Na koji način firme mogu davati pozajmice osnivačima?

Preduzeća osim svojim zaposlenima mogu davati pozajmice i osnivaču. Nijednim propisom nije zabranjeno da pravna lica pozajmljuju novac fizičkim, ali prema rečima poreznika, tom prilikom treba voditi računa o poštovanju više zakona.

Finansijska i poreska savetnica Svetlana Sarafijanović iz agencije Sigma Solution u razgovoru za Biznis.rs kaže da je u slučaju da d.o.o. daje pozajmicu osnivaču propisan sled radnji u određenim situacijama kada je potrebno odobrenje i procedura za obavljanje poslova u kojima postoji lični interes.

„Pri davanju zajma osnivaču društva treba sagledati sve činjenice na strani d.o.o. (broj osnivača, da li je potrebno odobrenje nadležnog organa itd.) i druge okolnosti nameravane transakcije i postupiti u skladu sa zakonom o privrednim društvima“, ističe Sarafijanović.

Ona dalje dodaje da se privredno društvo osniva radi obavljanja delatnosti i sticanja profita, tako da njegova imovina pripada društvu i nije lična imovina osnivača.

Profit privrednog društva se raspodeljuje u dividende i osnivači povrat svoje investicije u osnivački kapital vrše kroz divdendu. Moguća je i isplata međudividende u toku godine. Ukoliko se zajam ne vraća, tada on ima karakter podizanja dividende i podlaže obračunu i plaćanju poreza na dividende.

Kada je reč o pozajmicama osnivaču preduzetničke radnje, takve transakcije nisu dozvoljene regulativom.

„Preduzetnik ne može sam sebi davati pozajmicu. Fizičko lice i njegova preduzetnička radnja su jedno, i radnja nema poseban pravni subjektivitet. Ne možete zaključiti ugovor sami sa sobom“, naglašava Sarafijanović.

Takođe, nije dozvoljena isplata pozajmice sa poslovnog računa preduzetničke radnje na privatni račun (ili isplata u gotovini), jer nema osnova za tako nešto. Kada preduzetnik uplaćuje dodatni novac za likvidnost na poslovni račun osnov nije pozajmica, nego uplata kapitala preduzetničke radnje za likvidnost.

I u računovodstvenom smislu ta transakcija se evidentira kao povećanje preduzetničkog kapitala, a ne kao obaveza za primljene zajmove. Ako se dodatna uplata vraća, smanjuje se preduzetnički kapital. Ne zaključuje se ugovor o obligacionom odnosu nego se donosi odluka o uplati. U tom smislu je i NBS dala tumačenje u maju prošle godine kojim je precizirala šifre plaćanja na nalozima za prenos ove vrste transakcija.

Na pitanje kako se poreski tretiraju pozajmice osnivačima preduzeća naša sagovornica kaže da se mora pogledati svaki pojedinačni slučaj da bi se utvrdilo ima li osnova za poreski tretman.

„Treba uvek iznova proveriti da li je došlo do probijanja pravne ličnosti, odnosno raspolaganja imovinom društva od strane osnivača kao da je njegova lična. Jer svaki pravni posao koji društvo vrši treba da je u interesu društva i sa ciljem ostvarivanja dobiti. To piše u svakom osnivačkom aktu“, navodi Sarafijanović.

Ona dodaje da ako postoji osnov za primenu nekog poreskog propisa onda je reč o zakonu o porezu na dohodak građana i porezu na prihode od kapitala.

„Ako ovaj „test“ prođemo, u slučaju da se prekrši ugovoreno vraćanje zajma opet može da nastane oporezivi događaj, gde pored navedenog može da se primeni i zakon o porezima na imovinu. Primljeni, a nevraćeni novac može da predstavlja i poklon koji smo primili i na koji se plaća porez na poklon“, kaže poreska savetnica.

Bitne činjenice koje se gledaju su sadržaj i suština samog ugovora o zajmu, da li je osnivač zaposlen u društvu sa zaključenim ugovorom o radu ili je osnivač bez zasnivanja radnog odnosa, zatim da li je udeličar samo jedan ili ih ima više. Takođe, potrebno je poštovanje pomenutih odredbi zakona o privrednim društvima, učestalost davanja zajmova, struktura primaoca zajmova i drugo.

„Od službenih mišljenja na ovu temu poznata su mi dva. Jedan se tiče upravo situacije u kojoj nije došlo do vraćanja zajma i dali su mišljenje samo o trenutku nastanka oporezivog događaja, ne ulazeći u to koji poreski propis se primenjuje, odnosno koji porez se obračunava. Drugo mišljenje tiče se obaveze izrade studije o transfernim cenama jer se radi o transakciji sa povezanim licem. Dodatni poreski aspekt na strani privrednog društva je upravo u tom delu, u obaveznom iskazivanju u poreskom bilansu prihoda od kamate po zajmovima po tržišnim uslovima, odnosno kamatama koje propisuje Ministarstvo finansija jednom godišnje“, zaključuje poreska savetnica Svetlana Sarafijanović.

Kada je reč o pozajmicama osnivačima, takođe treba paziti da li nastaje obaveza podele prethodnog poreza (odbitni PDV) i utvrđivanja srazmernog poreskog odbitka. Prihodi od novčanih pozajmica (kamata) su oslobođeni PDV-a, ali bez prava na odbitak.