Noćni depoziti Federalnih rezervi premašili dva biliona dolara

Investicioni fondovi na valutnom tržištu i banke uložili su rekordnih 2,04 biliona dolara u noćnim depozitima američke centralne banke Federalnih rezervi u ponedeljak, naglašavajući potražnju za sigurnim investicijama kako kamatne stope rastu, a finansijska tržišta propadaju.

Brojke koje je objavila Banka Federalnih rezervi Njujorka označile su prvi put da je više od dva biliona dolara bilo skriveno u Fedovom prekonoćnom čuvanju sredstava.

Trenutno, čuvanje novca preko noći dolazi uz kamatu od 0,83 odsto. Taj iznos se menja na dnevnom nivou, ali zanimljivo je da je prošle godine u jednom trenutku „noćna“ kamata iznosila tek 0,06 odsto.

Iako je rastuća potražnja u prošlosti viđena kao potencijalni znak nadolazećih problema, ovaj put nije izazvala slične zabrinutosti, pošto fondovi i banke koje koriste taj objekat imaju nekoliko drugih privlačnih opcija za čuvanje viška gotovine.

Federalni podsticaji su podstakli tekuće i štedne račune miliona Amerikanaca, dok su mnoge kompanije takođe kreirale svoje zalihe tokom pandemije korona virusa. Deo tog novca je sada skriven u sigurnim, likvidnim sredstvima u fondovima tržišta novca i bankovnim računima. 

Prošle nedelje je bilo nešto manje od 4,5 biliona dolara u fondovima tržišta novca, prema Institutu za investicione kompanije. Iako je to manje od rekordnih 4,8 milijardi dolara u ranim mesecima pandemije, ostaje daleko iznad nivoa iz prethodnih godina. 

Državni zapisi kojima se lako trguje i koji su izuzetno bezbedni obično su glavna investicija za fondove tržišta novca, piše Financial Times.

Porast interesovanja za Fedov instrument prekonoćnog čuvanja novca, koji deluje kao investicija u krajnjoj nuždi (i koji, kao mogućnost nude sve centralne banke širom sveta) pogoršan je padom izdavanja kratkotrajnih državnih obveznica, zbog smanjenja državne potrošnje.

U prva četiri meseca ove godine, Ministarstvo finansija SAD je izdalo zapise u vrednosti od 4,3 milijarde dolara, što je otprilike 660 milijardi dolara manje u odnosu na isti period prošle godine, prema podacima Sifma, američkog udruženja za tržište hartija od vrednosti.

Smanjenje ponude državnih zapisa značilo je da se fondovi takmiče za manje imovine, podižući cene i podstičući menadžere fondova da traže alternative na drugoj strani.

Prinos na državne zapise je takođe veći od prinosa fondova tržišta novca, tako da neki investitori koji traže mesto za skrivanje gotovine sada u potpunosti zaobilaze novčane fondove.

Očekuje se da će se taj pad ponude nastaviti u narednim mesecima, što sugeriše da će se pritisci na cene nastaviti. FT prenosi procenu da će emisija državnih zapisa pasti za 15 odsto u šest meseci do septembra 2022. godine.