Nova runda hrvatskih narodnih obveznica već do kraja prvog kvartala

Za dvadesetak dana dolarska obveznica iz 2013. godine stiže na naplatu od strane države Hrvatske, ali to ne znači ishitreni izlazak na inostrano tržište; dug od 1,3 milijarde evra koji uskoro dospeva verovatno će se rešiti posezanjem za obilnim „zalihama“ depozita.

Već u prvoj nedelji nove godine na tržište kapitala ušlo je nekoliko zemalja sa kojima se obično Hrvatska poredi. Prošle nedelje prve operacije finansiranja putem emisija državnih obveznica završile su Slovenija (koja je često među prvima koja testira raspoloženje investitora), Mađarska i Poljska, piše Poslovni.hr.

Potrebe za finansiranjem rastu u većini zemalja, a svakako doprinose i pad prinosa na dužničkim tržištima u poslednjih nekoliko nedelja, kao i akumulirana likvidnost u međunarodnim fondovima nakon uobičajenog „zaključavanja brava“ na kraju godine.

Strahovi od inflacije su zabrinjavajući, u poslednje vreme se sve više govori o recesijskim signalima u evrozoni, odnosno o oporavku privredne aktivnosti. Analitičari uglavnom smatraju da bi prvo sniženje referentnih kamatnih stopa od strane Evropske centralne banke moglo da usledi na proleće.

U uslovima i dalje pojačane geopolitičke neizvesnosti na globalnom nivou i zahtevnijih planova zaduživanja u 2024. godini, državni finansijeri imaju razloga da računaju tajming operacija finansiranja.

I u 2024. Hrvatska ima nešto veće potrebe za finansiranjem nego prošle godine, prvenstveno zbog većeg planiranog deficita u odnosu na 2023. Otplate po osnovu obvezničkih dugova i kredita i zajmova iznose nešto više od 4,5 milijardi evra, što je, doduše, je manje nego prošle godine (5,3 milijarde), ali se projektovani deficit državnog budžeta sa 1,6 milijardi prema planu za 2023. povećava na 4 milijarde evra ove godine.

Na kraju, računom za finansiranje za 2024. godinu je predviđeno oko 8,2 milijarde evra duga. Od toga, veći deo, 5,5 milijardi evra, predviđeno je za obezbeđenje emisijom hartija od vrednosti – 4,5 milijardi evra kroz obveznice, a preostalih milijardu evra kroz povećanje kratkoročnog duga po osnovu trezorskih zapisa.

Iako će prvi veliki hrvatski obveznički dug dospeti krajem meseca (26. januara) – prema emisiji dolara iz 2013. – nema naznaka iz Ministarstva finansija da se uoči te otplate sprema i prvi ovogodišnji izlazak na međunarodno tržište.

Što se tiče predstojećih planova zaduživanja, do sada se čula samo najavu ministra Marka Primorca da su ove godine planirane i ponude obveznica i trezora za građane. On je, uz potvrdu trajnijeg zaokreta ka većem učešću građana u emisiji javnog duga, najavio da je već u prvom kvartalu planirana nova emisija državnih obveznica.

Pored isticanja pozitivnog uticaja ovakvog iskora na inflatorna kretanja, još je važnije, kaže, da na ovaj način deo troškova kamata ide građanima za koje ova investicija nosi veću kamatu u odnosu na bankarske štednja.

Bez stresa uoči velikih otplata

Veličina pomenute emisije dolara koja dospeva je 1,75 milijardi dolara, ali kako je prilikom te emisije dogovorena zamena za evro (po kursu od 1,35), predstojeća otplata iznosi manje od 1,3 milijarde evra. U Katančićevoj pomno prate situaciju na tržištu, ali po svemu sudeći bez pritisaka.

Prema saznanjima Poslovnog dnevnika, skori rok od 1,3 milijarde evra najverovatnije će se rešiti posezanjem za zalihama koje Ministarstvo ima u depozitima. Prema poslednjim dostupnim podacima HNB-a, centralna država ima više od dve milijarde evra (prema stanju na kraju oktobra, oko 2,2 milijarde) na bankovnim transakcijskim računima (plus neki oročeni depoziti).

Dolazi u julu i novembru

U julu dospeva petogodišnja obveznica od 11 milijardi kuna sa kamatnim kuponom od 2,375 odsto, a krajem novembra četvorogodišnja od 3,5 milijardi kuna (464 miliona evra) sa kamatom od samo 0,25 odsto.

U međuvremenu, Ministarstvo će odmeriti trenutak prvog ovogodišnjeg izlaska na međunarodno tržište, računajući sa mogućim dodatnim padom tržišnih prinosa. Trenutno se kreću između 3,2 i 3,3 odsto na desetogodišnji hrvatski dug. Samo u poslednjih mesec dana pali su za oko 0,2 procentna poena, a za pola godine za oko 0,4 poena. Ne tako davno, prinosi ovih dugova su premašili 4%.

Kako god bilo, verovatno je da će nova evroobveznica snositi znatno niže troškove kamata u odnosu na dospeću desetogodišnju dolansku obveznicu, na koju je plaćana kamata od 6% godišnje. Takođe, sasvim je izvesno da će refinansiranje još dve domaće obveznice u vrednosti od oko 1,9 milijardi evra, koje dospevaju u julu i novembru, značiti veće troškove kamata jer su to emisije iz 2018. i 2019. godine, odnosno iz ere niskih kamata.

Još je rano reći pod kojim uslovima će nova nacionalna obveznica biti ponuđena građanima do kraja prvog kvartala, ali trenutne tržišne stope ukazuju na nešto niže prinose u odnosu na debitantsku emisiju iz marta prošle godine. S obzirom na izbornu godinu, pretpostavka je da bi država mogla da ponudi obveznice građanima sa premiju u odnosu na tržišne uslove.