Najbolje ponude za sezonske poslove stižu iz Hrvatske, plata kuvara do 2.500 evra

„Najbolje finansijske ponude za naše radnike stižu iz Hrvatske. Koliko su oni cenjeni na hrvatskom primorju najbolje govori podatak da je menadžment hotelskog kompleksa iz Šibenika studentima sa našeg fakulteta za praksu ponudio 850 evra plus plaćene dodatne radne sate“, kaže za Biznis.rs predsednik Upravnog odbora Udruženja šefova kuvara Srbije Goran Radivojević, koji je i profesor na katedri za gastronomiju Odseka za hotelijerstvo i ugostiteljstvo Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

Poređenja radi, za ovakvo angažovanje u Sloveniji se do sada plaćalo 500 evra, a u Crnoj Gori 300 evra.

Ugostiteljstvo generalno ima problem sa nedostatkom radne snage, a posebno u ovom periodu godine, kada se dogovaraju sezonski poslovi na primorju Slovenije, Hrvatske i Crne Gore. Hrvatska je ove godine i zakonski uredila angažovanje sezonskih radnika, pa su oni na hrvatskom primorju zaštićeni od zloupotreba i prekovremeni radni sati će im biti dodatno plaćeni, za razliku od nekih ranijih iskustava.

„Hrvatska je sa dosta agresivnom kampanjom počela još krajem prošle godine i već je održano nekoliko sajmova zapošljavanja u Beogradu i Novom Sadu. Prethodnih godina su zaposleni iz naše zemlje uglavnom išli u Istru, a sada najviše u Dalmaciju. Plate variraju u zavisnosti od objekta, da li se radi u restoranu ili u hotelskom kompleksu. Za sposobnog kuvara koji može da nosi posao plata je od 2.000 do 2.500 evra“, prenosi Radivojević.

Nedostatak kuvara i sve veća potražnja za ovim kadrom u Srbiji pojačani su time što je ovo zanimanje deficitarno i u mnogim drugim zemljama, posebno onim u kojima je turizam razvijena privredna grana. Upravo je to razlog što su glavni kuvari dobro plaćeni za posao koji obavljaju.

„Najviše se traže kuvari i konobari, sada sve više i sobarice. Sve to povlači da se kod nas na operativnim poslovima zapošljavaju ne samo radnici iz drugih zemalja, nego i sa drugih kontinenata. Recimo, ima Filipinaca i Nigerijaca koji rade u hotelima u Novom Sadu“, objašnjava Goran Radivojević.

Kao čovek iz struke on konstatuje da cenovni udar nije mogao da zaobiđe ni ugostiteljstvo, gde su evidentna poskupljenja, a u novonastaloj krizi najviše su skočile cene hrane i energenata.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, za 12 meseci – od februara 2021. do februara 2022. – hrana i bezalkoholna pića poskupeli su za 15,2 odsto.

„Sa svakom krizom u ugostiteljstvu trebalo bi da postoji i krizni menadžment. U slučaju da se neki proizvod ne prodaje ili mu nerealno skače cena, onda imaš šefa kuhinje koji ima plan B šta može u tom trenutku da se uradi. Neminovno je da u ovakvim okolnostima cene u restoranima porastu. Ono što je specifično za ugostiteljstvo je da ukoliko cene hrane skaču 15 odsto, u restoranima će svoju uslugu podići za 30 procenata, što se već i dešava po objektima“, kaže Radivojević.

Interesantno je zapažanje našeg sagovornika povodom informacije da će restorani u Nemačkoj povući iz ponude pomfrit, zbog problema u nabavci i visoke cene suncokretovog ulja. Izgleda da za sada domaći ljubitelji ove vrste krompira nemaju razloga za brigu.

„Kod nas se za pomfrit koji se prži u fritezama koristi palmino ulje, zbog tačke ključanja. U kućnim uslovima se koristi suncokretovo ulje, ali ne i u industriji ugostiteljstva“, ističe Radivojević.