Pristupačne cene nekretnina sve privlačnije studentima i zaposlenima u stranim kompanijama

Od 1. septembra u Kragujevcu neće biti moguća gradnja bez sadnje drveća

EkologijaNekretnineNovacSrbija

28.8.2022 11:01 Autor: Marija Jovanović 31

Od 1. septembra u Kragujevcu neće biti moguća gradnja bez sadnje drveća Od 1. septembra u Kragujevcu neće biti moguća gradnja bez sadnje drveća
Kragujevac je prvi grad u Srbiji koji je zabranio gradnju objekata bez sadnje drveća. Od 1. septembra za svaki novoizgrađeni objekat površine do 1.000... Od 1. septembra u Kragujevcu neće biti moguća gradnja bez sadnje drveća

Kragujevac je prvi grad u Srbiji koji je zabranio gradnju objekata bez sadnje drveća. Od 1. septembra za svaki novoizgrađeni objekat površine do 1.000 kvadratnih metara investitori u Kragujevcu moraće da posade deset novih stabala u gradu. U slučaju da je stambeno-poslovni objekat veći od 1.000 kvadrata, investitori su u obavezi da zasade još po jedno drvo na svakih dodatnih 500 kvadratnih metara novog zdanja.

Ova odluka doneta je na inicijativu gradonačelnika Kragujevca Nikole Dašića, uz jednoglasnu podršku odbornika gradskog parlamenta, i deo je akcije „Vrati dah prirodi – posadi drvo“.

Da ekspanzija gradnje u srcu Šumadije ne posustaje pokazuje i najnoviji izveštaj Republičkog geodetskog zavoda. Naime, u drugom kvartalu 2022. godine u odnosu na drugi kvartal 2021. u ovom gradu je zabeležen rast broja kupoprodaja za 7,4 odsto. Sa druge strane, stanovi su se najviše iz kreditnih sredstava plaćali upravo u Kragujevcu – 37 odsto.

Cene kvadrata pristupačnije su nego u drugim velikim gradovima Srbije, a prema podacima RGZ-a, cene u novogradnji kreću se od 762 do 1.703 evra po kvadratu.

“U skladu sa potražnjom dosta se gradi, pa je prošle godine nadležna Gradska uprava izdala 1.389 odobrenja za izgradnju novog stambenog ili poslovnog prostora. Ako je po svakom tom odobrenju posečeno makar jedno stablo, dolazimo do podatka da je grad u toj godini ostao bez jedne šume. Kragujevac mora da raste i da se razvija, ali nikako nauštrb prirode i zdrave životne sredine. Pošumljenost teritorije Kragujevca trenutno iznosi 11,84 odsto i to je bio crveni alarm za nas, da ne zaustavimo napredak grada, ali da nađemo rešenje da opet budemo prepoznatljivi kao zeleni grad. Cilj akcije je pošumljenost od 50 odsto”, kaže za Biznis.rs gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić.

Gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić / Foto: Grad Kragujevac

Prema njegovim rečima, tržište nekretnina u ovom gradu doživelo je velike promene poslednjih godina. U 2015. godini zabeležena je stagnacija u prometu i u tom periodu prodavao se jedan stan u dva meseca.

Nakon toga usledio je porast prodajnih cena nekretnina, pa je poskupljenje u 2019. godini bilo čak 25 odsto u odnosu na 2018. godinu.

“Cene su nastavile da rastu i 2020. Te godine u novembru, prema statističkim podacima, došlo je do naglog porasta prodaje stambenog i poslovnog prostora. To je bio pokazatelj da je sve više zainteresovanih za život u Kragujevcu, bez obzira na višu cenu nekretnina”, navodi Dašić.

Danas, kako kaže, najveći broj stanova u Kragujevcu, kada je reč o ljudima “sa strane”, kupuju meštani Svilajnca, Despotovca i pomoravskih mesta.

“To je i logično jer je Kragujevac univerzitetski grad, bliži im je i jeftiniji od Beograda, i uglavnom se kupuju stanovi za decu koja ovde studiraju. Po okončanju studija ti stanovi se opet prodaju, ili mladi koji su u njima boravili za vreme školovanja ostaju da žive u Kragujevcu. Kuće i stanove kupuju uglavnom ljudi koji dolaze da rade u Siemensu i drugim fabrikama. Najveći broj stanova, za razliku od pre desetak godina, u poslednje vreme se kupuje na kredit”, podvlači naš sagovornik.

Kada je reč o odluci koja će se primenjivati od 1. septembra, gradonačelnik Kragujevca kaže da je njome predviđeno da svako pravno, fizičko lice i preduzetnik koji gradi stambeni ili stambeno-poslovni objekat, ima obavezu da preko preduzeća nadležnog za održavanje javnih zelenih površina, zasadi jedno drvo za svaki posebni deo projektovanog objekta, odnosno za svaki stan ili poslovni prostor, u zavisnosti od vrste objekta koji se gradi.

