Evropa prelazi na jedinstven sistem putarine, elektronske vinjete nisu dugoročno rešenje

Od početka februara za vožnju u Sloveniji potrebne su elektronske vinjete, a dosadašnje nalepnice na vetrobranskom staklu, kojima se dokazivalo da je putarina plaćena, nakon 13 godina odlaze u istoriju.

Cene za nedeljnu, mesečnu i godišnju vinjetu ostaju iste, s tim da godišnja od sada važi godinu dana od datuma kupovine, umesto do kraja kalendarske godine.

Profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Draženko Glavić u razgovoru za Biznis.rs navodi da je ovakav sistem već u upotrebi u pojedinim evropskim državama, kao što su Mađarska i Slovačka.

Elektronska vinjeta vezana je uz registarski broj vozila i nije prenosiva. Prilikom kupovine potrebno je navesti registarski broj vozila i e-mail adresu, a u formularu navesti način plaćanja ako se kupuje putem interneta.

Naš sagovornik kaže da su prednosti ovakvog načina naplate putarine samo estetske prirode.

„Jedini benefit je manje maltretiranje vozača, jer nema lepljenja nalepnica na staklo, naruživanja izgleda kola, i naknadnog vremena potrošenog na naporno skidanje. Ostalo je sve kao i klasična vinjeta“, navodi profesor Glavić.

Vozači koji nisu sami sebi osigurali vinjetu putem interneta mogu je, kao i do sada, kupiti na mestima gde su se uzimale vinjete u obliku nalepnica. Sistem funkcioniše tako da registarske brojeve vozila za koja je plaćena putarina prate kamere koje su postavljene na kontrolnim tačkama puteva.

Profesor Draženko Glavić ističe da celokupan sistem elektronske naplate putarine nije rešenje u dužem vremenskom periodu.

„Evropa odustaje od ovog načina naplate putarine i ide na jedinstveni evropski sistem putarine EETS, pa nije baš za očekivati upotrebu u Srbiji ovakve, inače proste, tehnologije plaćanja putarine. Zemlje koje koriste ovu tehnologiju biće u jednom trenutku prisiljene da se uklope u EETS, a ova tehnologija nije interoperabilna sa EETS“, objašnjava Glavić.

On ističe da skoro sve zemlje zapadne Evrope imaju znatno skuplju putarinu u odnosu na Srbiju. Kao primer navodi Italiju i Francusku koje prednjače i imaju skoro tri puta veću cenu putarine od naše zemlje za prvu kategoriju vozila.

„Zapadni deo Balkana je skoro duplo skuplji. Bosna i Hercegovina i Hrvatska naplaćuju šest eurocenti po kilometru za I kategoriju vozila, dok su u Srbiji i Severnoj Makedoniji duplo niže putarine – oko tri eurocenta po kilometru“, navodi profesor Glavić.

Naš sagovornik objašnjava da postoji samo jedan ispravan način korišćenja sredstava od naplate putarine.

„Ta sredstva bi trebalo da se koriste za otplatu troškova izgradnje auto-puta, zatim za pokrivanje troškova održavanja auto-puta i naplate putarine, kao i za dalje proširenje auto-putne mreže izgradnjom novih auto-puteva. Ako se sredstva koriste za putnu mrežu nižeg ranga, to nije optimalno rešenje“, zaključuje profesor Saobraćajnog fakulteta.