Nestašica građevinskog materijala širom Evrope zbog rata u Ukrajini

Zbog sankcija Rusiji, Nemačka privreda sve više trpi. Osim nedostatka ulja, brašna i testenina, nestašica je eksera i šrafova, zbog čega su neki građevinski projekti obustavljeni. Graditelji u Srbiji za sada ne planiraju prekide radova, ali su nove investicije neizvesne.

Poput bumeranga, sankcije Rusiji vratile su se Nemačkoj, pa su zaustavljene isporuke eksera i šrafova. Radovi na brojnim gradilištima dovedeni su u pitanje. Situaciju komplikuju i sve više cene armature, čelika, bitumena, aluminijuma, piše RTS.

“Mnogi građevinski izvođači pokušavaju da skok cena prebace na nalagodavce, odnosno firme koje su ih unajmile. To ne ide tako lako, pa se mnoge građevinske firme pitaju da li će zbog naglog skoka cena sirovina biti prinuđene da zaustave neke projekte ili da odu u bankrot jer neće moći da isfinansiraju manjak u finansiranju u izgradnji nekog projekta“, kaže dopisnik RTS iz Nemačke Nenad Radičević.

Radovi na velikim infrastrukturnim projektima u Srbiji se, za sada, nesmetano obavljaju, ali su troškovi daleko veći od planiranih.

„Mi smo firma koja se bavi izgradnjom puteva i osnovne komponente koje se koriste za pravljenje asfalta su naftni derivati – bitumen, nafta, mazut. Nestašice nema, stabilno je snabdevanje, ali cene su povećane. Imamo problema sa povećanjem cene metala koja je drastično porasla“, ističe direktor Puteva Užice Vladan Stamenić.

Građevinari u Srbiji kažu da je nemoguće predvideti koliko će ih gradnja koštati zbog gotovo svakodnevnog poskupljenja građevinskog materijala.

Kako se u domaćim kompanijama proizvodi samo četvrtina onoga što je potrebno za zidanje, građevinska industrija je visoko zavisna od uvoza.

„Aktuelna gradilišta ne mogu da budu završena samo sa materijalima koji se proizvode u Srbiji. Biće kašnjenja u završetku radova i objekata i sasvim izvesno će to uticati na krajnju cenju prema kupcima. Na primer, mi imamo u Srbiji jedan pogon za proizvodnju armature, koji proizvede 10.000 tona armature mesečno, a potrebe u ovom trenutnku su između 50.000 i 60.000 tona“, objašnjava direktorka projekta Novi Dorćol, Dušica Gaković.

Tokom prošle godine Srbija je za građevinsku i metalsku industriju više izvezla nego što je uvezla kablova, ploča i limova, ali je zato daleko više u inostranstvu kupovala nego što je prodavala žice od bakra, čelične konstrukcije, zidarske opeke, eksere, vijke, navrtke, proizvode od mineralnih materijala, cement…

„Kada govorimo o određenim materijalima za građevinsku industriju u Srbiji, to generalno nije visoka tehnologija, može se tržište Srbije prilagoditi, da ono krene sa proizvodnjom. Kapacitet imamo, kao što smo imali kapacitete u hemijskoj proizvodnji kada je bila pandemija, ali je činjenica da je to jako teško uraditi u kratkom roku“, kaže Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.

Ističe da će, u zavisnosti od procena koliko će kriza trajati, verovatno biti doneta odluka da dođe do određene preorijentacije proizvodnje.

Građevinska i metalska industrija su gotovo svuda u svetu zavisne od uvoza sirovina.

Rusija je, na primer, veliki izvoznik aluminijuma, ali je za petinu svoje proizvodnje koristila rude iz Australije. Zbog sukoba u Ukraijini ova zemlja je zabranila izvoz glinice u Rusiju.