Privredni ambijent podiže potražnju za stanovima

Na pitanje šta najpre utiče na porast gradnje u Kragujevcu, gradonačelnik Nikola Dašić kaže da je to pre svega prosperitet grada, njegove privrede i ekonomije.

“Velike svetske kompanije su Kragujevcu kao gradu sa povoljnim poslovnim okruženjem poklonile poverenje – nemački Siemens i Wacker Neuson, austrijski IME Autolift, zatim Yanfeng, Stellantis sa proizvodnjom automobila na električni pogon. Takođe, dobar privredni ambijent utiče na razvoj domaćih kompanija. Kragujevac je obrazovni, zdravstveni, sportski i kulturni centar, što je još jedan od razloga za povećanom tražnjom stanova, zbog školovanja, zaposlenja, zasnivanja porodice i uopšte svih pogodnosti koje pruža grad u srcu Šumadije. Nove poslovne mogućnosti utiču na smanjen odliv stanovnika, ali i veći priliv iz manjih gradova u okruženju”, zaključuje Dašić.

  • STRAHINJA

    28.8.2022 #1 Author

    Da je srece da je oduvek i bilo zalonom regulisano odrzavanje zelenih povrsina oko gradjevinskih zemljista

    Odgovori

  • TATJANA

    28.8.2022 #2 Author

    Tako i treba

    Odgovori

  • Dea

    28.8.2022 #4 Author

    Sjajna ideja samo da li ce neko ovo stvarno kontrolisati

    Odgovori

    • Bozana

      29.8.2022 #5 Author

      Naravno da nece! U NSu je doneta odluka da investitor MORA da obezbedi parking mesta pa nista! Sada se parkovi u gradu pretvaraju u parking. Kragujevcani, pamet u glavu!

      Odgovori

  • ZVE84

    28.8.2022 #6 Author

    Konačno jedno sjajno pravilo

    Odgovori

  • IVAN

    28.8.2022 #7 Author

    Svaka cast za Kragujevcane

    Odgovori

  • LJUBIŠA

    28.8.2022 #8 Author

    Interesantno.

    Odgovori

  • TINA

    28.8.2022 #9 Author

    To je trebalo I ranije uvesti kao obavezu

    Odgovori

  • Ceca

    28.8.2022 #10 Author

    Lepo,a ne samo da se sece…

    Odgovori

  • GOCA BG

    28.8.2022 #11 Author

    Pametna odluka,svuda beton a sve manje trave i drveca…

    Odgovori

  • Maša

    28.8.2022 #12 Author

    Pametna odluka…

    Odgovori

  • SUNCOKRET

    28.8.2022 #13 Author

    Dobra ideja, nije veliki trošak za investitore ali je velika korist za grad.

    Odgovori

  • Dzebac

    28.8.2022 #14 Author

    Naravno da tako treba, treba cuvati prirodu

    Odgovori

  • Boba3

    28.8.2022 #15 Author

    Valjda ce biti primer i Beogradu

    Odgovori

  • VERA

    28.8.2022 #16 Author

    Sveka cast, odlican nacin da se povecaju zelene povrsine.

    Odgovori

  • kaćica

    28.8.2022 #17 Author

    Zelenilo mnogo znaci,sve je lepse.

    Odgovori

  • LUKA

    28.8.2022 #18 Author

    Bravo za odluku prava stvar

    Odgovori

  • VILENJAK

    28.8.2022 #19 Author

    Svaka čast na tome! To bi trebao biti uslov i za ostale gradove!!!

    Odgovori

  • MARE

    28.8.2022 #20 Author

    Kakvi smo bice doslovne primene , jedno drvo jedna zgrada .

    Odgovori

  • GAGA

    28.8.2022 #21 Author

    To je trebalo mnogo ranije u svim gradovima

    Odgovori

  • MARA

    28.8.2022 #22 Author

    Konačno nešto pametno…

    Odgovori

  • BRANA19

    29.8.2022 #23 Author

    Cuvajmo prirodu!

    Odgovori

  • VOJKAN

    29.8.2022 #24 Author

    Ovo su odavno trebalinda urade, ali i u Beogradu pre svega

    Odgovori

  • DEKSI

    29.8.2022 #27 Author

    Lepo, znacice

    Odgovori

  • NATI29

    30.8.2022 #28 Author

    Svaka cast

    Odgovori

  • BOJANA

    2.9.2022 #29 Author

    Veoma pametna odluka.

    Odgovori

  • Emilija

    2.9.2022 #30 Author

    Odlicno.tako i treba

    Odgovori

  • DIXI

    3.9.2022 #31 Author

    Svaka cast za odluku

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...