Najskuplja vikendica u Srbiji prodata za više od 400.000 evra, kuća plaćena 2,9 miliona

U prvom polugodištu 2022. godine za stambene objekte u Srbiji – kuće, vikendice i zgrade, izdvojeno je 328,6 miliona evra, što je devet odsto od ukupne količine novca na tržištu nepokretnosti.

Najskuplja kuća prodata je u beogradskoj opštini Savski venac za 2,9 miliona evra, dok je najskuplja vikendica kupljena za 410.000 evra u Sremskoj Kamenici.

Iako se stalno spekuliše o enormnoj potražnji koja “podiže” cene nekretnina, na tržištu nepokretnosti u poslednja dva meseca primetna je stagnacija, kaže u razgovoru za Biznis.rs direktor agencije Beli grad nekretnine Predrag Stajić.

“Proporcionalno, kako se povećava cena stanova u centru grada, tako raste i tražnja i cena kuća na ovim lokacijama. Nakon pandemije korona virusa povećana je potražnja za kućama u okolini Beograda. Međutim, moj utisak je da sada dolazi do stagnacije. Tržište ponovo miruje, a tražnja za kućama i vikendicama u okolini Beograda se smanjuje, pa tako i bum na tržištu koji je bio evidentan posle pandemije”, ističe naš sagovornik.

Kada je reč o razlici u cenama između kuća i vikendica, Stajić objašnjava da lokacija, kvadratura i opremljenost diktiraju cenu i da se one razlikuju samo papirološki, pa zato on smatra da je za kupca bolje da se opredeli za kuću jer je za takvu nekretninu lakše doći do stambenog kredita.

“Ukoliko je u pitanju vikendica neke banke uopšte ne žele da odobravaju stambene kredite i iz tog razloga vrlo često ih nije moguće kupiti na kredit. Ako imate kuću od 100 kvadrata i vikendicu od 100 kvadrata u Barajevu, u istoj ulici, cena je vrlo slična i neće biti neke razlike samo zato što je u pitanju vikendica. Jedino će cena biti veća ako je kvalitet gradnje i kvadratura, primera radi, za porodičnu kuću bolja – ako ima etažno grejanje, ili je sama opremljenost kuće na višem nivou, pa iz tog razloga može i cena da bude veća”, podvlači Stajić.

Prema njegovim rečima, kuće koje su veće kvadrature, a koje su nekada služile za život i za koje je potrebno veće ulaganje, nemaju takav rast cena kao što su to imale vikendice koje su išle i do 50.000 evra.

“Kada skaču cene nekretnina ljudi gledaju da izvuku iz ‘slamarice’, sa računa 30.000 ili 50.000 evra i da kupe jednu takvu nekretninu. Ipak, one koje imaju veću vrednost proporcionalno su manje skočile po kvadratu nego recimo garsonjere, koje su najdrastičnije otišle ‘gore’ sa cenama. Vikendicama je skočila cena jer se ljudi lakše ‘odvoje’ od 30.000-40.000 evra, nego što se opredele da kupe kuću za život od 170.000-180.000 evra u okolini Beograda. Ipak, i kuća zahteva više novca i samim tim niko ne želi da plasira ogromnu količinu para u neko selo van Beograda. Takvi kupci su retki, dok su oni koji su u vreme pandemije želeli da pobegnu van grada tražili parče placa i vikendice do 50.000 evra”, ocenjuje on.

Stajić kaže da su investitori pojurili da prave vikendice i vikend naselja u okolini Beograda, ali da prodaja baš i ne prati očekivanja.

“Na celokupnom tržištu nekretnina vidi se stagnacija i blagi pad u poslednja dva meseca. To se odnosi i na cenu i na potražnju, što je uslovljeno. Tražnja diktira cenu, a čim je stagnacija tražnje, samim tim je i stagnacija cena”, zaključuje direktor agencije Beli grad nekretnine Predrag Stajić.