo i to svojom celokupnom imovinom. Ako je društvo poslovalo sa gubicima i ima obaveze prema trećim licima, član društva može izgubiti samo ono što je putem uloga uložio u privredno društvo, ali ne i svoju ostalu imovinu koja je odvojena od imovine društva sa ograničenom odgovornošću.

Odvojenost imovine društva od lične imovine članova društva i neodgovornost člana društva za obaveze društva čine da poverioci društva nisu istovremeno i poverioci članova društva.