Više od 80.000 nekretnina u posedu firmi – država najveći vlasnik

Preduzeća kupuju nekretnine iz različitih poslovnih i finansijskih razloga, a motiv zavisi od delatnosti kojom se bave, strategije razvoja i načina upravljanja kapitalom. Proizvodne kompanije kupuju fabrike, hale, skladišta i zemljište, trgovci maloprodajne objekte, dok logističke firme ulažu u distributivne centre. Nekretnine su u ovom slučaju osnovni resurs za poslovanje.

„Najčešći razlog da se firma odluči na kupovinu nekretnine je uglavnom širenje poslovanja. Kako kompanija raste potrebni su joj novi proizvodni pogoni, kancelarije, skladišta ili poslovni prostori na drugim lokacijama. Sa druge strane poljoprivredna preduzeća kupuju oranice, voćnjake, vinograde i prateće objekte kako bi povećala proizvodnju. Zato kompanije iz agrara često imaju veliki broj pojedinačnih parcela evidentiranih kao zasebne nekretnine“, objašnjava Siniša Prokić, ekonomista koji se bavi konsaltingom.

Prema njegovim rečima, nekretnine se smatraju relativno sigurnim oblikom ulaganja, pa ih kompanije kupuju kako bi sačuvale vrednost kapitala ili ostvarivale prihod od izdavanja u zakup.

„Umesto dugoročnog plaćanja kirije, mnoge firme procenjuju da im je isplativije da budu vlasnici prostora u kojem posluju. Pritom nekretnine predstavljaju kvalitetno obezbeđenje za bankarske kredite, pa vlasništvo nad njima olakšava finansiranje novih investicija. Ponekad kompanija kupuje drugo preduzeće upravo zbog njegove imovine – zemljišta, poslovnih objekata ili atraktivnih lokacija, a ne samo zbog same delatnosti“, navodi naš sagovornik.

Prokić ističe da veliki broj nekretnina ne znači nužno i veliku vrednost imovine.

„Jedna kompanija može imati hiljade katastarskih parcela male površine ili infrastrukturnih objekata, dok druga može posedovati svega nekoliko nekretnina čija je tržišna vrednost višestruko veća. Zato broj nekretnina pokazuje obim vlasništva, ali ne i njegovu ukupnu finansijsku vrednost“, ocenjuje ekonomista.

Državna preduzeća u Srbiji poseduju najveći broj nekretnina

Ukupno 82.887 nekretnina nalazi se u vlasništvu preduzeća i institucija u Srbiji, pokazuju podaci bonitetne kuće CompanyWall. Analiza liste 20 najvećih vlasnika otkriva da se gro nepokretnosti nalazi u rukama države, lokalnih samouprava i javnih preduzeća, dok se među privatnim kompanijama izdvajaju uglavnom veliki sistemi iz energetike, poljoprivrede i prehrambene industrije.

Već pogled na prvih pet mesta pokazuje koliko je javni sektor dominantan. Na samom vrhu nalaze se institucije lokalne samouprave – Grad Zrenjanin sa 4.333 nekretnine, Gradsko veće Jagodine sa 3.839, Gradska uprava Sombor sa 3.354 i Grad Beograd sa 3.060 nekretnina. Odmah iza njih nalazi se Elektrodistribucija Srbije sa 2.943 nepokretnosti, još jedno preduzeće u državnom vlasništvu.

Takav raspored nije iznenađenje, jer gradovi i opštine raspolažu velikim brojem poslovnih prostora, zemljišta, objekata javne namene, administrativnih zgrada, stanova i drugih nepokretnosti koje su godinama akumulirane u javnoj svojini.

Tek na šestom mestu pojavljuje se najveća privatna ili većinski privatna kompanija na listi – NIS sa 2.686 nekretnina. Iza njega slede Al Dahra Srbija, Serbia Zijin Copper, Delta Agrar, Sunoko i druge privatne kompanije koje raspolažu velikim brojem proizvodnih pogona, skladišta, zemljišta i poslovnih objekata.

To pokazuje da, iako privatne kompanije raspolažu značajnom imovinom, država i dalje kontroliše najveći deo poslovnih nekretnina kroz institucije i javna preduzeća.

Beograd – državna preduzeća dominiraju sa brojem nekretnina

Prvo mesto prema podacima bonitetne kuće CompanyWall zauzima Grad Beograd sa više od 3.000 nekretnina, a odmah iza njega nalazi se Elektrodistribucija Srbije sa gotovo istim brojem objekata.

Na listi su zatim DBK – Republika Srbija, AIK Beograd i Al Dahra Srbija.

Među pet najvećih vlasnika nekretnina u glavnom gradu čak tri su direktno povezana sa državom, dok dve predstavljaju privatni kapital.

Novi Sad – privatni kapital znatno zastupljeniji

Kada se posmatra Novi Sad, dominacija jedne kompanije je izrazita. NIS poseduje čak 2.686 nekretnina, što je više nego deset puta više od drugoplasiranog Sunoka, koji ima 227 nekretnina.

Odmah iza nalaze se Neoplanta sa 222, Agroglobe sa 160 i BB Minaqua sa 112 nekretnina. Razlika između NIS-a i svih ostalih kompanija pokazuje koliko je ova kompanija specifična po obimu svoje imovine.

Kragujevac – industrija bez velikih državnih sistema

Kragujevac pokazuje sasvim drugačiju sliku.

Najveći vlasnik nekretnina je preduzeće Napredak sa 186 objekata, dok već drugoplasirani Agromarket raspolaže sa svega 61 nekretninom. Slede Ratarstvo sa 27, Energetika i Forma Ideale sa po 24 nekretnine.

U poređenju sa Novim Sadom, razlike su višestruke – vodeća kompanija u Kragujevcu ima gotovo petnaest puta manje nekretnina od vodeće kompanije u Novom Sadu. To ukazuje na znatno manju koncentraciju poslovne imovine, ali i na drugačiju privrednu strukturu grada.

Niš – javna preduzeća uz stečajne mase

Niš je po broju nekretnina vodećih kompanija još skromniji. Na prvom mestu nalazi se Fabrika pumpi Jastrebac u stečaju sa 81 nekretninom, dok Kopex Min-Liv ima 36. Gradska toplana i JKP Naissus raspolažu sa po 32 nekretnine, a Vagres Ing sa 31.

Zanimljivo je da se među najvećim vlasnicima nekretnina nalaze dva javna komunalna preduzeća, što pokazuje značaj komunalne infrastrukture u ukupnoj strukturi poslovne imovine grada.