Pozajmice bez kamate zaposleni mogu dobiti i od poslodavca

Većina građana Srbije leto koristi kako za odmor, tako i za neophodne popravke u stanu ili kući. Za sve to je, naravno, potreban novac, a oni koji nemaju ušteđevinu za ovakve stvari najčešće po kredite odlaze u banke. Ipak, ima i onih koji pozajmice traže od preduzeća u kojem su zaposleni.

Prema rečima poreske savetnice Gordane Aritonović, često se u praksi dešava da kompanije, naročito one dobrostojeće, odobravaju pozajmice svojim radnicima.

“Firma može dati pozajmicu radniku. Česta je praksa kod domaćih preduzeća da daju novčana sredstva zaposlenima, pogotovo ako kompanija nema problema sa likvidnošću. Pozajmice mogu da se daju sporadično, u smislu kada zaposleni traži pozajmicu od firme preduzeće može nekad da odobri zahtev, a nekad ne”, objašnjava Aritonović.

Takođe, neretko se dešava da firme prema svojim internim aktima, kao što su odluka poslodavca, pravilnik i slično, redovno godišnje daju radnicima pozajmice koje se vraćaju firmi u roku od godinu dana. Poslodavac može opštim aktom da samo utvrdi mogućnost odobravanja zajma, bez određene namene, i da zajam odobrava prema potrebi zaposlenih.

“Kada se daje pozajmica zaposlenom vrlo je bitno da se zaključi ugovor o pozajmici između zaposlenog i poslodavca u okviru koga treba definisati iznos pozajmice, rok i način vraćanja, da li je ova vrsta kredita sa kamatom ili bez. Ugovor je osnov za isplatu i knjiženje pozajmice u poslovnim knjigama poslodavca”, kaže poreska savetnica.

Ona dodaje da su pozajmice koje firme odobravaju zaposlenima najčešće beskamatne.

U praksi se uglavnom zaključuju ugovori na godinu dana, ali mogu i na duži vremenski period. Razlog zaključivanja ugovora na godinu dana jeste zbog sigurnosti vraćanja novca, jer je prema rečima naše sagovornice sve preko tog perioda neizvesno – da li će zaposleni ostati u firmi, odnosno da li će biti u mogućnosti da vrati pozajmicu.

U slučaju da poslodavac u toku otplate donese odluku o otpisu pozajmice ili bez odluke prestane da iz zarade obustavlja rate, tada se primenjuju odredbe Zakona o porezu na dohodak građana, prema kome se zaradom u smislu zakona smatra i opraštanje duga, što znači da se na iznos oproštenog duga plaća porez na zarade po stopi od 10 odsto.

“Novčana sredstva koja firma da radniku i koja je zaposleni u obavezi da vrati prema ugovoru se ne oporezuju. Međutim, ukoliko se desi da radnik ne može da vrati pozajmicu, ili mu firma odobri da pozajmicu ne mora da vraća, tada je potrebno na preostali iznos kredita koji radnik neće vratiti da se obračunaju porez i doprinosi kao na zaradu radnika. Tada se smatra da to davanje radniku ima karakter zarade, pa se obračunavaju svi porezi i doprinosi kao na zaradu”, navodi Aritonović.

To znači da oprošteni dug ima karakter zarade i u smislu Zakona o radu, plaćaju se i doprinosi za socijalno osiguranje, odnosno doprinosi iz zarade i na teret poslodavca, kao i na zaradu za penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstvo, nezaposlenost.

Ako se zajam obustavlja iz zarade zaposlenog, zaposleni mora dati izjavu poslodavcu da je saglasan da mu se pozajmica obustavlja iz zarade. Ova klauzula bi trebalo da bude sastavni deo ugovora sa zaposlenim o odobravanju zajma ili drugog akta na osnovu kojeg se isplaćuje zajam.