Od zaposlenih u inostranstvu stiže manje novca nego pre korona krize

Lični transferi van Evropske unije bili su u 2020. godini podjednako usmereni na Aziju (isključujući Bliski Istok), Severnu Afriku i evropske zemlje koje nisu članice EU, sa po 20 odsto ukupnih odliva van EU. Reč je o iznosima od 6.845 miliona evra, 6.797 miliona evra i 6.526 miliona evra, respektivno, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

U izveštaju se navodi da je Južna Amerika primila 14 odsto ličnih transfera van EU (4.813 miliona evra), a slede Centralna i Južna Afrika sa 12 procenata (4.062 miliona evra).

Odlivi sredstava iz EU zadržali su rastući trend od 2015. godine, povećavši se za 33 procenta od te godine. Eurostat napominje da se većina ličnih transfera sastoji od tokova novca koje migranti šalju u zemlju porekla.

Prilivi u EU iz drugih zemalja su, s druge strane, ostali na istom nivou, što je rezultiralo negativnim saldom od 22.100 miliona evra za EU ​​sa ostatkom sveta. Evropske zemlje koje nisu članice EU odgovorne su za 54 odsto ukupnih priliva u EU (6.273 miliona evra). Drugi glavni izvor ličnih transfera u EU je Severna Amerika sa 19 procenata ukupnih priliva iz zemalja koje nisu EU članice (2.188 miliona evra).

Prosečna vrednost doznaka u Srbiji 280 evra

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), tokom osam meseci 2021. godine od doznaka je u Srbiju stiglo 2,279 milijardi evra, što u odnosu na osam meseci 2020. godine predstavlja rast od 19,2 odsto međugodišnje. Međutim, u istom periodu 2019. godine od doznaka je stiglo 2,359 milijardi evra, što znači da je priliv u 2021. godini manji za 3,4 procenta nego pre tri godine.

Podsećanja radi, u 2020. godini, kada je počela pandemija bolesti Covid-19, i kada su se mnogi srpski državljani vratili u zemlju, od doznaka je stiglo 3,12 milijardi evra i u odnosu na 2019. godinu reč je o smanjenju za 395,2 miliona evra, odnosno za 11,2 odsto.

NBS od 1. juna 2020. godine vodi jedinstveni registar korisnika novčane doznake. On sadrži podatke o klijentima koji su koristili ovu platnu uslugu počev od 22. februara 2020. godine. Tako je 8. novembra 2021. godine u navedenom registru evidentirano više od milion učesnika ovih transakcija. Ukupno 307.489 državljana slalo je novčana sredstva, dok je njih 835.927 primalo novac, a 134.794 državljana je slalo i primalo novac.

Prema procenama NBS, prosečna vrednost poslatih doznaka po primaocu preko operatera brzog transfera novca tokom osam meseci 2021. godine iznosila je 281,8 evra, što je na sličnom nivou kao i tokom 2020. godine, kada je prosečna vrednost bila 283,5 evra.

Geografska struktura doznaka ostala je stabilna kako tokom pandemijske 2020. godine, tako i u 2021. godini. Od početka ove godine najviše priliva doznaka registrovano je iz Nemačke (28 odsto), Švajcarske (12 odsto), po osam odsto iz SAD i Austrije, i Francuske šest odsto.