Iz Evropske unije se više sredstava šalje nego što se sliva iz ličnih transfera

Od zaposlenih u inostranstvu stiže manje novca nego pre korona krize

AnalizaEUInvesticijeNovacSrbijaU fokusu

11.1.2022 15:36 Autor: Julijana Vincan 1

Od zaposlenih u inostranstvu stiže manje novca nego pre korona krize Od zaposlenih u inostranstvu stiže manje novca nego pre korona krize
Lični transferi van Evropske unije bili su u 2020. godini podjednako usmereni na Aziju (isključujući Bliski Istok), Severnu Afriku i evropske zemlje koje nisu... Od zaposlenih u inostranstvu stiže manje novca nego pre korona krize

Lični transferi van Evropske unije bili su u 2020. godini podjednako usmereni na Aziju (isključujući Bliski Istok), Severnu Afriku i evropske zemlje koje nisu članice EU, sa po 20 odsto ukupnih odliva van EU. Reč je o iznosima od 6.845 miliona evra, 6.797 miliona evra i 6.526 miliona evra, respektivno, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

U izveštaju se navodi da je Južna Amerika primila 14 odsto ličnih transfera van EU (4.813 miliona evra), a slede Centralna i Južna Afrika sa 12 procenata (4.062 miliona evra).

Izvor: Eurostat

Odlivi sredstava iz EU zadržali su rastući trend od 2015. godine, povećavši se za 33 procenta od te godine. Eurostat napominje da se većina ličnih transfera sastoji od tokova novca koje migranti šalju u zemlju porekla.

Prilivi u EU iz drugih zemalja su, s druge strane, ostali na istom nivou, što je rezultiralo negativnim saldom od 22.100 miliona evra za EU ​​sa ostatkom sveta. Evropske zemlje koje nisu članice EU odgovorne su za 54 odsto ukupnih priliva u EU (6.273 miliona evra). Drugi glavni izvor ličnih transfera u EU je Severna Amerika sa 19 procenata ukupnih priliva iz zemalja koje nisu EU članice (2.188 miliona evra).

Izvor: Eurostat

Prosečna vrednost doznaka u Srbiji 280 evra

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), tokom osam meseci 2021. godine od doznaka je u Srbiju stiglo 2,279 milijardi evra, što u odnosu na osam meseci 2020. godine predstavlja rast od 19,2 odsto međugodišnje. Međutim, u istom periodu 2019. godine od doznaka je stiglo 2,359 milijardi evra, što znači da je priliv u 2021. godini manji za 3,4 procenta nego pre tri godine.

Podsećanja radi, u 2020. godini, kada je počela pandemija bolesti Covid-19, i kada su se mnogi srpski državljani vratili u zemlju, od doznaka je stiglo 3,12 milijardi evra i u odnosu na 2019. godinu reč je o smanjenju za 395,2 miliona evra, odnosno za 11,2 odsto.

NBS od 1. juna 2020. godine vodi jedinstveni registar korisnika novčane doznake. On sadrži podatke o klijentima koji su koristili ovu platnu uslugu počev od 22. februara 2020. godine. Tako je 8. novembra 2021. godine u navedenom registru evidentirano više od milion učesnika ovih transakcija. Ukupno 307.489 državljana slalo je novčana sredstva, dok je njih 835.927 primalo novac, a 134.794 državljana je slalo i primalo novac.

Prema procenama NBS, prosečna vrednost poslatih doznaka po primaocu preko operatera brzog transfera novca tokom osam meseci 2021. godine iznosila je 281,8 evra, što je na sličnom nivou kao i tokom 2020. godine, kada je prosečna vrednost bila 283,5 evra.

Geografska struktura doznaka ostala je stabilna kako tokom pandemijske 2020. godine, tako i u 2021. godini. Od početka ove godine najviše priliva doznaka registrovano je iz Nemačke (28 odsto), Švajcarske (12 odsto), po osam odsto iz SAD i Austrije, i Francuske šest odsto.

  • S.O.S. 820044

    12.1.2022 #1 Author

    Vrlo brzo vam je glupost stigla na naplatu!Ljudima niste obezbedili posao takozvani frilenseri i još hoćete da ih oporezujete i Ja sam im odmah predložio da otvore račun u nekoj drugoj zemlji.Nepoznati sa of sor ostrva pokupovaše Srbiju bez poreza.Ja sam pre često primao pare iz inostranstva na osnovu krvavog rada tamo.I tamo se plaća porez i doprinosi.Posle ovoga vašeg pokušaja ne pada mi na pamet više!

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...