Investitori sve opreznije ulaze u gradnju, cene kvadrata ne padaju

U junu mesecu ove godine izdato je 2.187 građevinskih dozvola, što predstavlja smanjenje od 9,7 odsto u odnosu na isti period 2021. godine. Sa druge strane, priliv novčanih sredstava na tržištu nepokretnosti u Srbiji u drugom kvartalu iznosio je dve milijarde evra, što predstavlja povećanje od 27,5 odsto u odnosu na isti kvartal 2021. godine.

Poznavaoci tržišta smatraju da je pad broja izdatih građevinskih dozvola samo znak opreznosti investitora i da to za sada ne utiče ni na cene, ni na potražnju. Građani se ipak sve teže odlučuju za stambene kredite zbog rasta kamata, a oni koji se odluče traže zajmove sa fiksnom kamatom, što je u startu skuplje, ali im donekle garantuje sigurnost.

Ovo je znak da investitori opreznije ulaze u gradnju, ne žele da rizikuju jer ne znaju šta će se dešavati od septembra, za kada se najavljuju sve mračnije prognoze i vrhunac inflacije.

Uprkos padu cena građevinskog materijala, koji se svuda u svetu odražava i ne cene kvadrata, u Srbiji to nije slučaj jer još uvek vlada velika potražnja, ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs agent i suvlasnik agencije za nekretnine Kaća Lazarević.

“Pad broja izdatih građevinskih dozvola nije znak da se tržište smiruje. Na tržištu nekretnina je i dalje vrlo živo i prodaja ide dobro. Traži se sve od kuća do stanova. Jedino se lokali ne traže i jako teško se prodaju. To je znak da novca nema jer da bi neki biznis kupio i isplatio jedan lokal treba da posluje u delatnosti koja donosi velike prihode. Danas, novac donose jedino apoteke, kockarnice i brza hrana. Čak ni kafići više ne donose toliko novca, koliko ove pomenute delatnosti”, ocenjuje Lazarević.

Prema njenim rečima, cene kvadrata ne padaju, a kupci traže stanove i od 100.000-150.000 evra, ali i nekretnine skuplje od 300.000 evra, sredine nema.

“Trenutno je u Beogradu jako teško naći kvadrat u starogradnji za 1.500-1.600 evra, ako je reč o luksuznijem stanu tu cene idu od 2.500 do 3.000 evra. U novogradnji kvadrat na periferiji košta oko 2.200 evra, a u drugim delovima grada od 2.700 pa do 5.000-6.000 evra, sve u zavisnosti kakva je zgrada i u kom delu Beograda”, ističe Lazarević.

Kako pokazuje najnoviji izveštaj Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), u drugom kvartalu 2022. godine samo 12 odsto nepokretnosti plaćeno je iz kreditnih sredstava, dok je 88 svih ostalih nepokretnosti plaćeno u gotovini. Uz pomoć kredita najčešće se kupuju stanovi – 27 odsto svih stanova u Srbiji plaćeno je upravo kreditnim sredstvima, što je za osam odsto manje u poređenju sa drugim kvartalom 2021. godine.

Da je sve manje interesovanje građana za stambene kredite potvrđuje i Lazarević.

“U jako malom procentu se podižu krediti zbog kamata koje su porasle i koje će tek rasti. Zbog toga se ljudi teško odlučuju za kredit. Ipak, ako se odluče traže da bude fiksna kamata, što poskupljuje kredit. Ali sada pojedine banke daju kredite sa fiksnom kamatom i na stare zgrade, što ranije nije bio slučaj. To je velika pogodnost jer je ljudima lakše. Smatraju da je bolje da plate kredit sa fisknom kamatom i da ne razmišljaju da li će im rata otići u nebo, kao što je nekada bio slučaj”, zaključuje Lazarević.

Najviše se grade stanovi od oko 70 kvadrata

Od ukupnog broja dozvola izdatih u junu, 78,1 odsto dozvola odnosi se na zgrade, a 21,9 odsto na ostale građevine. Ako se posmatraju samo zgrade, 79 odsto dozvola izdato je za stambene, a 21 odsto za nestambene zgrade, dok se kod ostalih građevina najveći deo odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove (75,4 odsto).

“Prema dozvolama izdatim u junu 2022. godine u Srbiji, prijavljena je izgradnja 3.629 stanova, s prosečnom površinom od 71,9 metara kvadratnih. Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama, 8,9 odsto stanova biće građeno u zgradama s jednim stanom, s prosečnom površinom od 142,6 kvadarata, a 90 odsto stanova biće građeno u zgradama s tri stana i više stanova, i njihova prosečna površina biće znatno manja i iznosiće 63,8 metara kvadratnih”, navodi se u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Predviđena vrednost radova novogradnje u junu 2022. godine iznosi 81,5 odsto od ukupno predviđene vrednosti radova. Posmatrano prema oblastima, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti, 26,5 odsto od predviđene vrednosti novogradnje, zatim slede Zlatiborska oblast (13,9 odsto), Rasinska oblast (12,2 odsto), Južnobačka oblast (8,6 procenata) i Sremska oblast (7,1 odsto), dok se učešća ostalih oblasti kreću od 0,1 do 5,7 odsto.