Naplata po pređenom kilometru pravednija od vinjete

„Promena načina naplate putarine, koju je pokrenuo Evropski parlament, samo je podsećanje na ranije direktive i odluke koje datiraju još iz 2004. i 2009. godine (Directive 2004/52/EC; i Commission Decision 2009/750/EC), a kojima se pokušava uvesti jedinstveni evropski sistem naplate EETS – European Electronic Tolling Service. Cilj ove promene je da se cena određuje u odnosu na broj pređenih kilometara, kao i u odnosu na emisiju štetnih gasova“, kaže za Biznis.rs redovni profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Draženko Glavić.

Glavna ideja novih pravila je da se naplata putarine umesto vremenskog modela (time-based) promeni u model pređenih kilometara (distance-based), čime bi se ostvarili ciljevi da korisnik plaća ono što koristi-pravična naplata, i da zagađivač plaća, odnosno da oni koji više zagađuju okolinu plate više.

Vinjete u sadašnjem obliku su nedovoljno pravedno sredstvo plaćanja, jer predstavljaju paušalnu taksu kojom se plati za određeni broj dana (nedeljno, 10 dana, mesečno ili godišnje).

„To znači da niko ne plati ono što koristi, već neko ko retko i malo koristi autoputeve plati skuplje dok svakodnevni korisnici koji putuju više prođu jeftinije. Zbog toga se kao mera ublažavanja nepravičnosti vinjeta predviđa novi tarifni model koji će biti prilagođen i povremenim korisnicima autoputa, na primer dnevne karte umesto sedmičnih i slično, što je naročito bitno za korisnike u tranzitu“, ocenjuje Glavić.

Naš sagovornik navodi da postoje teškoće u sprovođenju odluka jer se pojedine zemlje protive ovakvom načinu naplate putarine.

„Već nekoliko puta je određivan datum kada će startovati jedinstveni sistem evropske putarine, ali to nije uspelo jer postoji otpor pojedinih zemalja članica EU. Ide se na jedinstveni evropski sistem putarine koji podrazumeva jedan ugovor i jedan uređaj – TAG za celu Evropu, gde bi zemlje koje trenutno imaju vinjetu u perspektivi morale preći na ovaj sistem putarine“, objašnjava Glavić.

Tarifiranje po principu zaštite od štetnih gasova pravi se u smislu da onaj ko više zagađuje više i plaća. Plan je da se naplati negativni uticaj vozila na okolinu u funkciji količine emisije štetnih gasova.

„Zemlje će biti slobodne da odrede, na primer, električnim automobilima da imaju besplatnu putarinu ili besplatan ulazak u centar grada. Države će morati da imaju tarifnu politiku koja će uključiti uticaj koji napravi automobil svojim štetnim gasovima“, ocenjuje Glavić i dodaje da visina putarine u sistemu EETS nije propisana već ima neke okvire, u zavisnosti od više faktora kao što su BDP zemlje, kategorija vozila, emisiona klasa vozila, kao i u nekim slučajevima uštede koje se ostvaruju korišćenjem autoputa, tunela ili mosta u odnosu na dvotračni put.

„Taj raspon se kreće od tri evrocenta za zemlje u razvoju, 5-6 evrocenti za srednje razvijene zemlje i do devet evrocenti po kilometru za prvu platnu kategoriju, za bogatije zemlje gde su vozači spremniji da plate više za korišćenje autoputa“, zaključuje Glavić.