Nasdaq i S&P 500 indeks nastavljaju pad

Berzanski S&P 500 i Nasdaq indeksi beleže pad, jer inflacija u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) ne popušta tako brzo kako se očekivalo, pa je izvesno da će centralna banka podići kamatne stope na više nivoe nego što se procenjivalo.

Dow Jones indeks je u sredu porastao 0,02 odsto, na 32.661 poen, dok je S&P 500 skliznuo 0,47 odsto, na 3.951 poen, a Nasdaq indeks 0,66 odsto, na 11.379 poena.

Pad S&P 500 i Nasdaq indeksa posledica je izveštaja Instituta ISM, prema kojem je u februaru proizvodna aktivnost u SAD pala, dok su cene sirovina porasle, prenosi Mina.

Nakon tog izveštaja, prinosi na američke dvogodišnje obveznice porasli su na 4,9 odsto, najvišu vrednost od 2007. godine, što pokazuje da se očekuje dalji rast kamatnih stopa.

“Tržište akcija je blago palo, dok su prinosi na obveznice porasli nakon izveštaja ISM-a. Cenovna komponenta u tom izveštaju značajno je porasla, nakon četiri meseca pada”, rekao je strateg u firmi Ameriprise Financial Entoni Saglimbeni (Anthony Saglimbene).

Nakon snažnog rasta u januaru, berzanski indeksi su u februaru značajno pali, a negativni trend nastavljen je i na početku marta.

„Svi podaci objavljeni u poslednjih nekoliko nedelja pokazuju da se inflacija kreće na višim vrednostima nego što su ulagači očekivali u januaru”, kazao je Saglimbeni.

Rast koji je Wall Street beležio u januaru bio je posledica očekivanja ulagača da će ključna kamatna stopa Federalnih rezervi (Fed), američke centralne banke, ostati ispod nivoa od pet odsto i da će banka već krajem ove godine početi da smanjuje cenu novca.

Na tržištu novca procenjuje se da će Fed povećati kamatne stope barem još dva ili tri puta i to u rasponu od 5,5 do 5,75 odsto do septembra. Te kamate se trenutno kreću između 4,5 i 4,75 odsto.

Na većini evropskih berzi cene akcija su pale. Frankfurtski DAX skliznuo je 0,39 odsto, na 15.305 poena, a pariski CAC 0,46 odsto, na 7.234 poena. Ipak, londonski FTSE indeks je zabeležio rast od 0,49 odsto na 7.914 poena.