Nova vrsta osiguranja rizičnija, ali i znatno isplativija

Jedna od vrsta osiguranja koja doživljava nagli rast poslednjih godina je unit linked, životno osiguranje povezano sa investicionim fondovima.

U 2020. godini kroz ovaj vid osiguranja bilo je prikupljeno gotovo tri miliona evra uz aktivnih nešto više od 5.000 ugovora, što predstavlja rast premije od 50 procenata u odnosu na godinu ranije.

“Ovo može da deluje kao značajan rast, ali se ipak radi o tzv. fenomenu niske polazne osnove, imajući u vidu da unit linked apsorbuje tek 1,3 odsto premije grupe životnih osiguranja. Primera radi, 2017. godine, premija ove vrste osiguranja u Sloveniji je iznosila 330 miliona evra. Trenutno u Srbiji dva osiguravajuća društa nude ovaj proizvod, dok druge kompanije čekaju povoljan trenutak da se uključe. Taj povoljan trenutak uglavnom se vezuje za razvoj finansijskog tržišta u našoj zemlji, koje je trenutno plitko i ne nudi široke mogućnosti za ulaganja. Svakako, jedan od bitnih faktora za dalji razvoj je i edukacija stanovništva”, kaže za Biznis.rs, Zoran Ćirić iz Udruženja osiguravača Srbije.

Dva su osnovna razloga koja su uslovila razvoj unit linked proizvoda. Pre svega, tradicionalni proizvodi životnog osiguranja, u uslovima krize koja traje već više od 10 godina, nude neatraktivne kamatne stope, čime je ugrožena njihova štedna komponenta.

“Prema Solvency II regulativi, tradicionalni proizvodi životnog osiguranja koji obezbeđuju fiksni prinos su kapitalno skupi za osiguravače. Unit linked prevazilazi oba problema tako što daje šansu osiguranicima da zarade iz životnog osiguranja, ali rizik prenosi na njih”, navodi Ćirić.

Postoji nekoliko varijacija (modela) ovog proizvoda, ali uglavnom se premija koju plaća osiguranik deli na dva dela. Prvi deo obezbeđuje garantovanu osiguranu sumu i odlazi u tradicionalni proizvod životnog osiguranja, dok se drugi deo uplaćuje posredstvom osiguravajućeg društva u investicioni fond i osigurana suma u ovom delu zavisi od vrednosti investicionih jedinica u koje je investirano.

Naš sagovornik objašnjava da korisnici ove vrste polise pored garantovane sume mogu računati na osiguranu sumu čija visina zavisi od uspešnosti investicionog fonda za koji su se opredelili.

“Ovde je ključna odrednica “za koji su se opredelili”. To znači da osiguranik sam bira, naravno uz stručnu pomoć finansijskih stručnjaka u društvu za osiguranje i kreiranih paketa proizvoda, u koje će investicione fondove ulagati i ima pravo na sve benefite proistekle iz rasta vrednosti investicionih jedinica. Ali, sam snosi rizik ukoliko vrednost ulaganja padne”, naglašava Ćirić.

Kada se vrši izbor investicionih fondova u koje će se ulagati uglavnom se radi, a i zakonska regulativa nameće takav imperativ, o više investicionih fondova u koja se sredstva plasiraju. Ovim se postiže veća disperzija, odnosno sigurnost plasmana.

Što se tiče izbora investicionih fondova u koje se ulaže, u načelu postoje: fondovi usmereni na tržište novca koji po definiciji nose niži rizik i niži prinos, fondovi tržišta kapitala koji su rizičniji, ali obezbeđuju potencijalno više prinose, i konačno, balansirani fondovi. U koje će se fondove ulagati zavisi od afiniteta osiguranika.

“Ideja unit linked proizvoda je da istovremeno pruži šansu osiguranicima da ostvare značajan prinos, a sa druge strane da se osiguravajuća kompanija oslobodi visokih kapitalnih zahteva koji prate proizvode životnog osiguranja sa garantovanim prinosom”, navodi Zoran Ćirić.

On dodaje da je Unit linked proizvod dobra mogućnost koja se nudi osiguranicima i zavređuje pažnju da se svako ko razmišlja da uloži novac upozna sa njom.

“Radi se o proizvodu koji je komplementaran sa tradicionalnim proizvodima životnog osiguranja, tako da svaki pojedinac može deo sredstava koji mu obezbeđuje siguran prinos uložiti u tradicionalni proizvod, a drugi deo kroz koji želi da ostvari značajniji prinos u unit linked proizvod”, zaključuje Zoran Ćirić.

“Želja osiguranika za većom dobiti dovodi do ekspanzije ove vrste osiguranja. Uz podatak da je udeo životnog osiguranja u 2020. godini po podatcima NBS iznosio 22,7 procenata što je nominalni rast od 10,8 odsto u odnosu na 2019. godinu. Možemo očekivati i rast u 2021. godini gde će osiguravajuće kuće koje se bave unit linked osiguranjem morati da porade na značajnijoj obuci zaposlenih i zastupnika gde će na jedan transparentan način prikazati investicioni fokus osiguraniku”, kaže za naš portal Dajana Petić Šobot iz agencije DND-TOP DI.

Naša sagovornica naglašava sa u Srbiji zakonska regulativa ne dopušta da osiguranja osnivaju investicione fondove, eventualna izmena regulative dovešće neminovno do dodatnog razvitka. Osiguravajuće kuće najčešće ulažu sredstva u sledeće invresticione fondove: Raiffeisen CASH, Raiffeisen EURO CASH, Raiffeisen WORLD, KomBank Novčani fond i KomBank InFond.